Одбор цетињских госпођа 1908: Жене Цетиња под теретом су српског бола због црног гласа о изгубљеним покрајинама српским
Прослава Савиндана, Цетиње 1906
– Црни глас да су двије српске покрајине, Босна и Херцеговина, истргнуте насилно из српског загрљаја учинио је дубок и тежак утисак на душу и срце женскога свијета Црној Гори, поручила је митрополиту Митрофану Милица Пламенац, супруга чувеног војводе Илије Пламенца, а њено писмо митрополиту Црне Горе објавио је ,,Цетињски вјесник“ 1908. године.
Милица Пламенац обратила се владици у име Одбора цетињских госпођа на чијем је челу била, а у свом обраћању нагласила је како су старе Цетињанке под теретом српског јада и бола због анексије српских земаља – Босне и Херцеговине.
– Под теретом овога општега српскога јада и бола за изгубљеним српским покрајинама, жене црногорске пријестонице Цетиња одржале су јуче заједнички због и донијеле једногласну одлуку да се на све овдје потписане стављају на расположење Црвеноме Крсту у Црној Гори, поручила Цетињанка, супруга чувеног војводе и војног министра.
Цетињски вјесник текст је закључио поруком да је приложени списак потписало 165 жена престонице, а које су, како је наглашено у закључку, овим гестом показале да су достојне имена ,,Црногорка“.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
dome ismaile …iz maloga mokroga luga …crkvena imovina je vlasnistvo svih gradjana crne gore …a ne gedzovanske crkve iz rakovice….dome smajo…..
Не булазни где црквена имовина може бити власништво свих или „неких“ грађана? Она је само власништво цркве а тебе што су омађијани комунистички идеолози само је твој проблем.
dome…dobro je pomagati pravoslavnoj braci u nevolji…a zlo je kad te pravoslavni brat potire i satire tvoj trag i korijen….gedzovanski janjicari su najveci zlotvori crne gore i svega crnogorskoga….
A….
Zato pomažeš bratu Milu da se dokopa crkvene imovine?
ослободи 10. ЦГска 13нов Цетиње и прво што уради – СТРЕЉА :
1. ЈОКО ГРУЈИЧИЋ, директор учитељске школе на Цетињу
2. МИЛОСАВА ГРУЈИЧИЋ, РОЂ. КУСОВАЦ, супруга директора Јока Грујичића.
3. ДР ЈОВАН И. ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ, професор физике и хемије у цетињској гимназији.
4. МИЛЕВА ПЕТРОВИЋ, РОЂ. СТАНИШИЋ, супруга проф. Јована Петровића Његоша.
5. МИРКО ДРАГОВИЋ, управник Народног позоришта на Цетињу.
6. МАРКО САВОВ ПЛАМЕНАЦ, начелник финансијског одељења Краљевске банске управе на Цетињу.
7. НИКОЛА БАЈОВ ПОЧЕК, дипломирани правник.
8. МОМЧИЛО ЗЕКОВИЋ, полицијски чиновник.
9. ИВАН МИЛАЧИЋ, заступник фирме „Сингер“ на Цетињу.
10. ВУКО ПЕЈОВИЋ, општински чиновник.
11. МИЛЕВА БОРОЗАН општинска чиновница.
12. ВАСИЛИЈЕ КАПИСОДА, ученик гимназије
13. НИКОЛА МИЛАШЕВИЋ, столар
14. ВЈЕКОСЛАВ АНДРЕЈЕВ, занимање непознато.
а онда ДРУГО што уради – СТРЕЉА :
1. ИЛИЈА ЗОРИЋ, директор цетињске гимназије.
2. МИХАИЛО ЗОРИЋ професор историје у цетињској гимназији.
3. НИКОЛАЈ ДОРИМОДОВ, професор зјеронау.ке у цетињској гимназији.
4. МАРКО ПЕРОВ МАРТИНОВИЋ, послужитељ цетињске гиманазије.
5. ДУШАН ЛУКИН ВУЈОВИЋ, поручник краљевске југословенске војске.
6. МИЛО ПРЉА, ИНЖИЊЕР агрономије.
7. ЉУБО ИЛИН КНЕЖЕВИЋ, поштански чиновник.
8. НИКО МАШАНОВ КРИВОКАПИЋ, поштански чиновник.
9. ТОМО МИЛОШЕВИЋ, предсједникцетињске општине у краљевској Југославији.
10. НИКО САВОВ МИЛОШЕВИЋ, чиновник Државног музеја на Цетињу.
11. СТАНКО МАШОВ ФИЛИПОВИЋ, чувар манастирске шуме на Цетињу.
12. АЛЕКСАНДАРА МАТАНОВИЋ, кћер цетињског апотекара Крста Матановића.
13. ЂУРО ПЕРИШИЋ, месар.
14. ВЕЦЕСЛАВ ВАЦЕК, полицијски агент.
е то је вама ослобођење, стрељање паметнијих, слободоумнијих и способнијих од себе