Одржан помен жртвама геноцида у Велици

У организацији Епархије Будимљанско-никшићке и братства Стешевић, код Храма Св. Кирика и Јулите у Велици одржан је седамдесетдвогодишњи помен жртвама геноцида у Велици.

Свету Архијерејску Литургију и помен невино страдалој дјеци, женама и старцима служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски, Амфилохије са епископом Будимљанско-никшићким Јоаникијем.

У духовно-културном програму учествовали су Црквени хор „Света Мати Анастасија“, глумац Драган Рачић, пјесници Давид Лалић и Дарко Јововић, гуслари Слободан Фемић и Милун Томовић и рецитаторка Андријана Рудић.

У обраћању вјернима Епископ Јоаникије је казао да је Бог Свете Кирика и Јулиту, мајку и сина, који су пострадали у првим хришћанским временима за славу Божју, удостојио да имају слободу пред престолом Божјим да се моле за све нас.

„Али их је посебно удостојио овдје у Велици да буду на челу Новомученика величких. Јер, данас заједно славимо са светом мајком и светим сином, Јулитом и Кириком, многе мајке и многе синове, многу дјечицу, и рођену и крштену, и нерођену и још некрштену, који су пострадали за име Божје. Своју крв су пролили за име Христово и зато овај дан је свети дан њиховога спомена, али и свети дан њиховога прослављења и придружења лику оних мученика који су на небесима“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је рекао да је све на данашњем величком сабору Богу угодно, посебно то што је у Велику дошао Митрополит Амфилохије.

„Он је и започео ову цркву и обновио спомен Светих мученика величких. Заправо, он је том спомену дао смисао, јер лијепо је то што се о томе пише, али док се год њихова жртва не сагледа из духовне перспективе, све док се не открије духовна полога њихове жртве, нисмо баш превише урадили“, нагласио је владика Јоаникије уз ријечи добродошлице митрополиту Амфилохију.

У својој бесједи владика Амфилохије је истакао да су безбројна света мјеста гдје су свети Божји мученици пострадали за име Христово, а једно од таквих светих мјеста, мјеста мучеништва и страдања, проливене крви на правди Божијој, за вјечно и непролазно царство небеско, јесте Велика.

„И добро су наши Пауновићи написали да је Велика велика по страдању и по патњи, велика по распећу и једно од најзначајнијих мјеста, не у Црној Гори овој малој авнојевској, него на Балкану, у Европи, у читавој васељени једна од најсветијих, најчудеснијих, најстрадалнијих, најосвјећенијих мјеста.

Освештана именом Божјим, мучеништвом светога Кирика и Јулите који у прослављани на данашњи дан, и онда чудом Божјим и знамењем освештана и крвљу ове дјеце поклане и побијене на данашњи дан овдје у овим урвинама величким испод Чакора -по овим потоцима, њивама, ливадама, распињани на дрвеће, вађени из утробе материне, који су пострадали у страшном злочину „Принц Еуген“ и „Скендербег“ дивизије.

Како се сјећамо величких мученика, величких дјевојака, величке дјеце, сјећамо се и Јасеновца, Јадовна, Прибиловаца, Дола пивских пуних бола, отприлике нешто раније пострадалих од величких страдалника“, истакао је митрополит.

Митрополит Амфилохије је рекао да су безбројна света мјеста гдје су, након страдања дјеце у Витлејему, кроз историју пострадали свети Христови мученици.

„Једно од таквих мјеста, мјесто мучеништва и страдања, проливене крви за правду Божју и на правди Божјој, за истину Божју, за љубав Божју, за вјечно и непролазно Царство небеско јесте Велика“, казао је владика.

Владика Амфилохије је посебно нагласио да су злочинци који су починили покољ у Велици 1944. године били претходница оних који су недавно бомбардовали Мурино.

„Исти је то дух демонски. Међутим, није Бог у сили него у правди. Онај што на правди Божјој пострада, као Христос, тај је неуништив, тај је вјечан. Тако су вјечна и сва та дјеца пострадала за Христа на овом мјесту светоме. И благодарећи њиховој крви мученичкој, и спомену Кирика и Јулите, никао је овај храм“, казао је он.

Владика Амфилохије је рекао да се за дјецу која су дошла на данашњи сабор моле дјеца и мајке Велички мученици.

„Они призивају да се рађају њихови наследници, а попуне овдје на земљи њихово упражњено мјесто. Па и ова дјеца која су се овдје данас крстила, то су њих Мученици велички призвали да попуне њихово мјесто, јер су они угашени, за нас прије времена.

Али зато је наслеђе њихово свето и честито, па морам да кажем вама Величанкама, нарочито дјевојкама, да свака од вас мора најмање по троје дјеце да роди. Троје дјеце која ће наследити оне мученике што су овдје постраали“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Он је сугерисао да стара зграда школе у Велици, преко пута Хрма светих Кирика и Јулите, која је остављена пропадању, да се претвори у спомен Дом величких мученика.

„Ако Бог да да почнемо да је градимо од идуће године, не знам коме то сад припада, очевидно чим овако пропада припада Велици и тражи обнову, а идуће године кад будем овдје дошао да буде под кривом“.

У име домаћина скупа Војо Стешевић поздравио је и захвалио се окупљенима, који су дошли да се ода заједнички помен жртвама геноцида у Велици који се збио 28. јуна 1944. године.

„Ту смо да се присјетимо тог незапамћеног злочина када су припадници злогласне „Принц Еуген“ СС дивизије и „Скендербег“, потпомогнути Шиптарима са Косова и нашим комшијама припадницима муслиманске милиције из Плава, Гусиња и Петњице, на превару, звјерски само за два сата, колико смо пописали, убили 428 величке нејачи и још три стотине немоћних житеља у Горњој Ржаници, Кривачама, Машници, Мурини, па све до Андријевице.

О овом догађају када је Велика, захваљујући крволочним џелатима, остала готово без трећине свог становништва, први је јавно проговорио наш комшија из Грачанице, књижевник Вељко Мијовић коме дугујемо неизмјерну захвалност што је својим романом „Црни вјетар“ почео да скида вео заборава са вјечите величке ране. Он је за живота говорио да је то само дио његовог дуга према жртвама. Истицао је да поменутим романом није хтио да навуче мржњу потомака жртава на потомке злочинаца, већ само да упозори на злочин који је неко желио да прикрије маглом ћутања и заборава“, нагласио је Стешевић.

Он је истакао, да „колико нас боле ране величких страдалника који су са хљебом и сољу покушали да уразуме крвнике, толико нас боли то што су кољачи који су живу дјецу и жене у ватру бацали и на ножеве набијали, умјесто најстрашније осуде чак и награђивани бројним повластицама и привилегијама“.

„Боли нас и то што се носиоци тадашњег поретка нијесу потрудили да величким жртвама достојан споменик подигну. Умјесто тога насложили су 1984. године гомилу бетона овдје испред старе школе мислећи да су на тај начин опрали своје грехове.

Зато позивам моје Величане да тај бетон, или назови споменик, што прије уклонимо и величким страдалницима подигнемо обиљежје вриједно њихове жртве.

То како су се државне власти односиле према величким жртвама нека им служи на част, а ми морамо наставити да се сваке године окупљамо овдје како би уз молитве дозвали вјечни спокој нашим невино убијеним Величанима и покушали да за наше потомство обезбиједимо мирнију будућност и боље сјутра“, поручио је Стешевић.

Миле Цицмил, који је са својим Пивљанима дошао да учествују у величком непреболу, казао је да није лако шаки уздигнутог праха из мученичке Пиве да се данас овдје обрати по ко зна који пут, да опет заједно буду у молитви онима који су на најстрашнији начин, неможе се рећи људи, напуштили овај свијет.

„Није лако говорити из Пиве која јесте света, заиста света земља, да ништа друго но четири српска патријарха: Макарија, Антонија, Герасима, Саватија, само не прескочити ни једнога од свештено мученика, од Нова, Јова, Јока, Гаврила и Филариона, игумана пивскога који је страдао слично као ви Величани заједно са својом паштвом сагоревши у Пиви. Кад би велики Господ Бог дао да оваквих дана и оваквих празника у душама нашима буде што више и више. Више ми требамо величке и пивске мученике него што они требају нас. До скоро смо се молили за њих преклоњени, а од данас молимо њих да буду заступници и пред престолом Бога живога да помену нас грешне. Још желим да кажем да сам недостојан да вам пренесем поздраве од оне небеске Пиве која је пуно виша од ове земаљске, да је сваки онај Пивљанин који се крсти, који се истоку окреће и моли данас заједно са вама у Велици“, казао је Цицмил.

Помену су присуствовали и предсједник општине и СО Беране Драгослав Шћекић и Горан Киковић, као и Андрија Мандић предсједник Нове српске демократије и лидер Демократског фронта.

Дио крсног колача да буду домаћини наредног скупа прихватили су братство Пауновићи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: