Одговор редакције ИН4С амбасадору Мићуновићу: ”Што се мрчи(ш) када коват нећеш!”
1 min read
Господин Бранислав Мићуновић, амбасадор Црне Горе у Србији, каже да је човјек са ”завидном академском каријером”, те да то ”пријатељи Црне Горе у Србији” знају, па је то, како се наводи у писму, коначни разлог због чега његов ”демантиј” заслужује да буде објављен.
Необично је да непотписани допис државног органа, у овом случају Министарства вањских послова, одише провинцијском разметљивошћу, у којем се мјери углед и ”академска” вриједност свог службеника, али је то очигледно у функцији одбране писца саопштења. А он се опет, прилично очигледно намеће. Овог пута, не залазећи дубље у аргументацију дату у допису, остаје да вјерујемо на ријеч Министарства, премда јавни академски, а ни друштвени регистри не указују да су им наводи тачни.
Што се тиче ”демантија”, драго нам је што је амбасадор Мићуновић искористио конструкцију ”злонамјерне а непровјерене информације”. Она је сама по себи врло рјечита, па скоро и довољна за одговор. Ипак, пружићемо још неколико објашњења.
Иако је амбасадору врло јасно стaвљено до знања да је надлежни тужилац наредио да се француски држављанин скине са лета, Мићуновић је, претпостављамо по мјерилима система из кога долази, а у којем закони и процедуре важе само до границе судара са ”ауторитетима” као што је он, и даље инсистирао да се Жан Мишел Луису дозволи наставак пута, оснажујући то крунским аргументом – да је Луис француски држављанин, те да путује за Црну Гору!
Ипак, аеродромска служба безбједности је остала глува за те ”аргументе”, некако одољела притиску, док се дежурни истражни судија ”дрзнуо” да казни Француза новчаном казном од 15000 динара, након чега је послат вечерњим летом за Црну Гору на даље дружење са амбасадором Мићуновићем.
Стога, амабасадору Мићуновићу и ресорном министру Игору Лукшићу, редакција ИН4С нуди два могућа излаза из ситуације коју су проузроковали својим необичним демантијем. Први је да покрену тужбу како би у судском поступку дали прилику свједоцима да потврде или оповргну наводе из нашег текста, а други је да се јавно извини аутор „демантија“. Лично или допсиом Министарства, свеједно.
Сваки другачији избор ће највише коштати амбасадора Мићуновића, јер ће, без намјере да правимо било какву алузију на његов лични однос са француским држављанином Жан Мишел Луисом, бити рефлексија оног Његошевог стиха ”Што се мрчи(ш) када коват нећеш!”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
типични цг локалац: трк у Београд на студије, па прављење каријере у Београду годинама, па се онда национално освестио (или по оној латинској: боље први у селу, него други у Риму) и цурик у Подгорицу по нову каријеру и државне синекуре (те редитељ, те директор, те министар, те амбасадор, те муж….etc.) и награде. ваљда ће пасти и која национална пемзија……злу не требало за старост, а и добро ће доћи звање амбасадора у некој аутобиографији….један од ретких цг амбасадора који изванредно познаје језик земље у којој је акредитован. аферим!!
odijelo ne čini čovjeka.. ovaj i ovakav tip NIJE VRIJEDAN ODGOVORA
Necu na proteste ako ne bude 6 Oktobra, i ako uz Mila ne ocistimo i sav ovaj Olos i Sljam koji se namnozi u njegovom debelom crijevu.
Мило, „заговорниче НАТО ПАКТА“, натовац ти “торпедује“ амбасадора:)!
integracije
Kako je Milu dosao kraj, tako je i zgadiji. No zgadija ne shvata jer je nadzivljavala sve vlastodrsce do sada jer nije sprovodjeno dubinsko ciscenje.
U stvri zgadija ucestvuje u ciscenju vrha i ekspresno se transformise kako nove prilike zahtijevaju.
Onima koji nam kreiraju stvarnost to i ne smeta, samo da je njihov interes zadovoljen.
Како год окренете Мићуновић је један обични гад.