Одржан 89. Вуков сабор у Тршићу, родном месту оца наше писмености

У Вуковом Тршићу, на летњој позорници крај Жеравије, одржана је завршна свечаност 89. Вуковог сабора, највеће и најстарије српске културне светковине, чији су програми почели у понедељак, у Вуковом дому културе у Лозници и смењивали су се, током читаве седмице, у том граду, Бањи Ковиљачи и родном селу Вука Стефановића Караџића, оца наше писмености и културе.

Саборовање, у част славном Тршићанину и једном од најзнаменитијих Срба, по традицији која траје од давне 1933. године, почела је подизањем саборске заставе и „Химном Вуку“ Стевана Мокрањца. После поздравне речи домаћина Видоја Петровића, градоначелника Лознице, беседио је професор др Јован Делић, дописни члан САНУ, преносе „Новости“.

– Ако човек не може да бира када ће се и где родити, може и у најгорем од свих времена да уради највише културне подвиге; да ради према својој мери, уму и снази и да у злим временима направи велико чудо у култури свога народа – рекао је, поред осталог, саборски беседник. – То је, како је рекао Иво Андрић, „Вуков пример“ по којем је Вук „учитељ енергије“.

Иво Андрић, нагласио је Делић, „хвали Вуково памћење“.

– Живећи далеко од своје земље, Вуку је „његово памћење у ствари било за њега његова земља и све што је у њој“ – казао је др Делић. – Своју прву „Малу простонародну пјеснарицу“ написао је „из главе“. Своју земљу је носио у сећању „као део себе“, па то чудесно памћење Андрић тумачи као „плод и меру Вукове дубоке љубави према својој земљи и присне везаности са својим народом и његовом судбином“.

То памћење је, по речима овогодишњег саборског беседника, Вук прелио у своје огромно, пребогато и разноврсно дело, претворивши га у ризницу знања о Србима и српским земљама, а нарочито у „Српски рјечник“, који Миодраг Поповић зове „Памтивек“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: