Одржан молебан у Цириху: Подршка православној браћи у ЦГ; Не дамо светиње

У организацији Црквене општине Цирих и Српског форума Црногорских грађана Швајцарске и Европске Уније данас је одржан молитвени скуп у знак подршке православној браћи у Црној Гори.

Скуп је одржан у Храму Свете Тројице, са почетком у 18 часова.

Вјерници су у великом броју присуствовали вечерњој служби и молебану Пресветој Богородици и тако послали снажан израз подршке браћи у завичају и поручили да „НЕ ДАЈУ СВЕТИЊЕ“.

У име српске омладине из Црне Горе која живи у Швајцарској, окупљенима се обратио Марко Павловић.

Његов говор преносимо интегрално.

„Браћо и сестре, помаже Бог!

Хвала Вам свима на овом величанственом скупу. Хвала такође Оцу Бранимиру, Владици Андреју и нашој Црквеној заједници у Цириху, који су нам омогућили да на овај начин уз служени молебан у име црногорских Срба и свих осталих српских вјерника из Швајцарске изразимо наше незадовољство и нашу бригу у вези са прије неколико ноћи усвојеним законом о такозваној слободи вјероисповјести у Црној Гори.

Желим вечерас да у име Српског Форума Грађана Црне Горе као и у име свих вјерника СПЦ са ових простора пошаљем неколико порука у наш завичај.

Нажалост овај вечерашњи скуп нити је лијепог нити је веселог повода. Нас је овдје као и нашу голоруку браћу са својим свештенством по читавој Црној Гори окупила чињеница да данас себи у невјерици морамо постављати оно Његошево питање “Је ли јавље од сна смућеније?”.

Драга браћо која сте у отаџбини, која вечерас као и задњих 8 вечери на улицама Берана, Бијелог Поља, Херцег Новог, Подгорице, Никшића, Плужина, Котора, Тивта, Муриног, Пљеваља, Андријевице, Мојковца, Колашина, Бара, Даниловграда па чак и на улицама Рожаја и Улциња браните право, правду и вјеру, знајте да нам није лако да вас из даљине и туђине, немоћни да ишта учинимо, гледамо како се витешки, усправно и поносно и са вјером у Бога, борите за наше Светиње.

Знајте и да врло добро знамо каква хорда безумних безбожника кидише на вас и на вашу дјецу. Дође нам да пукнемо и да плачемо од немоћи и туге али и да полетимо због поноса и среће док вас гледамо како им баш онако српски пркосите, носећи са вама крст часни као једино оружје и слободу златну као једини циљ.

Али нисте сами у овој историјској борби. Братска подршка ових дана стиже са свих страна. Из Београда, Сремских Карловаца, Новог Сада и Обреновца, из Пријепоља, Прибоја, Јагодине и Ниша, из Митровице, Лепосавића и Грачанице, из Требиња, Невесиња, Фоче, Билеће, Бања Луке и Приједора, па све преко Љубљане, вечерас из Цириха па чак и из Чикага и далеког Пекинга свакодневно стижу поруке подршке и солидарности. Тако се и ми вечерас у овом светом Храму помолисмо Богу да вам подари снаге, вјере, љубави и наде како бисте истрајали у борби и положили овај велики и тешки историјски испит.

Будите сигурни да сте данас на правој страни историје и будите сигурни да су на вашој страни Бог и правда, а на њиховој сотона и кривда. Пут божији никада није био лак али је увијек био и те како частан.

Наш народ у Црној Гори није на улице извела ни једна политичка странка, ни један политичар, ни једна, како кажу подгорички властодршци, страна служба нити било која трећа овоземаљска сила. Организатор општенародног бунта у Црној Гори је сами господ Бог и сви његови Свеци!

И због тога позивамо ону нашу браћу, која припадају безбједносним снагама Црне Горе: Баците пендреке и оклопе и станите уз ваш народ, јер Бога и свеце хапсити не можете, а у народу више страха нема! Патријарх Павле нас је у своје вријеме позивао да будемо ни мање ни више него људи.

Е па после 30 година сузавца, водобацача, шок бомби, пендрека и марица у служби Мила и његове братије вам је ово, драги полицајци, задња прилика да и ви у очима Бога и народа останете упамћени као људи а не као Милови џелати. Имате и ви породице и дјецу са којима желите у миру да прослављате крсне славе, Божић и Васкрс.

Не плаћа вас Мило да штитите њега од народа него вас плаћа народ да будете заштитници његови. Зато се напокон освјестите и будите као никшићки полицајац Милоје Шћепановић, који је скинуо звоју значку са униформе јер није хтио да насрће на своје комшије, рођаке, кумове и пријатеље и као ватрогасци из Бара, који су прије неку ноћ поносно одбили да асистирају воденим топовима Миловим специјалцима.

Желим и да се обратим нашој браћи католичке и исламске вјероисповјести и да се најискреније захвалим онима који су осјетили људску дужност да стану уз нас, а има их како у завичају тако и вечерас овдје међу нама, али и да опоменем оне, који то нису учинили, да не ликују и да се не сладе нашој муци јер се данас не бране само Острог, Савина, Морача и Ђурђеви Ступови него истовремено бранимо и Хусејин Пашину Џамију у Пљевљима, Катедралу у Котору као и све друге неправославне и православне светиње у Црној Гори. Ако нам не можете помоћи немојте нам ни одмагати него нас пустите да ову битку бијемо сами како знамо и умијемо, а ми ћемо бранити оно ваше исто као и оно наше.

Вечерас имам обавезу да неколико ријечи упутим такозваном предсједнику Црне Горе па ето, Оче Бранимире, опростите унапријед на мало оштријим ријечима, а сав гријех нека је на моју душу.

Мило Ђукановићу, одавно си зграбио срамни пехар издаје са Кнежеве видовданске трпезе и са њиме окитио свој дом и окаљао поштено братство Ђукановића. Нема ничег новог ни у томе што из тог истог пехара са слашћу испијаш скупоцијено вино док пребројаваш полтронством зарађене доларе и фунте. Али ни Бранковић ни Обреновић па ни било који државник новијег времена, који је мислио да ће уступцима према непријатељу учинити тобож нешто добро, се до данашњег дана усудио није да отима народу оно што га једино и чини народом.

Зато се вечерас не обраћам ни влади, ни министарствима, ни скупштини, ни амбасади него искључиво и лично теби јер си ти, Мило Ђукановићу, једини креатор овога зла. На ово те није наћерала ни Америка, ни Нато, ни Запад нити било који страни фактор. Ово је само резултат твог сујетног и болесног нагона за похлепом и за личном осветом према онима, које свих ових година ниси успио да купиш за 50 или 100 твојих безвриједних еврића.

Мислио си да је довољно да у ситне јутарње сате 26. децембра испружиш 45 кракова твоје криминалне хоботнице како би притиснули скупштински тастер и изгласали оно што ти називаш законом о слободи вјероисповјести. Е па нека ти буде поручено ових дана из свих црногорских и околних градова као и вечерас из града Цириха «Мало морген Милашу, неће ти проћи, не дамо ти Светиње!»

Не зато што смо ми јачи од тебе, а јесмо, и не зато што смо поштенији од тебе, а то и није толико тешко, него зато што си, Мило Ђукановићу, са твојим срамним потписом уперио прсте тамо гдје ниси смио. Уперио си прсте тамо гдје у миру почивају кости наших предака. Уперио си прсте тамо гдје нас дочекује мирис тамјана, тамо гдје се људи вјенчавају и гдје нам се дјеца крштавају, тамо гдје свијеће палимо покојнима и гдје се за здравље молимо живима, тамо гдје смо Богу, а не теби покорни и тамо гдје смо сви у Христу саборни.

А ту саборност нам Мило Ђукановићу не можеш узети нити је можеш пендрецима из народа избити јер нема више зеленаша и бијелаша, прошло је и вријеме партизана и четника, и не дијелимо се више на Момира и Мила нити на Србе и Црногорце него само на људе и нељуде и на вјеру и невјеру. Знам, владаћеш Милашу јос неко вријеме, није проблем и нека ти је са срећом. Али паметнији и од тебе и од мене су нас одавно научили да је земаљско за малена царство. И шта ћеш малени грешниче кад ти једнога дана то твоје царство пропадне…?

Зато те позивамо да ставиш усвојену лакрдију од закона ван снаге ако имало чојства још недје у теби има и ако мислиш да поштедиш твоја покољења од љаге јер ће част и брука и у твом случају живјети довијека.

И за крај, драга браћо и сестре, желим да вас подсјетим на недавни позив нашег глумца Славише Чуровића из Београда, који је све црногорске расељенике позвао да кренемо кући кад дође тај судбоносни тренутак одбране, и да му поручим у име свих нас: Драги брате Славиша, када дође дан за мегдан сви ћемо кренути кући и стајаћемо раме уз раме са тобом на бранику наших светиња и наше дједовине.

Бићемо на висини задатка и заједно ћемо поновити ону Његошеву “Нека буде борба непрестана! Нека буде што бити не може!”
Вјечне да су наше српске Светиње! Амин Боже дај!“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: