Одржана прва ФУНК говорница „Шта дезинтегрише Црну Гору“: Заједнички вриједносни концепт као основа јединства

У оквиру Фестивала умјетности, науке и културе (ФУНК), у оквиру програмске цјелине „ФУНК говорница“, одржана је прва панел дискусија под називом „Шта (дез)интегрише Црну Гору?“. Дискусију су водили професори Универзитета Црне Горе, укључујући проф. др Соњу Томовић Шундић, проф. др Мару Шћепановић, проф. др Бориса Брајовића и проф. др Рајку Глушицу, док је модератор био проф. др Един Јашаровић, предсједник Организационог одбора ФУНК-а.

Проф. др Јашаровић истакао је важност идентитетских питања у Црној Гори у контексту савремених политичких и друштвених изазова, укључујући чланство у ЕУ и интеркултурни дијалог. Подстакао је дискусију о механизмима за јачање друштвене кохезије, унапређење мултиетничког склада и дугорочним стратегијама за интеретнички дијалог.

„Црну Гору може да уједини заједнички вриједносни концепт утемељен на начелима демократских политичких заједница, поштовање хуманистичког насљеђа и моралних принципа, правног поретка и изграђених институција, казала је проф. др Соња Томовић-Шундић. Доминантно средство унутрашње кохезије је култура, снажење установа културе и вриједности које долазе из њених универзалних порука, заснованих на општеприхватљивим постулатима. „Све што је супротно овоме дезинтегрише Црну Гору, дијели и уводи дух неслободе, нетолеранције и антихуманизма“, сматра Томовић-Шундић.

Проф. др Рајка Глушица је рекла да је у Црној Гори много више ствари које могу да нас спајају и уједињују него оних које нас раздвајају. „Међутим, све док је владајућим политикама интерес да дијеле црногорско друштво и грађане по разним питањима, најчешће идентитетским, те подјеле ће постојати и ометати Црну Гору да снажно закорачи у просперитет и демократију“, казала је она. Проф. Глушица је истакла да за промјене и освјешћивање грађана важну улогу имају образовне институције, а нарочито Универзитет Црне Горе.

„Универзитет Црне Горе ће ширењем научне истине, развијањем критичког мишљења и деконструкцијом матрице помоћу којих власт манипулише, дискриминише и злоупотребљава моћ стварати услове да се црногорско друштво мијења и Црна Гора постане узорна земља из које се не одлази, него угодно живи и ствара“, сматра она.

Проф. др Мара Шћепановић такође је исказала јасан став када је ријеч о овој тематици. „У зависности од тога ко, због чега и којом приликом користи, све оно што би једно друштво удаљавало једне од других може да буде и наше мјесто сусрета. Умјесто да уживамо у томе што, без обзира како га зовемо, разумијемо све језике којима се на нашој територији, изузимајући албански, говори, пише и чита; да учимо из наших различитих а тако, само кад то желимо, опет сличних култура, обичаја… дозвољавамо сви ми да будемо изложени разним, првенствено политичким, манипулацијама. Томе свако од нас као појединац, удружени, можемо да кажемо доста“, поручила је она.

„Неспоразум је правило а разумијевање је чудо, тако би се у најкраћем могли сажети политички, идеолошки, културолошки процеси у Црној Гори у кратком 20. вијеку“, казао је проф. др Борис Брајовић. „Оно што је донио наредни вијек само је наставак политичке инерције која је у бескрупулозној црвеној аристократији пронашла идеолошке опскуранте који су наставили да дјелатно развијају пројекте дубоких и конфузних подјела које ће довести до патогномничног вишка неинтегрисане реалности. Реалности Црне Горе као дезинтегрисане заједнице. Пројекат проблематизовања поретка вриједности и значења, као што су национални идентитет, демократија, хришћанство, хуманизам, за собом повлачи и дереализацију стварности коју замјењује имагинарно. Имагинарна Црна Гора“, закључио је он.

Дискусија је окупила академску и ширу јавност, а наставак ове теме, биће одржан вечерас, 30. октобра, с почетком у 19 сати у холу техничких факултета Универзитета Црне Горе (УЦГ).