Одобрен патент за дизајнирање беба

Амерички завод за патенте одобрио је америчкој генетичкој компанији „23andMe” ексклузивно право на генетске и компјутерске технологије које будућим родитељима омогућавају да изаберу полне ћелије донора како би повећали шансе да добију дете са одређеним жељеним карактеристикама.

Банке сперме већ нуде могућност да се одабере донор са одређеном здравственом историјом, етничким пореклом и цртама лица. За нови патент је јединствено то што ће се генетским тестирањем проналазити пожељни донор чија ДНК комбинована са материјалом оног који бира за резултат има дете са унапред одабраним особинама.

Употреба ове технологије омогућиће да се избегну најгоре болести, а не би било ни етичких дилема, јер се особине бирају пре зачећа. Међутим, калифорнијска фирма иде и даље од здравствених оквира. Родитељи ће моћи да бирају висину, боју очију, личне особине попут смисла за хумор или мишићне перформансе ако желе да им потомак буде врхунски спортиста. Тако ће компјутер израчунати ко треба да буде донор мушке полне ћелије за жену која жели плавооко дете атлетске грађе са израженим смислом за хумор. У захтеву за одобрење патента наведени су примери шта може да се бира: висина, тежина, боја косе, очекивани животни век, ризик од рака дебелог црева, урођене срчане мане, очекивани трошкови здравствене заштите…

Ова врста селекције је теоретски на располагању људима који раде вантелесну оплодњу, па доктори генетским скенирањем пре имплантације ембриона могу да утврде да ли он има неки озбиљан поремећај. У последње време се на овај начин све чешће бира пол детета. Клинике не дају клијентима да бирају особине које немају везе са здрављем. То је иначе забрањено у Канади, Великој Британији и Аустралији.

У компанији признају да особине попут интелигенције, атлетске грађе и импулсивности не могу поуздано да се предвиде, јер на њих утиче много гена и окружење. Кажу да за сада немају намеру да користе патент. Захтев су предали још 2008, када је постојало схватање да може да се примени у клиникама за вантелесну оплодњу. Критичари кажу да ће се власници патента ипак тешко одрећи потенцијалног

профита уколико се појави велико интересовање клијената да дизајнирају сопствено потомство, што је врло вероватно.

Реагујући на вест из САД, група етичара медицине из Белгије, Холандије и Француске објавила је у часопису „Генетика у медицини” да је овај метод морално крајње споран посебно због тога што омогућава избор особина које немају никакве везе са здрављем детета.

„Ни у једном тренутку у току преиспитивања захтева амерички завод није поставио питање да ли је прикладно да се патентира технологија која омогућава дизајнирање будућих беба”, написали су.

Истраживања јавног мњења показују да се већина Американаца противи оваквом начину бирања особина које немају везе са здрављем, преноси портал „Wired”.

Поред моралне димензије дизајнирања беба, поједини научници скрећу пажњу да треба реално сагледати шта генетика може, а шта не. До сада су објашњене особине и болести које зависе од једног или неколико гена, али то су биолошки изузеци. Оно што би већина изабрала за своју децу – интелигенција, карактер и живот без хроничних болести – изузетно је сложено и још није до краја објашњено генима.

Генетска лична карта за сто долара

Компанију „23andMe” основала је Ана Војчицки, супруга суоснивача „Гугла” Сергеја Брина. Пре седам година нудили су клијентима да им генетским тестом узорка пљувачке одреде 14 генетских маркета и то је коштало 1.000 долара. Данас за 100 долара продају анализу која открива 240 карактеристика у вези са здрављем и личним особинама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: