Одлазећи министар правде Миловић: Резолуција о Јасеновцу безначајан акт, ЦГ инструментализована због недостатка храбрости и способности

Андреј Миловић, министар правде у Влади Милојка Спајића, у отвореном разговору за Јутарњи лист говори зашто резолуција о Јасеновцу, коју је недавно усвојила Скупштина није у интересу Црне Горе, већ других држава, о инструментализацији од оних који им не желе добро, али и о суочавању с ратним злочинима почињеним према хрватском цивилном становништву за вријеме опсаде Дубровника.

Миловић је избачен из владајућег Покрета Европа сад! крајем фебруара, након што је странку напустио црногорски предсједник Јаков Милатовић, а од премијера Спајића затражио је да га смијени с дужности због неслагања с његовим политикама. Ускоро се очекује реконструкција Спајићеве Владе.

Скупштина Црне Горе усвојила је резолуцију о Јасеновцу с 41 гласом за, а притом је цијела опозиција изашла и бојкотовала гласање, против је резолуције био и предсједник Јаков Милатовић, а нису ни сви из владајућег ПЕС-а били за. Како то коментаришете?

Сама већина – а пресудио је само један глас у политички тешком и специичном тренутку за Владу Милојка Спајића – којом је та резолуција донесена свједочи о томе да су људи свјесни да ово није наш интерес, те да се Црна Гора треба водити властитим интересима, а не интересима других држава. Хрватска је један од најважнијих савезника Црне Горе и кључан партнер на нашем путу према ЕУ; то је земља која нам је досад заиста пуно помогла на европском путу. Од уступања документације и превода аката плаћених милионима еура хрватских порезних обвезника, преко стручне помоћи, па до залагања и лобирања те кључног утицаја да Црна Гора добије ИБАР. Од самог почетка наших преговора, Хрватска је отворено изјавила да ће нам бити помоћ и пријатељска рука и то је нешто што не смијемо заборавити.

Због свега наведеног, моје је мишљење да се ова резолуција није ни требала разматрати у Скупштини Црне Горе, зато што то није адекватан форум за доношење одлука о тако осјетљивим и комплексним питањима. Данас имамо усвојен један безначајни акт који је искључиво на штету Црне Горе, а без икакве користи за регију и добросусједске односе. Дакле, ми данас у Црној Гори имамо примјер штетног компромиса чији је карактер искључиво политикантски и утемељен у баналним дневнополитичким интересима једне политичке групације. Међутим, одговорност је на већини јер се није смјело пристати на то да се политички тргује. Коначно, усвајање резолуције у Скупштини може за посљедицу имати нарушавање добрих билатералних односа и изазвати пуно више од дипломатских тензија. Је ли то интерес Црне Горе? Није, и сигуран сам да је ово врло погрешан потез, али то је питање за оне који су подржали ову идеју и коначно гласали за то.

Је ли владајућа већина у парламенту била инструментализована од српског предсједника Александра Вучића и донијела ову резолуцију као противтежу Резолуцији о Сребреници коју је усвојила Генерална скупштина УН-а?

У конкретном случају, може се рећи да је Црна Гора инструментализована. А то је било могуће искључиво због недостатка политичке храбрости и способности да се, умјесто дневнополитичких калкулација и комбинаторика, води суверена политика у корист државе Црне Горе. Дакле, о инспираторима и узроцима можемо говорити нашироко иако од тога нема користи, јер ако допустиш да си нечији инструмент – кривица је у правилу твоја. Међутим, ова ситуација показује и нешто друго, нешто пуно значајније. Без обзира на то колико појединци били важни, још је важније то да се политичке матрице не мијењају. На овом примјеру видимо да се регија поново снажно суочава с политикама које су одавно требале бити прошлост. Ствари морамо називати правим именом, а то значи да је Црна Гора данас изложена негативним утицајима са стране, који не долазе из ЕУ и НАТО-ова сигурносног система. А то је чињеница с којом не можемо правити компромис. Једноставно, ма колико то неко покушава релативизирати, с том ће се чињеницом суочавати на сваком кораку и на сваком ће кораку изнова увиђати да је сваки покушај компромиса с наведеним погрешан избор. Сва друштва на постјугославенском простору врло су блиска у смислу упућености једних на друге, ми смо спојене посуде и зато се по свим питањима – а много их је заједничких – мора бити врло пажљив, осјетљив и толерантан, што сада, нажалост, није случај.

Управо сте остварили велик напредак у преговорима с ЕУ о битним поглављима о правосуђу. Што мислите, како би овакав потез Црне Горе могао утицати на ваш даљи пут према ЕУ с обзиром на то да је Хрватска најавила да ће позорно пратити приступни процес након усвајања резолуције?

Црна Гора мора остати посвећена својем европском путу и реформама које воде према чланству у ЕУ. Рад на испуњавању задатака из европске агенде препознат је у Бриселу и вјерујем да ће се наши напори валоризирати без обзира на усвајање резолуције о Јасеновцу. Хрватска као чланица ЕУ има право да прати наш процес приступања и Црна Гора ће наставити радити транспарентно и у складу с европским вриједностима. Али оно што ме увјерава да ће Црна Гора бити сљедећа чланица ЕУ јест што вјерујем у мудру и зрелу политику Хрватске. Вјерујем да ће Загреб, разумијевајући о чему се овдје уствари ради, свему другом претпоставити виши интерес, а то приступање Црне Горе ЕУ јесте ван сваке сумње.

Хрватски историчар Твртко Јаковина за Јутарњи је лист изјавио да утицај радикалне српске опције и СПЦ-а није ослабљен, него ојачан, те да се Црна Гора тренутно ломи између својег европског пута и оних снага које сматрају да тај пут треба ићи преко Србије. Слажете ли се с том тврдњом?

Много је утицаја данас у Црној Гори, од којих су многи негативни и противни европском путу, међутим, Црна Гора треба и мора бити суверена држава која се води властитим интересима и стратешким циљевима, међу којима је и чланство у ЕУ. Без обзира на различите политичке утицаје, наше опредјељење за европске интеграције и уопште припадност европском цивилизацијском домену јасно је и непоколебљиво. А то је тако јер је то увјерљиво већинско опредјељење друштва. И захваљујући томе све што одвлачи у другим правцма с временом ће убрзано губити на снази и значењу. Свјесни тих изазова, оно што ми морамо чинити јест јачање институција како бисмо осигурали стабилност државе и демократски пут у ЕУ. А то подразумијева и да ствари без калкулација називамо правим именом и суочавамо се с њима на адекватан, политички одговоран начин

Зашто сте затражили да не будете више у Влади Милојка Спајића и планирате ли да се након што вас разријеши и даље бавите политиком?

Захтјев за смјену који сам упутио премијеру Спајићу израз је незадовољства начином на који се води политика у земљи и недостатком конструктивног приступа рјешавању проблема у Влади. Из претходних је одговора, вјерујем, јасно о чему се тачно ради. Мислим да је превише политикантског калкулисања, а премало државништва које је способно и храбро на прави начин да се бори с проблемима, у интересу државе Црне Горе и њених грађана. Превише је калкулантства које се не усуђује водити, већ због опстанка на власти слиједи нешто што није интерес наше државе, па чини компромисе тамо гдје се они не смију чинити. А ми од грађана нисмо добили повјерење за то, него баш супротно: да Црну Гору учинимо бољом него што је била. Наравно да ћу се бавити политиком јер вјерујем да ми морамо радити на изградњи стабилне и просперитетне државе. Тај пут нема алернативу јер је алтернатива томе непостојање државе Црне Горе.

Зато истичем да ово чему свједочимо сада нити је у интересу државе, нити је у интересу грађана. А ја не желим бити министар који чини прескупе компромисе само да би остао на функцији. У политику, уосталом, нисам ушао због функције, него због идеје Црне Горе какву желим видјети: да будемо дио западне цивилизације, поуздана чланица НАТО-а и Европске уније, да будемо демократија у пуном смислу ријечи, да будемо правна, уређена држава једнаких шанси за све. Црна Гора се утемељила на европском путу, при чему не мивслим само на приступање ЕУ, и важно је знати да без обзира на неке дионице тог пута које су пуне рупа и изазова као у периоду који управо живимо, ми више нисмо друштво на било каквој прекретници. Ми смо пут изабрали и већ неко вријеме корачамо њиме. Тај пут је дуг, напоран, тежак и изазован, али резултат ће бити величанствен. Ја дубоко вјерујем у Црну Гору.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: