Одржана трибина „Шта чинити ако буде осуђен Предсједник Републике Српске“

У четвртак, 3. октобра, у организацији информативно политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, у београдском Прес центру УНС-а одржана је тематска трибина под називом „Шта чинити ако буде осуђен Предсједник Републике Српске“.

Учесници трибине: Предраг Ћеранић, Ненад Кецмановић, Винко Пандуревић, Владислав Јовановић, Александар Павић, Александар Раковић, Млађен Цицовић и Ђуро Билбија, модератор

Говорили су некадашњи шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић, сенатор Републике Српске Ненад Кецмановић, политиколог Александар Павић, научни савјетник Института за новију историју Србије Александар Раковић, пензионисани генерал Војске Републике Српске Винко Пандуревић и декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић. Уводну ријеч у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији дао је шеф Представништва Млађен Цицовић, а модератор је био новинар Ђуро Билбија, уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“.

Предсједнику Републике Српске Милораду Додику суди се на неуставном Суду БиХ за кривично дјело „неизвршавање одлука“ Кристијана Шмита, који се самопрогласио за високог представника у БиХ, иако му мандат није потврђен у Савјету безбједности УН, истакнуто је на трибини.

Оцијењено је да иако је то са становишта права незаконито, у свијету у коме не влада сила закона већ закон силе, Додику може да се суди и да његова осуда буде пресуда за Републику Српску и искра која ће запалити ново кризно жариште,.

Учесници су се сложили да отварање новог жаришта на Балкану, Западу, како се чини, није тренутно у интересу, због чега ће одлука суда или бити пролонгирана или ће бити формална.

У случају да до осуђујуће пресуде, ипак, дође, како су навели учесници трибине, то би показало да Запад, прије свега Сједињене Америчке Државе, не желе миран регион. Одговор Републике Српске и Србије требало би да буде одлучан и чврст на политичком и правном плану.

„Шта чинити ако нелегални суд осуди легалног Предсједника Републике Српске због непоштовања нелегалних одлука нелегалног високог представника? Разуман одговор био би: ништа!“, рекао је Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији у уводној ријечи.

Међутим, диктат политике двоструких стандарда, истакао је Цицовић, навијачке логике и суровости политичке силе над аргументима истине и права, ником не оставља могућност да једноставно игнорише нелегалност.

„Истина и правда би се морале заиста озбиљно припремити за посљедице евентуалне осуде засноване на лажном представљању и тужбе по основу непоштовања те лажи”, рекао је он.

Оцијенио је да не смијемо дозволити да, како то рече Џорџ Орвел у „1984”, да лаж пређе у историју и постане истина.

Суђење Милораду Додику је највећи притисак на Републику Српску до сада, а циљ му је да Дејтонски споразум претвори у мртво слово на папиру, рекао је некадашњи шеф дипломатије СРЈ и шеф мисије у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић.

„Ријеч је о финалној фази покушаја делегитимизације функције предсједника Републике Српске, ради укидања легитимитета Републике Српске“, рекао је Јовановић.

„Суштинско питање је да ли је Америка спремна да се отвори још једно стање неизвесности са могућим непредвидивим компликацијама тим гамбитним потезом да се донесе пресуда предсједнику Републике Српске“, рекао је Јовановић.

Он је додао да не мисли да ће до тога доћи јер су западни савезници заузети хитнијим и компликованијим стварима и нису спремни да отворе нове фронтове.

„Они желе да појачају психолошку, политичку игру изазивања, нервирања, очекујући да ће то довести до унутрашњих подјела и неких грешака у корацима с наше стране које би могле добро да експлоатишу. У случају да до осуђујуће пресуде ипак дође, одговор Републике Српске и Србије мора бити чврст и фронталан, исказан на политичком и правно-процедуралном плану. Политичком: да се јединство српског народа чврсто афирмише, а на правном да се види да ли има могућности и користи да се питање обезвријеђивања Дејтонском споразума постави Међународном суду правде или неком другом на одлучивање“, `рекао је Јовановић.

Сенатор Републике Српске Ненад Кецмановић истакао је да је цијели процес против Додика политичка и правна лакрдија.

„Суђење је парадигма глобалног безумља. Наше вријеме није опасно само због ратова суперсила у Украјини, Гази, Либану, сутра на Тајвану, него прије свега по томе што су погажени сви принципи, вриједности, обичаји, закони, правила понашања и здрав разум у међународним односима.

Кецмановић је рекао да је добро што се Додик, ипак, појавио пред судом, иако су институције Републике Српске већ донијеле одлуке да неће поштовати одлуке ни Шмита ни суда,

„Да није дошао у суд, могли би да распишу црвену Интерполову потјерницу за њим и да га ухапсе, али Додик је судницу изабрао као позорницу на којој ће раскринкати те утваре и то постаје трибина на којој он политички дјелује,“ рекао је Кецмановић.

„Оптимистички типујем на пресуду којом ће Додику бити забрањено да помиње мирни разлаз, који Запад преводи као једнострану сецесију Републике Српске, а не на пресуду којом би му било забрањено јавно дјеловање“, истакао је Кецмановић.

Додао је да свој оптимизам заснива на томе што Запад стално препоручује мир и стабилност, а то говоре они исти који шире немире и нестабилност, другим ријечима поручују не таласајте ви, док ми не завршимо наше веће послове по свијету.

Процес против Додика служи да се суспендује један од бораца против униполарне хегемоније, поред симболичне казне биће му забрањено да помиње „мирни разлаз”, каже Ненад Кецмановић

Пресуда Додику би вјероватно значила прелазак Рубикона у БиХ и региону, истакао је политиколог Александар Павић и напоменуо да ће из пресуде моћи да се види шта је геополитички интерес великих сила, прије свега САД.

„Да ли им је стварно најважније да очувају мир и стабилности или хоће да покрену ново жариште. Ако би пресуда била таква да утиче на било који начин на обављање функције предсједника Републике Српске, тиме би нелегални високи представник преко нелегалног суда директно покушао да наметне своју вољу изнад демократске воље једног од конститутивних народа у БиХ“, рекао је Павић.

Он је додао да би, ако би сви актери на српској сцени прихватили елиминацију демократски изабраног предсједника Републике Српске , то значило прихватање окупације.

„То би била нека нова колонија, а мислим да то политичка елита у Републике Српске неће прихватити, а ни Србија не би требало мирно да посматра како се уклања легитимни и најјачи представник Срба у Републици Српској“, навео је Павић.

Он је напоменуо и да би осуђујућа пресуда сигурно довела и до одговора Москве.

И у декларацији Свесрпског сабора у неколико тачака наводи се да Република Српска и Србија осуђују наметање закона у БиХ, осуђују или не прихватају ова тзв. именовања, указао је научни савјетник Института за новију историју Србије Александар Раковић.

„Брине, међутим, што се у неколико тачака исказује поштовање БиХ која на све начине, и из Федерације и преко међународних управника, гази идентитет Републике Српске. Неко ће нам везати пресуду суда БиХ и за европске интеграције, а у декларацији стоји да су Србија и Република Српска на путу европских интеграција“, навео је Раковић.

Он је додао да с једне стране у декларацији стоји да не прихватамо наметнуте одлуке, а с друге стране да поштујемо БиХ.

„И како ће се сада одредити Србија? У том смислу биће нам потребна храбрија решења. Такође, мислим да ће Додик бити осуђен у тзв. суду због тога што се показао као један од лидера слободног света“, закључио је Раковић у свом излагању.

Пензионисани генерал Војске Републике Српске Винко Пандуревић указао је да се у БиХ одвијају исти процеси као у вријеме аустроугарске анексије.

„Високи представник,“ попут Бењамина Калаја који је имао надзор над земаљском владом „усрећује народе БиХ“, настојећи да она „профункционише као нормална демократска држава“, стварајући вануставне институције.

Судски процес против Милорада Додика и директора Службеног гласника на најбољи начин показује нефункционисање правног поретка у БиХ, рекао је пензионисани генерал Војске Републике Српске Винко Пандуревић.

Као могуће одговоре на евентуалну пресуду којом би предсједнику Републике Српске било забрањено јавно дјеловање, он је навео „истицање важности Дејтонског споразума и позивање на овај документ, јединство народа и политичких елита, подршку Србије и одлуке са Српског сабора, одупирање одлукама наднационалних организација, али и народну непослушност“.

Америчко гледање је увијек доводило у блиску везу Блиски исток и Балкан, а ако је ватра и пожар на Блиском истоку, да ли САД одговара иста ситуација на Балкану, упитао се Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

„Мислим да им не одговара. Њихови играчи јачи од америчких амбасадора послали су поруку да им је у интересу мир на Балкану. То ће допринијети да пресуда буде формалног духа, да се забрани негирање идеје БиХ, идеје о раздруживању, али да не буде политичке елиминације“, истакао је Ћеранић.

Он је напоменуо да је значајно и јучерашње писмо подршке Додику министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова и заменика предсједника Савјета безбједности Русије Дмитрија Медведева.

„То је порука креаторима ове кризе у БиХ да Русија неће седети скрштених руку, неће дозволити да им прва линија фронта тек тако падне“, рекао је Ћеранић.

Информативно-политички портали „Све о Српској“ и „Факти“ ће у наредним данима објавити сва ауторизована излагања са трибине.

Комплетан снимак трибине можете погледати ОВДЈЕ.

Извор: Представништво Републике Српске у Србији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: