Одлука о изручењу До Квону наредних дана
1 min readУ наредних неколико дана министар правде Бојан Божовић одлучиће гдје ће бити изручен краљ криптовалута из Јужне Кореје До Квон. То је рекао гостујући у Јутарњем програму Телевизије Црне Горе.
До Квон ухапшен је у марту у Подгорици, а најновија одлука Врховног суда је да је на министру правде да одлучи гдје ће бити послат До Квон да ли у Јужну Кореју или у Сједињене Америчке Државе.
„Овај процес што упућује на то да је ријеч о једном сложеном поступку и сами судови су више пута одлучивали о томе. Више мјесеци, више од пола године је трајао тај поступак. Одлука ће бити Министарства правде, одлука ће бити моје маленкости, тако да она се очекује увијек неколико дана. Ја наравно не желим да прејудицирам, ја сам и више пута, када сам ето поводом неких других случајева изручења говорио, увијек истицао да је то редовни посао Министарства правде, а када је нешто уобичајно, онда не желим да од тога правим никакву посебну ексклузиву. Чим наравно буде таква одлука донијета, чим буде рјешење донијето, ми ћемо наравно обавијестити јавност“, саопштио је Божовић у Јутарњем програму ТВЦГ.
Измјене кривичног законика значајне и утицаће на скраћење судских поступака
Божовић је у току гостовања говорио и о измјена и допуна Кривичног законика, и подсјетио да је послат нацрт тог важног документа Европској комисији те да ће се новине односити и на то да се скрате судски поступци јер поједини, како каже, трају недопустиво дуго.
„Чини ми се да смо сви свједоци и да смо сви више него незадовољни брзином доношења одређених одлука. Имамо доста различитих случајева који недопустиво дуго трају. Мислимо да у тренутној законској регулативи је дато превише простора за евентуалне злоупотребе и за недостатак процесне дисциплине. Ми смо кроз измјене Законика о кривичном поступку прије свега жељели да тај поступак убрзамо. То ће се односити на ове прве фазе, прије свега фазе које се односе на контролу оптужнице, да сад не оптерећујем грађане, али мислимо да ћемо на основу тих измјена скратити поступак па можда и до годину дана“, истиче Божовић.
То је, истиче, нешто што значајно олакшава постојећу ситуацију, постојеће стање и доводи доводи до правичнијег и бржег окончања самог поступка.
Како истиче, добили смо ИБАР, завршили један дио приче, које нас очекују, управо испуњење обавеза из тих завршних мјерила.
„Е та завршна мјерила, управо у њима се очекује конкретан резултат. Правоснажне пресуде, коначна законска рјешења – више нема времена за губљење и ми управо због тога покушавамо да креирамо законодавни оквир који ће додатно оснажити судство“, навео је Божовић.
Предсједник/ца Врховног суда у октобру
Говорећи о томе што немамо предсједника Врховног суда он каже да ће се и стручна и лаичка јавност сагласити да је то недопустиво и да недопустиво дуго траје. Казао је да вјерује да ће се то питање ријешити у октобру.
„Кроз последње измјене и допуне Закона о судском савиту и судијама, мислим да смо утабали једну нову стазу за избор предсједника или предсједницу Врховног суда. Оглас је објављен, листа кандидата је сачињена, тако да ја свима њима желим успјеха и надам се да ћемо након опште сједнице Врховног суда, а онда и након тога сједнице Судског савјета, коначно имати предсједника или предсједницу Врховног суда. Надам се да ће то бити у октобру, не видим апсолутно ниједан разлог зашто бисмо одуговлачили“, поручује Божовић.
Рекао је да ће се на сједници Владе усвојити реформска агенда и да ће грађани од ње имати одређене бенефите- ријеч је више од 380 милиона еура.
„Међутим, са друге стране, да бисмо то могли да остваримо, морамо испунити неке од обавеза. Једна од обавеза предвиђена реформском агендом је да до краја ове године имамо предсједника или предсједницу Врховног суда, тако да и са тог становишта је ово питање животно и не тиче се само правосуђа“, истиче Божовић.
Бољи услови за државно тужилаштво
Казао је и да је процес генерално стварања бољих услова за државно тужилаштво у току.
„Државно тужилаштво се полако шири и на оне просторије тренутно Министарства правде, с обзиром да Министарство правде мијења локацију, тако да ћемо са великим задовољством и тај дио наше зграде уступити државном тужилаштву. Један дио већ канцеларија смо уступили и надам се да ћемо том динамиком, ако не још бржом, наставити у народном периоду. Што се тиче бројног стања, апсолутно мислим да државно тужилаштво не само у погледу специјалног државног тужилаштва се мора оснажити“, указује министар правде.
Сматра да СДТ треба значајно да јача капацитете.
„СПО такође има велику потребу за већим бројем људи, тако да наша је обавеза унутар извршне власти да створимо, креирамо услове да се тако нешто деси. Исто тако морам да истакнем да интензивно радимо већ неко вријеме на креирању бољих материјалних услова, прије свега за судије и државне тужиоце, и то судије основних судова и државне тужиоце у основном државном тужилаштву“, наводи Божовић.
У октобру и одлука о потенцијалном затвору у Мојковцу
Најављена је изградња новог завора у Мојковцу још 2018. године и то је представљено као један важан подухват, имајући у виду да су капацитети затвора у Спужу већ прилично оптерећени и да је заиста Црној Гори један такав пројекат неопходан.
Говорећи о том важном питању, Божовић је казао да је прича о томе неправедно запостављена.
„Не постоји ниједна међународна организација, поготово не комитет за забрану тортуре, Европска комисија итд. која нам не упућује озбиљне критике за постојеће капацитете у Спужу. На крају крајева тога смо и ми свијести. Претрпани су нам тренутно сви капацитети унутар Спужа, исто тако наше колеге које раде у ЗИКС-у заиста пружају надљудске напоре да све оно што је њихова професионална обавеза изврше и због тога је неопходно да нешто радимо по том питању“, навео је Божовић.
Рекао је да је пројекат затвора у Мојковцу и даље формално у току, међутим још увијек конкретни задаци нису извршени, односно конкретни почетак самих радовања.
„Зашто? Ја тренутно и ми у Министарству правде и генерално у Влади имамо дилему што урадити са тим процесом. Мислимо да су већ трошкови самог пројекта много, много већи од оних који су били када се кренуло у ту идеју. Питање је да ли је рационално, да ли је економично да ми наставимо тај пројекат или да се тај дио средстава, чак не морамо можда ни цјеловити, већ само дио средстава усмјеримо на постојеће капацитете унутар Спужа, да их проширимо, адаптирамо и да за много мање новца добијемо сличне или можда и боље услове“, истакао је Божовић.
Каже да су имали озбиљне замјерке од стране мјештана, НВО активиста на могућност рада изградње затвора у Мојковцу, близина Таре и тако даље.
„Друго, близина самог Апелацијоног суда, Вишег суда у Подгорици, на крају крајева транспорт тих лица до Мојковце. Већ имамо одређене пријавнице и одређене објекте и још једна ствар, ми у затвору у Спужу већ радимо нову специализовану болницу, радимо нови мултифункционални објекат. Питање је треба ли нама све то још једном по много вишој цијени у Мојковцу. Оно што је извисно и то могу исто да обећам је да ћемо ми вјероватно током октобра донијети јасну одлуку да ли ћемо наставити процес, да ли ћемо из мјесеца у мјесец улагати у нешто што тапка у мјесту. Или ћемо усмјерити средства на неку другу локацију“, навео је Божовић.
Људска права Катнићу нијесу угрожена
На питање да ли су људска права затвореника бившег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића угрожена, Божовић наводи да се према њему поступа као према свим другим особама које су тамо смјештене.
„Због саме чињенице да је ријеч о, ипак, бившем главном специјалном тужиоцу, особи која је била и судија Апелацијоног суда, особи која је због више различитих фактора, можда и одређеног нарушеног здравственог стања, тако да немам сазнања да се на било какав нехуман начин поступа према господину Катнићу и вјерујте ми, кад бих сазнао или имао било какву сличну притужбу истог трена бих у складу са законом реаговао“, поручио је Божовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: