На обронцима Гучева, у близини Вукове куће, на имању од четири и по хектара смештено је домаћинство породице Матић. Поред чистог ваздуха и изворске воде, амбијент употпуњују и аутентичне брвнаре. Домаћин каже да туристи долазе како би нашли одмор за душу, али и да би пробали стара српска јела.
Мени открива Будимир Матић, Планински конак Милица: „Прво кренемо од домаће проје, домаће лепиње, онда мало домаћег сира, кајмака, пребранца, гљива које се тренутно могу наћи у нашим крајевима. Следи јагњеће месо под сачем, роштиљ. Све је углавном производ наших руку.“
Вуково родно место – Тршић од недавно има и статус заштићеног добра. На више од пет и по хектара смештени су музеји, радионице старих заната, али и сабориште које је место одржавања бројних манифестација, међу којима је и Вуков сабор, најстарији културни догађај у нашој земљи.
„Ту се налази четрдесет објеката народног градитељства, комплекс Тршић и јесте реконструкција села са краја 19. века. Вукова кућа и окућница су од изузетног значаја, спадају у непокретно културно добро,“ каже Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“.
Снежана Перић, директорка Туристичке организације града Лознице, додаје да су Тршић и Троноша најзначајнији део њихове туристичке разгледнице пред којим туристи остају без даха!Разлог је тај што се ту може видети спој природе и културног наслеђа.
Недалеко од Тршића, а на 17 километара од Лознице, налази се и манастир Троноша чија се изградња, по предању, везује за краља Драгутина. Током векова, манастир је више пута рушен и паљен, а данашњи изглед чува већ шездесет година. На путу до манастира налази се и капела светог Пантелејмона са чесмом девет Југовића из које извире чиста и лековита Трошношка вода. Према народном веровању, чесму је саградио Југ Богдан са својих девет синова пред сам полазак у Косовски бој.
Историјско наслеђе, али и велика гостољубивост мештана и домаћина, неки су од разлога због којих гости из свих крајева земље и света долазе у Вуков крај. У Тршићу и Троноши не само да их чека природа од које застаје дах, већ и могућност да осете дух старих времена и традиције, преноси РТС.
Прочитајте ЈОШ:
Држава Србија преузела Музеј Николе Тесле од Града Београда, ускоро на новој локацији?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hvala za ovaj tekst.
Ponovio bih jednu opasku ovdasnjeg clana guslarske sekcije u Loznici, pri gostovanju guslara sa Durmitora,
,,Mi pijemo istu vodu“.
Naime, mnogo naroda ovde ima bliske pretke i rodjake iz svih delova danasnje Crne Gore, najvise iz Stare Hercegovine, Vasojevica, i dr, a jos jedna povezanost koju je plemeniti guslar zeleo istaci je Drina, tj Piva, Tara, Lim, koje hrane ovu gorostasnu reku.
Ovde se zavrsava istocno-hercegovacki dijalekat, i nazalost kvari se u poslednjih 30 i vise godina, ali to je druga prica…
Ali, evo jos ja da dodam, dobra nam je ta genetska veza Durmitor-Jadar (Loznica je Jadranska oblast, po reci Jadar), dali smo zajednicki svim Srbima Jovana Cvijica, Vuka Karadzica kao najpoznatije, a nisu jedini naravno.
I da zavrsim sa guslama, ko nije, nek cuje il’ procita narodnu epsku pesmu, boj na Loznici, da se vidi kako se uz gusle za ledjima tuklo s Turcima…