Одговор Милу Ђукановићу од „великосрпских завичајаца“

Било би лијепо отворити цивилизацијски дијалог и путем преписке, кад би друга страна располагала са довољно знања и морала да понуди цивилизацијски и аргументован одговор, умјесто идеолошко-комесарског.

Пошто представљам Савез Срба из Црне Горе – у највећој мјери оне Србе који су рођени у Црној Гори а живе у Србији – морам се задржати на пристојности у оквиру цивилизацијског опхођења према идеолошком комесару, као заостатку антисрпски опредијељених баштиника мржње од 1941. године до данашњег дана.

Разумије се, мислим на идеолошке сподобе које су најприје проглашавале непријатељима српске домаћине и свештенике СПЦ као великосрпске елементе, због чега су их убијали и прогонили.

На нашу општу жалост, и данас у двадесет првом вијеку у Црној Гори се играју комесарска кола у славу вође.

Ђукановић кука и жали се бјелосвјетским србомрсцима на „великосрпске планове Србије и њених штићеника“ само да би додворнички оправдао задатак који је добио од истих да Црну Гору расрби. Прогласио је издајником свакога Србина у Црној Гори који се усудио да каже истину, а истина је да је он србомрзитељ.

Поучен његовим идолошким оцима и он је кренуо у прогон СПЦ и српских првака и свих обичних, пристојних и национално одговорних људи који се осјећају Србима.

Кренуо је у асимилацију Срба као и Блажо Јовановић кад је написао декрет да се сви становници Црне Горе имају национално писати као Црногорци од датума доношења тог дубоко дискриминаторног акта.

Кренуо је у тирански поход да забрањује свештеницима СПЦ да врше службу прогонећи их из државе, као некад Мехмед освајач.

Ударио на СПЦ, као Ватикан што вјековима удара, можда и отвореније.

Забрањивао је српски језик и писмо и прогнао из школа професоре српског језика, као што су некад, током окупације, забрањивали Аустро-Угари.

Направио је тзв. ЦПЦ, као што је намјеравала и фашистичка Италија.

Као што су сви непријатељи Срба чинили расрбљавање вјековима, и он је покушао наставити политику КПЈ, која је на своме конгресу у Дрездену – у борби против „великосрпске хегемоније“ – донијела акт о разбијању Краљевине Југославије на више држава, што се и десило. На крају су по тим државама прогласили нове нације откинуте од српског народа, нове језике откинуте од српског језика, нова писма откинуте од српског писма, нове „цркве“ откинуте од СПЦ…

Управо је Ђукановић највјернији изданак тих антисрпских комесара са добијеном агендом расрбљавања Срба и њиховим прогоном.

Ми Срби, који смо рођени у Црној Гори а живимо у Србији, захваљујући диктаторским злодјелима Мила Ђукановића, осјећамо се као прогнаници са сопствених огњишта, односно захваљујући његовој антидемократској и антицивилизацијској политици, која нас је дефинитивно прогласила странцима, одузимајући нам сва грађанска права. Једино право које нам је оставио је да плаћамо порез на очевину као странци.

Управо ту њихова поквареност израња до крајности. Све српско им смета осим нашег новца којим пуне буџет.

Јединствена је њихова идеја о бојкоту пописа становника Црне Горе. То није забиљежено у свијету до сада, ни у диктаторским нити у демократским друштвима. Већ три пута одлажу попис у страху да се не открије истина о њиховим пописним марифетлуцима, које помиње млади Живковић, невјешто пребацујући да ће урадити неко други оно све што су они радили.

– Да ли је у питању страх од повећања процента Срба на попису, који су они смањивали својим пописима?

– Да ли ће се смањити проценат Црногораца који су они повећавали својим пописима?

– Да ли је страх од откривања тачног броја становника, јер их очигледно нема онолико колико су они пописивали?

– Да ли имају страх од откривања броја грађана који су њих гласали?

Разумијем их.

У страху су велике очи.

Све су то питања која их муче, јер ће попис открити све њихове махинације изборних и референдумских резултата и начин разарања црногорског друштва по националним шавовима, које је живјело у складу са расколничким свађама и политичким међусобицама претвореним у мржњу.

Савез Срба из Црне Горе позива све грађане Црне Горе да се изјасне онако како се искрено осјећају (национално, вјерски, којим језиком говоре), онако како су се осјећали њихови преци. Јер, напокон, само тако могу доживјети сопствену вертикалу људског постојанства.

Жељко Чуровић, предсједник Савеза Срба из Црне Горе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: