Одовић: Испоштоваћемо сваку одлуку суда везано за рушење Ђукановићеве куће

Министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанко Одовић казао је да ће тај ресор испоштовати сваку одлуку суда везано за рушење једне од кућа бившег предсједника државе Мила Ђукановића на породичном имању у Кочанима.

Он је рекао да није упознат са одлуком да се једна од кућа на породичном имању Ђукановића сруши, те да у министарству није донијето било какво рјешење.

„Те куће су предмет судског поступка. Министарству су апсолутно везане руке све до момента док суд не каже да ли постоји или не могућност да се легализује и ја нећу ићи против одлука суда“, истакао је Одовић у емисији „Перспектива“ РТНК.

„Плански документ за Никшић кључни корак ка урбаном развоју простора и економском напретку“

Коментаришући Одлуку Владе о усвајању измјена и допуна Просторно урбанистичког плана (ПУП) Општине Никшић донесену на сједници Владе прошле седмице, Одовић је казао да је то поприлично квалитетан документ који ће и те како поспјешити даљи развој града.

„Тај ПУП је по рангу други, одмах након Просторног плана Црне Горе, тако да је заиста важан плански документ. Трудили смо се да омогућимо да се сви пројекти који су значајни за развој Никшића директно из ПУП-а могу спроводити, говорим о доласку Лидла, Биг Фасхиону, Сунчаном граду, Центру за обраду отпада, али и многим другим пројектима. Мислим да смо дошли до квалитетног рјешења које ће поштовати и просторно урбанистичке параметре, али и да се почне са трансформацијом простора Никшића у модеран и људима прилагођен за живот“, истакао је Одовић.

Он је навео да ће се Биг Фасхион налазити на простору некадашњих радничких насеља за потребе Жељезаре, а локација је уз Улицу Вука Караџића, прије Жељезаре.

„Што се тиче Лидла, он ће бити изграђен на некадашњој парцели управне зграде Боксита, уз Булевар 13. јул, гдје се планира развој више услужних дјелатности. Што се тиче Центра за управљање отпадом, планиран је у кругу Жељезаре, а подразумијева рециклажу и завршни третман отпада као и процес циркуларне економије“, рекао је Одовић.

„Траса дијела саобраћајнице Никшић – Цетиње планирана преко локалитета Папрати“

Говорећи о новој траси дијела саобраћајнице Никшић – Цетиње, каже да је планирано да траса иде преко локалитета Папрати, што се показало као функционалније и економичније рјешење, али ће се свакако градити прикључак на дионицу магистрале Никшић – Подгорица. Када је ријеч о дионици пута Никшић – Чево, она ће бити задржана и реконструисана.

Одовић је казао да су све смјернице за издавање УТ услова дате у самом ПУП-у. „Управо овај документ је довољан да би се касније издали УТ услови директно из њега.“

„Овим документом смо старим и девастираним просторима нашли нову намјену и удахнули им нови живот, јер то је данас практично центар Никшића. Када се изгради Лидл то ће бити нови мали центар тога краја, од кога ће почети нови развој. Биг Фасхион ће тек да буде велика прича. Надам се да ће стара насеља, као и сам Никшић, поново почети да личе на савремени урбани центар Црне Горе“, истакао је Одовић. Додаје да ће нови пројекти значити и отварање нових радних мјеста, „али и кроз разне друге активности које имамо у сарадњи са локалном самоуправом.“

Када је ријеч о Просторном плану Црне Горе до 2040. године, каже да је Јавна расправа трајала 90 дана и резултовала је сјајним сугестијама и примједбама грађана и стручне јавности.

„Сада је у току припрема извјештаја са Јавне расправе који ће све сугестије обрадити. Овај кровни документ за развој Црне Горе у наредних 15-так година требало би да буде усвојен на Влади до краја трећег квартала, али надам се да ћемо већ крајем септембра, почетком октобра имати први нацрт који ће моћи да иде на Владу“, навео је Одовић.

