Одбрана (подобне) демократије: Може Вашингтон, сад и Брисел, али не и Москва и Бањалука

После најава председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да ће ЕУ радити на пакету за „одбрану демократије“ који обухвата и законе о страном утицају и невладиним организацијама, из Брисела стиже вест да је пакет усвојен, баш на време за европске изборе 2024. године.

Законски пакет који је замишљен да „повећа транспарентност и демократску одговорност представника трећих земаља када је реч о утицају на политику, доношење одлука и демократски простор“ не разликује се од сличних закона о страним агентима какве имају Сједињене Државе или Русија. Или какав Милорад Додик жели у Републици Српској.

Али баш у Москви и Бањалуци лежи проблем. Русију су још пре Специјалне војне операције оптуживали за уплитање у америчке изборе – што је касније доказано као неистинито. То, пак, није спречило САД и ЕУ да трубе о наводним хакерским нападима и наводним руским агентима који подривају демократски поредак других земаља.

Да би то спречила и организовала слободне изборе за европски парламент, ЕУ је одлучила да усвоји одбрамбени пакет који ће смањити претњу ширења страног (читај руског или кинеског или већ неке треће земље која им сада смета) утицаја кроз „транспарентну“ регистрацију представника трећих земаља, обелодањивање годишњих финансијских извештаја и циљева организација које воде треће земље, давање Комисији на увид важних информација и материјала ових ентитета на крају четворогодишњег мандата.

Када је Додик представио закон о невладиним организацијама (НВО) по угледу на амерички Закон о регистрацији страних агената (ФАРА) усвојен још 1938. године који је и данас на снази, крик, на првом месту амбасаде САД у БиХ, а потом и невладиног сектора, чуо се до Брисела и Вашингтона.

Додик је оптужен да напада темеље слободе, да спречава рад независних медија и цивилног друштва и да је под утицајем Москве која је сличан закон усвојила 2012.

„Контроверзни“ закон у Републици Српској предвиђа готово исто што и његови законски узори и сада и европски – посебну присмотру за невладине организације које се финансирају из иностранства, забрану политичких активности, додатно регистровање и слање финансијских извештаја. Ентитетски министар правде ће суду моћи да предложи забрану њиховог рада. Кључна реч овде је „моћи“, не „забраниће“.

Оно што и Брисел и Вашингтон врло згодно заборављају је да је руски закон о страним агентима и деловању невладиних организација урађен по узору на амерички, као и да је мање строг него амерички где је број људи који су званично означени као „страни агенти“ готово девет пута већи него у Русији.

Када је реч о проблематичним „политичким активностима“ из Додиковог закона, организацијама је забрањено политичко деловање и политичка активност. У политичко деловање се убраја учешће у предизборним кампањама, прикупљање средстава за странке, њихово финансирање, док политичка активност представља сваку активност према институцијама и представницима РС чији је циљ усвајање или измена прописа и политике.

Другим речима, исто што предвиђа и европски закон – слободне изборе без уплитања страног фактора. Проблем је што то право имају само „подобне“ демократије, док за „треће земље“ важе друга правила, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: