Ода кошарци

Пише: Стефан Грломан

Античко доба познаје једино атлетику као облик физичког оплемењивања човјека.

Као таква за циљ је имала складан покрет, вјештину која спаја ум – дух и тијело у здрав однос. Ово доба данас представља „професионални“ спорт као сурову трку са временом и бесмислено испитивање граница људског тијела – које се неријетко помјерају и на неки вјештачки начин што може бити погубно па имамо случајеве да савремени „гладијатори“ након „професионалне“ каријере имају здравствених тегоба, а било је и оних који су чак окончали живот на терену – „бојном пољу“. Е, то су вам тековине „савременог олимпизма“.

Љубав која се развијала према кошарци и оданост њој своју дефиницију у мени добија данас када сам је склон назвати са неколико имена који је описују у свијетлу најискреније радости и дјечијег усхићења. Кошарка је мишљење је моје атлетика са лоптом, најљепши сценски покрет, најбољи израз човјека као индивидуе и дијела тима. Игра ритма, игра у таласима, „вирус“ добре енергије која се најлакше преноси од играча до играча – па у добром тиму, у добром духу онај мање добар постаје добар а онај бољи – најбољи, а лопта у задњим секундама прође кроз обруч и обрадује оне са већим срцем, јачом жељом. Кошарка која се игра на паркету – дакле даскама за мене је такође представа, драма јер се догађа на „даскама које живот значе“ у театру којег су код нас одувјек походили они жељни финог, узбуђења са стилом.

Чињеница да су овдашњи кошаркашки радници – тренери прије свега, па са њима и играчи као проповједници ове игре након распада велике Југославије која је била мајка кошарке и учинила да достигне планетарну славу и управо када је требала бити на врхунцу- изгорела је у пламену рата, били принуђени да походе Италију, Шпанију, Турску и тамо предају кошарку… Нужно, југословенска школа је пустила своје коријене у Европи, у свијету. Данас поносно говоримо да свијет познаје два језика кошарке: енглески и српски. Кошарка је у нас ствар виших интелектуалних кругова, визионара – да је тако говори и то да је прва спојила „посвађане“, стране и народе у једну лигу. Саставила се Југославија под обручима. Такође и први трансфери из једне у другу новонасталу државу играча и тренера су се десили у кошарци. Бројни велики играчи, мајстори – зналци који потичу из исте школе су звијезде у Америци, Европи… Исто је и са тренерским именима. Да нам поживи кошарка – игра љубави која спаја. Његујмо је као да је нека узвишена, развијена – НАША античка вриједност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: