Од Верице Мараш до Ивице Станковића: Ко је све тужио државу због плате и неискоришћених годишњих одмора

У Црној Гори се одомаћила пракса да директори државних компанија, након смјене или одласка са те позиције, туже матичну компанију, тражећи одштете јер су наводно финансијски оштећени управо у периоду када руководили дотичним фирмама. Тужбе се подносе због наводно умањених плата али и некоришћења годишњих одмора. Одштете које се потражују крећу се од десетак хиљада до неколико стотина хиљада евра.

Можда најкарактеристичнији примјер је случај Верице Мараш, дугогодишње директорке компаније „13. јул – Плантаже“, која се бави производњом чувених црногорских вина. Мараш је почетком године поднијела тужбу против ове компаније јер сматра да јој је незаконито смањена зарада за период од 1. јуна 2012. до 23. октобра 2020. године. Могуће обештећење могло би да износи око 300.000 евра, преноси ОБЦТ.

Мараш у тужби наводи да јој је незаконито умањена зарада као извршној директорки „Плантажа“ одлуком Одбора директора компаније. Ради се заправо о спровођењу закључка Владе Црне Горе да се, због тадашње економске кризе, смање зараде у државним фирмама. Одлуку о смањењу зарада за све запослене у „Плантажама“, па и за себе, потписала је управо Верица Мараш.

Мараш је прије смањења из 2012. године имала основну зараду од 7.372 евра, а претходно је мјесечно зарађивала 9.560 евра.

Према јавним подацима, Мараш је у периоду од 2008. до 2020. године, за вријеме док је обављала функцију извршне директорке, приходовала укупно 1.235.379 евра. Од ове суме зарада је износила 800.000 евра, минули рад 74.000 евра, исплаћени годишњи одмори око 50.000 евра, док јој је додијељено 300.000 евра по основу бесповратног стамбеног кредита.

Иначе, Верица Мараш ухапшена је у августу 2022. године по налогу Специјалног државног тужилаштва, заједно са готово комплетним руководством “Плантажа“. Била је осумњичена, а касније и оптужена за саизвршилаштву у кривичном дјелу злоупотребе положаја. Овај поступак још није окончан, као ни онај за одштету због одлуке коју је сама потписала и спровела.

Верица Мараш је била истакнути члан Демократске партије социјалиста (ДПС) која је три деценије, све до 2020. године, владала Црном Гором. Мараш је поднијела оставку након што је дотадашња опозиција преузела власт.

Много скромнији био је бивши директор Туристричке организације Даниловграда Иван Драгојевић. Он је покренуо поступак при Агенцији за мирно рјешавање радних спорова, тражећи више од 15.000 евра за исплату увећања зараде и накнаде за неискоришћене годишње одморе, у вријеме док је, од 2015. до 2023. године, био на челу ове организације.

Некадашња директорка Завода за запошљавање Вукица Јелић наплатила је прошле године 7.298,79 евра, јер јој је од 2008. ускраћиван дио зараде. И ту би се могло рећи да нема ничег чудног и да се такве ствари дешавају. Занимљиво је, међутим, да је у периоду када јој је неоправдано смањивана зарада директор Завода био њен супруг Зоран Јелић.

Јелић је био на челу Завода за запошљавање од 2008. до 2012. године, потом га је на овој функцији замијенила супруга Вукица, која је ту остала све до 2016. године.

Још занимљивији је случај Нусрета Калача, бившег директора Управе за шуме, који је тражио од ове државне установе накнаде по основу неискоришћених годишњих одмора за период од пет година.

Основни суд у Рожајама уважио је Калачев захтјев и наложио да му се исплати укупно 9.069 евра по основу неисплаћених годишњих одмора које није искористио у периоду од 2016. до 2020. године када је био на челу Управе за шуме.

Насљедник Калача на позицији директора Управе за шуме Срђан Пејовић раније је казао да бивши директор сам себи није дао годишњи одмор.

Због некоришћења годишњег одмора надокнаду је добио и бивши врховни државни тужилац Ивица Станковић. Административни одбор Скупштине Црне Горе донио је 2018. године одлуку да се Станковићу исплати нешто више од 8.000 евра као накнада штете због тога што наводно 2015. и 2016. године није користио годишњи одмор.

Тужиоци Дражен Бурић и Ђурђина Нина Ивановић такође су тужили Врховно државно тужилаштво због неискоришћених годишњих одмора за шест година, на основу чега су добили 22.659,41 евра, односно 18.388,32 евра.

Тврдили су, како се наводи у пресуди подгоричког Основног суда, да одморе од септембра 2008. до краја 2014. године нису користили због туристичке сезоне, семинара, повећаног броја предмета, састанака са Европском комисијом. По том основу, Бурићу је досуђено 22.659,41 евра, а Ђурђини Ивановић 18.388,32 евра.

Колико државни функционери имају посла да немају времена ни за годишње одморе свједоче два примјера из Пљеваља, града на сјеверу Црне Горе.

Бивши предсједник локалне управе Рајко Ковачевић, кадар Демократске партије социјалиста (ДПС), тужио је Општину Пљевља јер током 2023. године, док је био на функцији првог човјека града, није користио годишњи одмор.

Биивши директор пљеваљског општинског предузећа “Локални путеви“ Драган Јововић такође је поднио тужбу Основном суду у овом граду, тражећи исплату увећања зараде и штете за неискоришћене годишње одморе у вријеме док је управљао овим предузећем.

Јововић, који је након смјене остао да ради у “Локалним путевима“, тражи да му се исплати 10.000 евра. Био је извршни директор предузећа за путеве од 2016. до јуна прошле године када је разријешен функције.

Бивши директор Монтекарга Мурадиф Грбовић поднио је тужбу против ове државне компаније за теретни жељезнички саобраћај, тражећи накнаде за наводно неискоришћене годишње одморе за пет година када је био директор.

У тужби, која је предата Основном суду у Подгорици, наводи се да од заснивања радног односа у овој компанији 2017. године, када је постао директор, до разрјешења у фебруару 2021, није ишао на годишњи одмор па тражи накнаду тог права за 2017, 2018, 2019, 2020. и 2021.

Ово су само неки од примјера тужби које су доспјеле у јавност. Да црногорски грађани нису оштећени за огроман новац, можда би све ово дјеловало симпатично, баш као дописане сцене из антологијског филма “Чудо невиђено“, најпознатијег црногорског режисера Живка Николића.

Нажалост, већина ових тужби је само потврда бахатости појединаца, али и доказ да ће пут Црне Горе до правне државе бити дуг и болан.

Овај материјал настао је у склопу пројекта Collaborative and Investigative Journalism Initiative ( [ https://www.ciji.info/ | CIJI ) који суфинанцира Еуропска комисија. Садржаји су искључива одговорност ОБЦ Transeuropa и ни на који начин не одражавају мишљења Европске уније.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: