Одлука Апелационог суда поводом пресуде за „покушај државног удара“ намјерно је каснила

Пише: Јован Лакићевић

Док се чекају биланси  незванично  мањинске (а ко зна чије) Владе у Црној Гори, прилика је да се осврнемо на нешто што је било главна журналистичка тема у неколико минулих година, на  Милов, Катнићев, Лазовићев, Пажинов, Бебин ( и, опет, ко зна све чији) „државни удар“ у Црној Гори. На његове протагонисте и последице. Као и на реакције Београда…

То што је Апелациони суд , у временској и политичкој изнудици, донио  једино очекивану одлуку   о  укидању  наручене пресуде  три госпође из тзв. Вишег суда, на челу са Сузаном Мугошом,  било би у реду, да није оног додатка – „враћа на поновно суђење“.  

Коме поновно  суђење, господо? „ Актерима“   смјехотворног „државног удара“, или онима који су га пројектовали и смислили, морам признати  без  много маште и са нимало увјерљивости.

Знао сам, отпочетка, чија је то и с којом сврхом, конструкција,тако да ме ништа у овом водљивском процесу  није могло изненадити. А одгледао сам га од почетка, па до самог краја! И, морам признати, нијесам зажалио. Била је то , поред осталог,  сјајна, отрежњујућа представа о карактерним особинама и менталитету мојих земљака. И ових и оних.

Морам успут да кажем да је  за ову вансеријску бламажу Миловог режима веома заслужна и моја Колашинка, Весна (Влаховић) Меденица, која је  у својству предсједнице Втховног  суда наредила  да се ова „историјска“ суданије јавно преноси на ономе што се и до данас зове ТВ Подгорица, тако да су грађани у Ц.Гори и изван ње непосредно  могли да виде о чему се ради.

Предпостављам да је намјера била друкчија – да се додатно избламира Демократски фронт и његови челници, потенцијално највећа опасност за тврђаву милогорског режима, као и однедавно „омражена Русија“, којој је Црна Гора, међу првима „увела санкције“! Колатерална, али не и неважна ставка били су и „Србо-четници“  са којима Милова Ц.Гора и до данас ратује!

Предпостављам да од поновног суђења неће бити ништа. Коме да се суди, с којом и с чијом оптужницом? Поготово што су се оба „заштићена свједока, и „Саша“ Синђелић (робија у Хрватској због убиства – 21 год.) и  Паја Велимировић (бивши полицајац из Зубиног Потока) још у вријеме изрицања срамне пресуде, одрекли својих исказа и „свједочења“, наводећи да је све то било под присилом и у изнуђеној сарадњи са Тужилаштвом и неким челним људима из Полиције…

Али, шта да се ради са онима који су минуло суђење осмислили и инсценирали? Има их више. Неке од њих смо споменули на почетку овог текста.

Шта да се каже о великој личној и породичној жртви невино оптужених и утамничених? Кад је ријеч о људима из Србије,  у питању су, махом, тешки болесници и инвалиди. Они су, заједно са онима из Ц. Горе,  годинама били прогоњени, шиканирани, или робијали по  хиру умоболних монструма што су са својим примитивним, бестијалним измишљотинама  наступали „ у име (приватне и  заробљене) државе“! По диктату њених бескрупулозних челника.  Нешто од тог искуства, атмосвере  и сваковрсне пресуре посвједочио,  је однедавно на слободи, послије 4,5 године  робије, проведене у спушкој самици, генерал Дикић.

Обештећење за ово мучно робијање по кривотвореној, лажној оптужмици  и нарученој пресуди неће им плаћати ни Катнић, ни Мугоша, већ држава Црна Гора.

Међу малобројним честиткама за исход овог „процеса стољећа“, истиче се она актуелне амбасадорке  у Ц.Гори, коју сам , запањен, дословце запамтио: „Ова пресуда је историјски дан за црногорско правосуђе, јер овакво суђење представља важан корак за владавину права“!!!(Сјетио сам се ових ријечи у данима  када су бројни судови у америчким држава, након очигледно  покрадених избора, листом доносили пресуде у корист дементног  Бајдена! Требало је по сваку цијену заштитити наум дубоке државе  и финансијски моћних олигарха и сатаниста да не дозволе Трампову побједу!)

Тако то раде корифеји демократије у Вашингтону и – Подгорици!

Ова већ споменута пресуда, укинута је тек након августовских  избора и то је, рекао бих, једна од потоњих услуга Апелационог суда  до скора владајућем режиму. Јер, да подсјетимо, требало је на сваки начин онемогућити  учешће челника Демократског Фронта у новој Влади, а важећа Сузанина и Катнићева пресуда Мандићу и Кнежевићу на затворске казне од по пет година,  била је колико-толико ваљан изговор!

Остаће запамћено да се српска Амбасада у Подгорици, колико ми је познато, није претргла  у покушајима  да заштити своје невољне грађане у овој бесрамној суданији у Подгорици, осим што је омогућила  двогодишњи присилни боравак болесној  мученици Бранки Милић у њеним просторијама. ( Ваља се у овој, али и свакој сличној прилици,  присјетити колико су само САД, набијале на нос Србији , а то и данас чине, погибију браће Битићи, оглашених шиптарских  терориста, али њихових новокомпонованих држављана!)

Можда је томе на неки начин допринијела  и она  несмотрена изјава из врха  Србије о „осуди покушаја државног удара са елементима иностраног“, за коју и данас вјерујем да је потурена од милогорских кадрова у СУПу и БИА-и! Не би ме изненадило да су  ту умијешан  прсти  и данас изнова актуелне госпођице Хркаловић. Поготово што је била веома видљива логистичка подршка  из Београда тзв. заштићеним свједоцима за све  вријеме  такозваног суђења.

Мислим да је из исте кухиње и она „афера“ о наводном „откривању руског агента“, како кобајаги плаћа услугу неком нашем „шпијуну“  смјештемом у „југу“, а испоставиће се, по мојим скромним сазнањима, да је  у питању је било плаћање мајстору   за неке водоинсталатерске радове…  Ова, на сва звона оглашена, аматерска представа, могла је озбиљно да уздрма односе Београда и Москве, јер је темпирана уочи сусрета два предсједника. Погодите коме би то ишло у рачун?

Не треба, наравно, падати у хистерију  да би се милогорски кадрови склонили  из безбједоносног сектора Србије, па почистили сви одреда  рођени у Ц.Гори. То тек не би ваљало. Сваки „случај“ треба крајње пажљиво одмјерити.  Испоставиће се, ипак, да би то био први нужан корак у успостављању нормалних односа двије братске државе…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: