Одлуке Подгоричке скупштине овјерене печатом народне воље
1 min read
"Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори"
Скупштина Црне Горе изјасниће се сјутра о предложеној Резолуцији против Подгоричке скупштине, којом ће покушати да се 100 касније пониште одлуке донесене тада.
Стога је неопходно да грађани знају шта су о том времену мислили они који су у њему живјели.
Треба напоменути да није само Велика народна скупштина 1918. године одлучила о уједињењу, већ је на данашњи дан 28. новембра 1920. године одржан у Црној Гори консулт народа који је потврдио одлуке Велике народне скупштине у Подгорици („Подгоричке скупштине“) из 1918. године.
Такође, сматра публициста Јован Маркуш, веома је важно прочитати што је о самоопредјељењу црногорског народа, тј. Одлуци народа Црне Горе од 28. новембра 1920. године мислила и црногорска влада у егзилу и политички вођа Божићне побуне из 1919. године Јован Пламенац.
Пламенац није противник нове државе. Он јасно и гласно тврди да ће „онај који је био вјеран свом Краљу и својој Отаџбини исто тако вјеран и њиховим моралним и законитим насљедницима – његовом Величанству Краљу Александру I Карађорђевићу и држави Срба, Хрвата и Словенаца“. Не само то, он се „обрачунава“ и новим родољубима, који сада у новој држави желе да га прогласе издајником: „Ја сам, као државник, стварао и подизао српство, а г. Јојић га је рушио. За чији је рачун то вршио он то сам зна“, истиче Пламенац.
Он признаје и одлуку народа Црне Горе:
„Извршени избори у Црној Гори на дан 28. новембар 1920. г. под контролом Великих сила, имају се сматрати као одлука народа Црне Горе, да се обје државе – Краљевина Црна Гора и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца – сједине у једну заједничку државу“.
Послије амнестије учесника Божићне побуне, подсјећа Маркуш, предсједник Владе Краљевине Црне Горе у егзилу и политички вођа Божићне побуне из 1919. Јован Пламенац вратио се 1925.г. у отаџбину. Да би могао остварити пензијска права, примјерена дужностима које је обављао у Краљевини Црној Гори, постављен је на положај министра – резидента. Иако се радило о само формалном чину постављења, то је изазвало револт код једног броја посланика у Народној скупштини Краљевине СХС.
Од народног посланика из Црне Горе Риста Јојића поднијета је интерпелација о Јовану Пламенцу, бившем предсједнику краљеве владе, гдје га оптужује „да је послије, уједињења, у туђини радио противу ове државе и да је он творац одметничке акције у Црној Гори као и свију зала која су истекла из ње“.
Услиједила је и полемика у штампи поводом интерпелације у коју се укључио и Јован Пламенац. У опширном одговору, на читавој првој станици београдског листа „Балкан“ од 31. децембра 1925. Јован Пламенац је јавно потврдио своје ставове које је дао исљеднику приликом саслушања. У одговору, између осталог, пише сљедеће:
„Г. Јојић буни се и протестира ради тога, што ме је Његово Величанство Краљ благоизволио примити у аудијенцију; што ме г. Министар Председник прима, и при томе тражи ни мање ни више него да ја не смијем у овој држави имати никаква права! Чудновато је ово и овакво схватање г. народног посланика о Држави и правима њених грађана…
Ја сам се борио за васпоставу Црне Горе из моралних и политичко-економских интереса нашег народа и цијеле наше нације. Стајао сам на челу те борбе као вјеран војник и одан син Црне Горе до потоњег издисаја моје херојске Отаџбине и мога мученичког старог Краља, који је кроз толика мучна деценија хрвао мачем и пером за остварење идеала српског народа.
Онај, који је био вјеран свом Краљу и својој Отаџбини тај ће бити исто тако вјеран и њиховим моралним и законитим насљедницима – Његовом Величанству Краљу Александру I Карађорђевићу и држави Срба, Хрвата и Словенаца…
Ја сам, као државник, стварао и подизао Српство, а г. Јојић га је рушио. За чији је рачун то вршио он то сам зна.
Г. Јојић се стално у својој интерпелацији позива на Подгоричку Народну Скупштину. Али одлуке такозване Подгоричке Скупштине немају никакве вредности, нити са државно-правног становишта, нити са интернационалног права…
Позивати се на овакву Скупштину, то значи не само вријеђати част, понос и српске патриотске осјећаје Црне Горе и Шумадије него и распаљивати мржњу и подизати Хималаје између та два народна дијела; а то је опасна ствар, јер су раније Црногорци и Шумадинци имали само спољњи национални проблем а данас имају и унутрашњи.
Ни један далековиди државник не смије ово губити из вида…
Велике силе су на почетку у години 1920. донеле одлуку, да се и у Црној Гори изврше избори, у исто вријеме, кад се буду вршили избори у држави Срба, Хрвата и Словенаца за њену конституанту – на дан 28. новембра 1920. године; али, да ти избори у Црној Гори, имају бити вршени под контролом савезничких Великих сила са правом, да се Црногорци могу тога дана изјаснити, било за конституанту државе Срба, Хрвата и Словенаца, било пак за свој посебни парламент. Комисији су дате инструкције, да у свему има изаћи Црногорцима у сусрет, како би се могли потпуно независно изјаснити о даљој својој државној судбини…
Та речена изборна Комисија је дошла у Црну Гору и контролисала изборе, који су извршени на дан 28. новембра 1920, о чему је поднела колективан извјештај тадашњем међународном форуму – савезничким великим силама, као и посебан извјештај својим владама. И тек на основу извјештаја поднесених од стране речене Комисије, Велике силе су донијеле одлуку, да повлаче своје акредитоване министра код црногорске владе и да укидају екстериторијалност истој, као и свим црногорским легацијама и конзулатима на својим територијама – мотивишући исту слободном одлуком црногорског народа – израженом под њиховом контролом, на дан 28. новембра 1920, да се Црна Гора сједини са државом Срба, Хрвата и Словенаца.
Тек послије овога упутиле су ми велике силе савезнице ноте горње садржине. Прва, која је упутила црногорској влади, била је влада Француске Републике. Њена је нота од 20. децембра 1920. Иза овога су следовале и ноте осталих Великих сила. Све ноте носе наслов: Његовој Екселенцији г. Ј. С. Пламенцу, Министру председнику и Министру Иностраних Дела Црне Горе – Неуиилy – Према овоме јасно је за сваког да је Краљевина Црна Гора, као независна држава међународно постојала стварно до 28. новембра 1920. године када су почеле Велике силе, да саопштавају своје односне одлуке црногорској влади.
Србији су, односно држави Срба, Хрвата и Словенаца, тек послије 1920. дале Велике силе право на ратну одштету Црне Горе. Дакле, послије самопредељења црногорског народа од 28. новембра 1920.
Такође треба и то знати, да у оно вријеме кад су признавале Велике силе владу Црне Горе, нијесу признавале државу Срба, Хрвата и Словенаца. Онај који још није био рођен не може одрицати ономе живот, који је већ постојао, као што је тада и у то вријеме, постојала међународно Краљевина Црна Гора.
Извршени избори у Црној Гори на дан 28. новембар 1920. г. под контролом Великих сила, имају се сматрати као одлука народа Црне Горе, да се обје државе – Краљевина Црна Гора и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца – сједине у једну заједничку државу; тим прије што је црногорска влада дала Великим силама савезницама пристанак на Конференцији мира у Сан Рему 1920, да се поменути избори могу извршити под контролом Великих сила“.
„Завршетком ових полемика престало је интересовање у јавности према, без сумње, најистакнутијој личности некадашње црногорске политичке емиграције Јовану Пламенцу.
Краљевину Црну Гору, само по имену, су покушали да обнове фашисти и црногорски сепаратисти 1941. године. У тој пародији није учествовао Јован Пламенац, знајући како ће се завршити савез сепаратиста са фашистичком влашћу која је практично протјерала црногорске емигранте после 1921. године из Италије“, истиче Маркуш.
За материјал се захваљујемо публицисти Јовану Маркушу
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Mislim da si se grdno preračunao u toj liberalnoj paškvili građanskog društva!
Da ponovim …
Ako nije sporan srpski karakter Crne gore, ako nije sporno ujedinjenje dvije srpske države, koje obe bezumno gube svij državotvorni personalitet u korist fantomske Kraljevine, ako nije sporna volja naroda srpskog izražena na tzv. Podgoričkoj skupštini, onda se o svemu drugom može i trebalo bi da se razgovara!
Bez predrasuda, dobrom voljom osnaženi, da se argumentovano ukrste koplja i da se dođe do uravnoteženog gledišta koje poštuje faktigrafiju i ne politizuje raspravu!
Potreba svakako postoji.
Mnogo je neuravnoteženih i isključivih stavova sa obe suprotstavljene strane, koje istrajavaju u svojim stavovima!
Kako trenutno stoje stvari, novocrnogorski, da ne kažem montenegrinski stav je apsolutno šizofren, najdalje od objektivnog prosuđivanja! … Elementarna nepogoda, papazanija nestručnosti, diletantizma, loše upakovanih antisrpskih političkih stavova … Histerija!!!
Prosrbijanska strana potpuno uskovido i nakaradno insistira na “ bezgrješnosti „, čak ni u tehničkom smislu propusta i nesnalaženja “ beogradske politike „!
Konačno, bez da zauzimam nepripadajući mi arbitrarni stav, smatram da je sve onda moglo drugačije i pametnije, moralo čak!
AlI, mi smo Srbi poznati po odsustvu kritičkog promišljanja, “ roblje “ jednoumlja, dužnosnici samo jedne i jedine istine, one “ naše “ istine!
Tako se mi upisujem u one dobre Srbe, kojima je ujedinjenje bez ijedne moguće primjedbe, bezgrjedno – svejedno, dobre Crnogorce, kojima je ujedinjenje teror i okupacija!
Beogradu oslobođenje bez priziva i grješke, Podgorici …
Vec i sami znate sve te nebuloze dukljanskih historika!
Neki bi pametniji ljudi sjeli i razgovarali, ne bi unosili smutnju i razdor među ljude!!!
… Neki ljudi.
Koji oni nijesu mi!
Sporan je srpski karakter CG.Možda je nekad bio neupitan dok je danas samo dio višebojnog nacionalnog kolaža crnogorske države.Politički gledanje na stvari treba upodobiti okolnostima gdje su gradovi ili već samljeli ili nastavljaju da melju bivše seosko meso pretvarajući ih u gradjane sa izraženim potrošačkim refleksom.Crkva je svodena na folklor,a lična prava i slobode postaju temelj društva kao i u svakoj zapadnoj zemlji.Nazad nema.Srbi moraju da se pronađu kao zajednica u tom i takvom poretku stvari, sve ostalo je fikcija i izvan njihovog domašaja.
S to velis vrtati,moze moze niko ne brani,samo ce biti umjseto vrtanja kocici i piketavanje,ako znate sto je to (razgranicenje) pa vi vrtajte,a svakome od vas cemo udariti zig kao sto rade kauboji govedima da slucajno ne udjete u tudju teritroriju da ve ne vrtamo nazad.
Kotor , samo ću ti reći NATO savez je garant Crnogorskih granica !
Lijep pozdrav za Crnogorsko primorje !
Bio ne bio narod Crnogorski će vratiti svoje otete svetinje i autokefalnost našoj CPC , neće nam više slati po zadatku Mitropolita , slaviti nestanak Crne Gore i kaciti one tuđe okupatorske zastave na naše svetinje .
Mucite kukvice,koja vasa prnjava i gluposti,bar mucite kada neznate nista,nikada vise, ili da je vjecna,koje lazi i gluposti vi pricate,jedne ste pameti kao vasi nalogodavci.
Lijepo podjite kod Jovana Markusa da vam da par kopija i da jednom zavazda umuknete,a ne bleite povazdan pricate u stvri balavite ,bar da imate portiklicu ni po jada!
Koristim priliku da bam prvi čestitam śutrašnji veliki praznik koji ste tako rado proslavljali 29 novembar dan zasjedanja AVNOJ-a !!!
Odlukama AVNOJ-a je ukinuta većina odluka Podgoričke skupine , a śutra simbolično na taj praznik , većinska Crna Gora će Skupštinskom rezolucijom poništiti i zadnju posledicu Podgoričke skupine ovakvu crkvu srba MCP i njihovo śeđenje u naše otete Crnogorske svetinje!!
Oteto je prokleto i vrijeme je da se vrati narodu crnogorskom .
Nisi ti nikakav komunista čim ti je toliko bitna nacija! AVNOJ ni u jednom trenutku nije pominjao Podgoričku skupštinu, tako da je nije ni odbacio ni potvrdio! Da li je „Crnogorska pravoslavna crkva“ postojala tokom vladavine komunista?
Srbi nijesu to izveli pravno valjano tako da je skupstina nelegalna. Nema tu mlogo filosofije.
A i nijesu imali ni mnogo takta prilikom odlucivanja, sto im je svojstveno, tako da je sve u svemu ispala ujdurma.
Dosadni ste više sa podgoričkom skupštinom. Prisajedinje je bilo nelegalno ali je to takođe bila volja naroda. Danas se volja naroda promijenila i batalite više tu priču.