Говорећи о хидроелектрани Комарница, каже да су инпути од Министарства енергетике и рударства били да се она задржава и да ће бити предмет даље анализе „и управо је она капија за прелазак Црне Горе на зелену енергију“.

„Што се тиче хидроелектране Бока она такође остаје назначена у плану као потенцијално могућа, ту је прилично проблематизован утицај на животну средину, то је пројекат који је далеко од тога да буде реализован у скорашњем року. Што се тиче Брајића, ту смо и непосредно били укључени у рјешавање проблема који је настао са мјештанима. И хидроелектрана Крушево је остала у Просторном плану Црне Горе као могућност о којој ће се касније размишљати“, навео је Одовић.

„Неће бити градње војног полигона на Сињајевини“

Осврнувши се на причу о војном полигону на Сињајевини казао је да су се људи који су бранили Сињајевину сјајно организовали и урадили праву ствар.

„У разговору са премијером Спајићем добили су увјеравање да овај полигон неће бити на Сињајевини. Надам се да смо успјели да ставимо конкретно „не“ на ту тему, по последњој информацији коју сам имао на Сињајевини није уцртан војни полигон“, рекао је Одовић.

Говорећи о рјешењу за коридор брзе саобраћајнице у приморском региону, казао је да се раде микроподешавања саме трасе.

„Траса је планирана у залеђу, неће се дирати Бока Которска, већ ће се ићи заобилазном трасом мимо Лепетана и Каменара. Рјешење које је најближе реализацији је оно које ће ићи преко Луштице“, навео је Одовић.

Када је ријеч о новинама које доноси Закон о изградњи објеката, каже да ће се предложити да пријава градње буде остављена за објекте до 5.000 м2, а да се за све објекте преко те висине можда врати грађевинска дозвола. Новина у нацрту закона је и да је технички преглед обавезан за све објекте, осим за породично стамбене зграде.

„Што се тиче привремених објеката, ту ствари остају непромијењене, општине су те које ће доносити планове привремених објеката, а министарство ће на те планове давати сагласност, односно Влада. У закон уводимо и нове дјелатности – испитивања и претходна геолошка истраживања, то ће обезбиједити сигурнију градњу. После главног пројекта имамо и управљање пројектом, израду и ревизију техничке документације, грађење објекта, вршење стручног надзора над грађењем објекта и вршење техничког прегледа“, навео је Одовић, додајући да ће у нови закон бити уткана и могућност да лиценце буду одузете, неке чак и трајно у случају већих повреда, а новчане казне ће се кретати од 5.000 до 40.000 евра.

„Легализација бесплатна за куће до 300 м2“

Он је казао да су се, када је ријеч о Закону о легализацији, одлучили за хрватски модел, који подразумијева да ће у року од пет година сви који имају бесправно саграђени објекат моћи да поднесу захтјев за легализацију, те да ће само неке велике омашке и грешке бити разлог да се објекат не легализује.

„Одлучили смо да постојећим породичним кућама које су до 300 м2 легализација буде бесплатна. Оно што се буде градило сада или у наредном периоду свакако неће моћи да буде предмет легализације. Надам се да ће бити легализован огроман број нелегалних објеката, чиме ће се отворити могућност и да се узимају кредити“, истакао је Одовић.

Коментаришући нелегалну градњу на Жабљаку, каже да је локалној самоуправи пружио прилику.

„Оно што је новина је да смо на Жабљаку увели канцеларију урбанистичко-грађевинске инспекције, па ћемо на тај начин гледати да се што строжије казне нелегални градитељи“, рекао је Одовић и апеловао на грађане да не граде на неплански начин.

„Срамно мали број грађевинских инспектора“

Он је оцијенио да је број грађевинских инспектора „срамно мали“.

„Следећи корак је кадровски план владе, чиме ћемо покушати да тај број повећамо за 15 до 20. Битно је и како сваки од њих обавља свој посао“, закључује Одовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: