ИН4С

ИН4С портал

Одовић: Држава нема поуздану евиденцију о својој имовини, службених аутомобила има око 4.000

Фото: Раде Копривица

Црна Гора нема поуздане евиденције о државној имовини, а на основу непоузданих података из катастра, у њеном власништву је око 4.500 државних станова и око 4.000 службених аутомобила, казао је у интервјуу ТВ Вијести министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанко Одовић.

Најављује да ће нова Влада уподобљавати Закон о планирању простора са новим Просторним планом, те да ће пробати да ријеше проблем легализације на коју чека велики број објеката.

У вашем ресору је државна имовина. Има ли коначно пописа државне имовине, и зна ли се, рецимо, колико у овом тренутку има станова у државном власништву, колико је службених возила?

Нажалост и даље те податке немамо, а да су они поуздани. Ево на примјеру станова – скоро четири и по хиљаде државних станова по тој евиденцији постоји. Међутим, шта се дешава, ти станови се у катастру непокретности воде као државни, а велики дио тих станова је откупљен у претходном периоду. Међутим, то никад није прокњижено кроз катастар. Због тога ми у у овом тренутку не можемо знати да ли се ту ради о четири по хиљаде станова, пет хиљада, или о 50 станова.

Има ли нека оквирна цифра за службене аутомобиле?

Та оквирна цифра се креће око четири хиљаде службених аутомобила. У нека два до три мјесеца моћи ћемо да говоримо о тачном броју.

Нацрт Просторног плана је на јавној расправи, Ви сте рекли да очекујете примједбе, сугестије. Шта Ви мислите о њему?

Просторни план, у овој фази, може се рећи да је солидна основа за даљи развој, да би се заиста дошло до онога што треба прави Просторни план ЦГ да буде. И ја се због тога у великој мјери поуздам у јавну расправу, која ће услиједити након што се буду знали резултати пописа.

Претходна влада иницирала је измјене Закона о планирању простора и изградњи објеката, како би се за још годину продужило важење постојећих планских докумената. Шта ћете Ви радити на том пољу?

Закон о планирању и изградњи и други Закон о легализацији. Овај највиши план, према њему треба да се они нижи управљају а не обрнуто, тако да би свакако требало сачекати са Просторним планом па онда видјети како ће се рјешавати просторно планирање нижег реда. Апсолутно сам поборник централизације у смислу планирања. Ако погледамо претходно искуство, децентрализација до чега је довела, да имамо једну Будву на примјер, ситуацију у Улцињу, да имамо ситуацију каква је у Доброј води, Великом пијеску то није добар начин како треба планирати простор кога имамо ионако мало.

Колико је тренутно нелегалних објеката у Црној Гори и да ли ће они за које постоје рјешења о рушењу бити заиста и срушени?

На основу података из јула ове године од примјене закона поднијето је 56.350 захтјева за леглизацију бесправних објеката, а легализовано само 2.818 објеката. Оно како ја видим ово питање је онако како је на примјер Хрватска урадила прије уласка у ЕУ – сви објекти који нијесу нарушавали просторни план који је тада био на снази, али који нијесу и за друге објекте представљали проблем, заклањали поглед, били на јавној својини и слично су легализовани и то за врло мали новац”.

У којим случајевима ћете преиспитати евентуалну узурпацију државне имовине? Имамо на примјер случај са компанијом Царинвест Марка Царевића, коме се суди и због узурпације државне имовине на Кримовици. Да ли ћете преиспитати те одлуке бивших влада?

Ако суд пресуди да се ради о узурпацији државнога земљишта, дефинитивно се зна шта иза тога слиједи и шта су процедуре – то земљиште се мора ослободити и вратити у пређашње стање, тако да ћу апсолутно поступати онако како суд буде рекао.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *