Од „Wundervaffena“ до преговора: Да ли Кијеву понестаје маневарског простора?

Пише: Д.К.

Кијев је хиљадити дан сукоба дочекао са вешћу какву је прижељкивао. Добили су зелено светло од Вашингтона за употребу америчких ракета дугог домета за нападе на Русију – заоставштина одлазећег председника САД Џозефа Бајдена.

САД су се од почетка сукоба суздржавале од слања далекометног наоружања украјинској страни, међутим, оно што изненађује јете тајминг доношења одлуке.
Наиме, одлука Бајденове администрације у финишу свог мандата да одобри коришћење крстарећих ракета ATACAMS за ударе дубоко у руску територију представља промену у америчкој политици.
Далекометне крстареће ракете ATACAMS, што је скраћеница за Army Tactical Missile Systems, који је произвела америчка компанија Локид Мартин, омогућио је Оружаним снагама Украјине да гађају циљеве који се налазе до 300 километара унутар руске територије.
Ипак, након више недеља коришћења овог наоружања, чини се како далекометне ракете, које су јавности представљене као „wundervaffen“, неће утицати на исход рата, као што није учинило ни наоружање које је стизало претходне две и по године.
Наиме, ATACAMS је део низа софистицираног наоружања које је Украјина добијала од својих партнера. Раније ове године, Украјина је добила Ф-16 летелице четврте генерације, које су требале да помогну ОсУ да одбрани линије фронта и да води офанзивне операције. Такође, 2022 године ОсУ је добила прве ПВО системе „Патриот“, чију је допуну затражио председник Зеленски пре неколико дана.
Међутим, хоће ли или неће Украјина наставити да добија помоћ која се састоји од ПВО система, савремених летелица и софистицираних ракета зависи од њених партнера, пре свега САД, на чије чело долази нова администрација.
Доналда Трампа од Беле куће дели свега неколико недеља колико је остало до инаугурације, те чињенице је свестан и Кијев, стога, поставља се питање како ће Зеленски реаговати на нову политичку реалност?
Недавни сусрет између Доналда Трампа, Емануела Макрона и Владимира Зеленског у Паризу, као да није испунио очекивања украјинског председника.
Наиме, иако је састанак испрва оценио као „добар и продуктиван“, Зеленски је два дана касније, за време посете лидера немачке опозиције Фридриха Мерца Кијеву, најавио како ће позвати председника Бајдена „да покрене питање позива Украјине у НАТО“, преноси Укринформ.
Чини се као је Европа поново подељена око приступа према Украјини, као што је била подељена након Макроновог предлога фебруара ове године о размештању страних трупа, јер иако постоји наратив који се залаже за слање војне помоћи, постоје гласови који покушавају да кандидују примирје као почетак мирног решавања сукоба.
Мађарски премијер Виктор Орбан је на друштвеној мрежи „Икс“ објавио како је председник Украјине Володимир Зеленски одбио предлог Мађарске да за Божић успостави примирје са Русијом и изврши размену заробљеника велилих размера.
„На крају мађарског председавања ЕУ, уложили смо нове напоре за мир. Изнели смо предлог за Божићно примирје и велику размену затвореника. Како је тужно што је председник Зеленскии данас јасно одбио и искључио ово. Урадили смо шта смо могли“, написао је Орбан на друштвеној мрежи.
Кремљ је потврдио да наставља подршку иницијативама премијера Мађарске Виктора Орбана у вези са украјинским питањем, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
Иако је Кијев то одбацио, Песков је, коментаришући Орбанову тврдњу да постоји могућност размене заробљеника између Русије и Украјине, потврдио да је Москва направила кораке у том правцу.
„Предали смо наше конкретне предлоге, ФСБ их је пренео амбасади Мађарске у Москви, Чули смо јавну реакцију представника кијевског режима, а такође смо чули нашу јучерашњи изјаву о подршци напорима премијере Орбана“, рекао је Песков.
У скоро исто време огласио се и Директор Руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин који сматра како је Русија близу постизања циљева специјалне операције, да је украјинска војска на ивици колапса, а режим Володимира Зеленског потпуно изгубио легитимитет и као резултат тога способност да преговара.
Русија је, судећи по изјавама њених функционера, спремна за примирје, али и за наставак сукоба, што можда није случај са Украјином. Према речима министра финансија Украјине, Серхија Ферченка, без помоћи САД, она може да преживи до половине наредне године, наводи се у интервјуу који је дао за шпански Ел Паис.
Русија и Украјина се налазе на дијаметрално супротним позицијама, док Украјина жели повратак на границе од пре 2014. године, приступ Европској унији и НАТО савезу, Русија захтева неутралност Украјине и заштиту руског становништва. По свему судећи на преговоре ће утицат линије фронта, а Русија је тренутно у офанзиви.
У оваквој констелацији, Украјина није у прилици да разматра предузимање офанзиве широких размера, такође, поставља се питање ефекта „ПР“ диверзантских акција попут упада у Белгород раније ове године, такође, у којој мери је Украјина спремна на уступке у односу на Русију, јер оружја и муниција је све мање, а до инаугурације је остало нешто више од тридесет дана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: