Одржана ФУНК говорница: Како неуропластичност отвара нове хоризонте учења и опоравка
Раније се вјеровало да мозак губи способност промјена како старимо, али нова сазнања показују да је он способан за реорганизацију, указано је на говорници „Вјештина ума – неуропластичност мозга, која је одржана као дио Фестивала умјетности, науке и културе (ФУНК) Универзитета Црне Горе, у холу техничких факултета.
О способности мозга да се мијења и прилагођава током живота, са модераторком мр Бојаном Шолајом, током говорнице дискутовали су др Милован Рогановић, доктор медицине и специјализант неурологије, и мр Ања Ђурић, специјалисткиња клиничке психологије.
Др Рогановић је појаснио како се неуронске мреже могу мијењати као одговор на различите стимулусе, те је навео конкретне примјере попут опоравка од можданих удара и прилагођавања мозга код особа које мијењају доминантну руку.
Прецизније разумијевање функционалних промјена у мозгу омогућавају нове технологије, попут магнетне резонанце и електроенцефалографије (ЕЕГ). Др Рогановић је посебно истакао улогу вјештачке интелигенције и машинског учења у анализи неуропластичности и потенцијалу за даља истраживања.
Мр Ања Ђурић је нагласила да неуропластичност игра кључну улогу у разумијевању и третирању психијатријских поремећаја, попут депресије и анксиозности, омогућавајући боље циљање терапија. Такође је указала на значај неуропластичности у процесима учења и прилагођавања на емоционалне трауме.
Она је подијелила савјете за родитеље, наглашавајући важност рутина, здравог сна и излагања дјеце различитим стимулансима, што може помоћи у развоју њихових пуних потенцијала. Такође је истакла важност физичке активности као једног од основних елемената за побољшање неуропластичности.
Један од најзанимљивијих дјелова вечери била је расправа о примјени сазнања о неуропластичности у свакодневном животу. Говорници су закључили да мозак воли новитете и да је увођење нових активности и стимулуса кључно за одржавање његове флексибилности.
Др Рогановић је предложио једноставан изазов публици: користити недоминантну руку за свакодневне активности попут прања зуба, како би се подстакла неуропластичност.
Публика је током вечери, кроз дискусију са говорницима, имала могућност да се упозна с најновијим сазнањима о неуропластичности и да схвати како ова знања могу допринијети квалитету живота. Кључна порука догађаја била је да мозак има значајан потенцијал за промјене, под условом да је изложен адекватним стимулансима. Ова сазнања пружају наду за рехабилитацију и адаптацију чак и након повреда или недовољних стимуланса у раном развоју.
Говорници су закључили дискусију с поруком да сви можемо радити на томе да унаприједимо функције свог мозга кроз новине у свакодневним активностима и елиминацију штетних навика. Позвали су публику да настави пратити програм Фестивала умјетности, науке и културе, чији је циљ промовисање интердисциплинарног дијалога и размјена знања.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
