Одговор Оца Миајла Бацковића на нападе: Свако наше ћутање схватате као нашу слабост!
1 min read
О. Миајло Бацковић
Размишљајући зашто је један добар млади човјек, кум моје породице, извлачећи из контекста дио мојих ријечи, тражио не од мене који сам то рекао, већ од предсједника општине да се огради од онога што сам по њему ја рекао, одговорићу му не својим, већ ријечима Бокеља римокатолика које сам између осталог и у тој емисији цитирао.
Комплексе овог младог човјека и оних који су на његову изјаву изашли из својих рупа не желим и немам право да лијечим, али морам као свештеник да свједочим ИСТИНУ која их очигледно боли.
Рекао сам и понављам, свако може да се осјећа и изјашњава како жели и има то право, право слободне воље које нам је Бог дао, али мора знати да та СЛОБОДА није анархија, већ носи огромну одговорност.
Тај млади човјек, наш кум, морао је познајући мене знати да ја не мрзим никога. Он је као и његови партијски пријатељи вјероватно добар економиста, али би требало да зна да поред хљеба и игара има нешто на чему почива овај свијет, а то је ПАМЋЕЊЕ и историја. Дезорјентисаност и релативизација свега не значи, моја млада браћо, просперитет, већ кукавичко забијање главе у пијесак како не би видјели истину која је пред нама. А ИСТИНА је да ја нисам оспорио ничије право на изјашњавање и осјећај припадности.
Што се, куме, ниси као правдољубив човјек и посланик црногорског парламента, оградио, осудио и позвао своје шефове из владе и покрета, да осуде изјаве хрватског министра вањских послова Гордана Грлића Радмана који на најбезобразнији начин вријеђа наше жртве и нашу државу!!?
Ћутао си, куме, јер не смијеш па се онда поставља питање кога ти представљаш и у чијем парламенту сједиш?
Хвала ти јер си, као што прије рекох, својом изјавом извео све мишеве из њихових рупа, јер је твоја исхитрена изјава показала њихову искрену мржњу, не према мени него према сваком православном Бокељу, Црногорцу, Србину…
Жао ми је што сам морао у току поста у којем заједно идемо ка великом празнику Васкрсења Христовог да реагујем овако, али сам исто тако свјестан да свако наше ћутање схватате као нашу слабост па сам морао да вам одговорим!
Као што ће ове године Васкрс бити у истом дану и једнима и другима, тако је исто било свеједно кад који пада нашим прецима који су стварали оно што је Бока била. Дон Нико Луковић, капетан Илија Дамјановић и Васо Ћуковић нису гледали ко је које вјере већ су помагали своју Боку и Бокеље, градили заједно цркве на Прчањи и у Каменарима…
Дневнополитичке теме у предизборном циклусу су једно, а истина је нешто сасвим друго. Јасна ми је потреба да се мало „намрштим“ пред изборе, али немој пуно може да остави дубоке боре лицу наше Боке!
Потврда реченом
„Славном Сабору Хервацко-Славонскому у Загребу“
Велика Бокељска Скупштина на Прчању 1848. године одговара владици и владару Црне Горе Петру II Петровићу Његошу и иницијативи Хрватског Сабора…
„Наша су обштетства имала част примити многа писма од стране Херватског народа у којима јављенае ваша жеља да се данашња краљевина Далматинска Вашои држави саедини. Најпрва и најсветиа наша дужност та е јавит пред свијетом да ми ДАЛМАТИНЦИ НИЕСМО НО БОКЕЗИ!!!“
Даље одговарају…
„Без сумње толико краљевина Далматинска, колико њој за сад скопчано окружије Бококоторска припада по положају, по историји, по језику, и по племену већег броја СЛАВЕНСКОЈ-СРБСКОЈ народности. Без сумње кад би надстојећи догађаји до тога корачили да се државе СЛАВОНСКОСРБСКЕ то јест Југословенске уједно соедине под штитом Цесарским, без уплива никакве туђе народности као на примјер Талијанске, Мађарске, Њемачке и тако даље, без сумње Бококоторска противна бити неће да се жеља ваша испуни што се соједињенија нашего тиче.“
Документ је писан ћирилицом и цитиран у оригиналу, потписан је службеним језиком италијанским. Преко 400 Бокеља међу којима има наравно Римокатолика и Православних је присуствовало и једногласно уз плотун топова прославило ову одлуку и још пар њих о заједничкој одбрани Боке.
Један од директних потомака потписника овог одговора Бокељске скупштине, Антона Сбутеге, доктор Бранко Сбутега пише…
„У ужем делу залива посебно до теснаца Вериге живела је после рата мултинационална и мултиконфесијална популација. Било је ту Хрвата, Аустријанаца, Италијана, Чеха али пре свега Срба православне и католичке вероисповести.
После 70 година сви прво наведени су постали Хрвати католици, док су Срби католици нестали јер их се пре свега одрекла њихова матица Србија под геслом да не можеш бити Србин ако ниси православан. Овај антицивилизацијски чин је био кобан за опстанак Бокеља где се сваким новим даном сужава аутономија јавног простора на њихову штету. Потпуно неспремни да се суоче са новим друштвеним и социјалним приликама, бивши вукови на мору постају на копну кротки јагањци. Две трећине укупно највреднијег културно-историјског наслеђа Црне Горе се налази у Боки Которској. На жалост, Црна Гора годинама уназад показује да нема рецепторе који би препознали вредност овог историјског поклона док са друге стране бокељско наслеђе добија национални хрватски префикс. Сасвим је прихватљива постала теза да све што је католичко заправо јесте хрватско, доводи се у питање државни интегритет и сувенеритет и таквом наративу заправо нема ко да се супростави. Бокељи се у овим данашњим околностима више не рађају а умирање је једина извесна константа. Није постала реткост да се вера прода за вечеру из сасвим лукративних разлога.“
Дон Нико Луковић, римокатолички свештеник и историчар много је говорио о Боки и њеним посебностима, издвојићу неке сегменте легендарног говора у Народној Скупштини на уставотворном засједању...
„Другови и другарице, када су се косовски орлови угнијездили у овим славним кршевима, засадили су на Ловћену, црногорском Парнасу, светом брду свих унакрст Словена, српски барјак, симбол јунаштва, витештва и слободе, гдје је пет вјекова слободно лепршао, ничим неокаљан, док су непријатељи нашега народа, почевши од азијатског душманина до фашистичког завојевача наших дана ‘о те крши зуб свој заман кршили’, да га отму и растргају. Али поносни Црногорац као да је из Ловћена израстао, стоји својим гранитним ногама непомичан на крвавој стражи, чувајући слободу и свијетле идеале српства и јужног словенства, док је свукуд унаоколо ‘племе наше сном мртвијем спало’.“
Исто тако о Црној Гори каже:
„Црна Гора није само јуначко гнијездо. У њој се родила прва државна мисао код Срба, у XI вијеку.“
Могао бих цитирати много још али мислим да је ово засад довољно цитата много већих Бокеља од данашњих остатака оптерећених мржњом и националним подјелама.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U Boki se zna za svaku porodicu kada se krizmala i prešla na rimokatoličanstvo.
Greške i naše crkve koja je odmah odbacivala a ne sabirala.
Nekad bilo sad se pominjalo.Sto ste onda ratovali protiv Austrije vi bokezi.A bogumi ste se duboko caru klanjali no ste zaboravili.
Bravo ti ga oče Mihajlo! Upravo se o tome radi- ne oćutati nikom ništa, pošto se onda osile. Dosta smo se povlačili u ime multinacionalnog i multiverskog „sklada“ koji je značio da nas možeš da optužiš za bilo šta bez prava na odgovor, a ako odgovor stigne onda druga strana glumi žrtvu. Tačno je: bokeljski Hrvati nijesu nikakvi Hrvati neko srpski pokrštenjaci, tačno je: Bošnjaci nijesu nikakvi Bošnjaci nego poturčeni Srbi i tačno je „Crnogorci“ nijesu nikakvi Crnogorci no rasrbice. Osećaju da su otpadnici od vjere i naroda i to ih negdje u dubini duše jede, i treba da ih jede. Uvek mogu da nam se vrate i da izleče duševne muke koje su od njih pravile krvožedne zločince.
Prvo se ti izleci od mrznje prema svemu sto nije Srbsko pa ce ti sve bit oprosteno.Onaj Komnenovic se okrenuo prema gradjanima kad je ukapirao da mu pop drma fotelju.A na popove piticke izjave se ne treba obrtati jer se zna cemu one sluze pred izbore u Nk i Hn.
Nemaš šta ti meni opraštati izrode.
У листу “Црногорац“ 17. 6. 1872. године објављен је текст „Дописи“ у коме се нагашава да у Котору не живи друге народности осим српска, те да се другим језиком осим српским не може говорити.
Овијех задњијех дана држана су у Котору два вијећања, једно опћине которске, а друго посланства опћина бокешкијих.
Опћина Котор вијећала је о одговору, који има послати високој влади бечкој на питање колике народности имате у подручју њену и који је њезин званично уредни језик? – Како је по одговору опћина далматинскијех један пут могао оживотворити чл. 19. опћинског закона који овако гласи: Свакој народности слободно је служити се својим језиком, нити државни уреди смиједу другим ван дотичнога народа језиком служити се.
И вијеће опћине которске одговорило је на овај упит, како здрави разум… да у подручју њеном нема друге народности до српске, по томе да ни језик опћине ове нити је нити може бити други до српски.
Да подсјетимо, Бока је тада била под аустријском окупацијом.
Gradonačelnik ima naciju koja se zove fotelja, a fotelja nema vjeru ni ubjeđenje, ona podupire jedan korisni, ali nažalost ne naročito profinjeni, niti cijenjeni, iako veoma korisni dio tijela. Da se razumijemo, za političare, pogotovo „uspješne“, u prevodu db-u pogodne, to je najvažniji dio anatomije koji ponekad zamjenjuje neke druge djelove ljudske anatomije.
Imali barem nešto u Crnoj Gori ,a da nije srpsko ?
Ти.
Има Рожаје.
raspitaj se kako je Rožaje dobilo ime pa će ti onda biti sve jasno …
Ima, tuška pijaca, mada ni za nju nije 100% sigurno.
Jasan i jednostavan odgovor, koji je čak i tebi jasan i protiv koga se cio život boriš- nema. Kao da pokušavaš da negiraš da je tvoja majka tebe rodila.
ima…rusa ceha ,poljaka…i naravno potomaka italijanskih fasista koji su srecom na margini masovnosti…sve drugo ima pecat srpski.demokratija je ucinila svoje a to je da se svako moze izjasnjavati po svojoj volji..zatvorili kravu u garazu a one se otelila. udje gazda kad tamo nije mercedes nego tele…e ovo je asocijacija na montenegrine…ja se kaze osjecam crnogorac. ba s bas.supokoviceva teorija
Ima Crnogorci.Samo pogledajte koliko se Niksicana po popisu izjasnilo da su Crnogorci.
Да ли ће се кум љутити на неспорне чињенице није битно. Коректно је написао др Бранко Сбутега, Србин римокатолик и не знам да ли су Јановић и дружина тражили од Комненића да се огради од његове изјаве. Коме је нејасно нека чита римокатолика Дон Ника Луковића јер од њега има што да се научи за разлику од партијских разгласних станица.
Gospodine Markuš, koji ste kao i počivši Peđa Vukić izabrali da na strašno mjesto postojite 30 i kusur godina, svi oni znaju ko su, ali je postalo pretežnije ono „s kime li su“. Tu nastaje ta vododjelnica između onih koji su izabrali „vreću ‘kuruze“ da prežive i one koji su ostali da se krste sa tri prsta u Boga se uzdajući na ovom, a najviše na onom svijetu. Isti izbor koji ste vi napravili na Cetinju prije nekoliko decenija i dušu sebi spasili.
Nista im se ne smije ocutati, treba im na svaku rijec odgovoriti istinom, znamo da se nece postidjeti i nece ih zaboljeti jer nemaju oni obraza ali treba ih uvijek podsjecati da istina postoji, pravda je za normalnog covjeka kako mi se cini i nedostizna, ali na zalost kako je krenuo MILOjko u nekoj blizoj buducnosti bice Crna Gora samo istorijska cinjenica. Kada dobri i posteni Arapi uvale trideset hiljada pakistanaca i filipinaca u montesupak, kada nam porta potty zurke budu nacionalni brend ostace Crna Gora samo jedna istorijska cinjenica a montenigersi ce postati aborgini Balkana.
Da imaju obraza posle ovoga bi se postidjeli i sagnuli glavu ali oni nemaju stida i. Milo im je da lazu da su Hrvati jer su se prodali za saku eura ili sta god i naravno da ce nekakvim lazim uzvratiti ocu Backovicu. Nista gore od poturcenog i pokatolicenog Srbina.
Очито нисте добро прочитали или разумјели овај изванредан текст о. Мијајла Бацковића. Можда би било добро да прочитате Његошеву пјесму „Србин Србима на части захваљује“ из 1834. ( https://www.njegos.org/petrovics/srbincast.htm ) о Лумбардићима, Ивановићима…А ни један православни Црногорац се у Скупштини НР ЦГ не диже код Устава 1946. и увођења црногорске нације, но једини храбри Србин посланик да протестује бјеше тада дон Нико Луковић? Оваквим вређањима Срба католика и муслимана радују се непријатељи српски. Албанци тих проблема немају: њима су добродошли и једни, и други, и трећи…