Одржани први Сретењски сусрет српских организација у Црној Гори

Публика која је дошла да присуствује овом догађају била је свједок једне изузетне саборности и српске интегралистичке приче, која је показала сагласје српских политичких, интелектуалних и медијских радника у Црној Гори.

Модератор вечери Радко Гарчевић испред удружења „Сердар“ отварајући догађај истако је је следеће „и данас, баш као што је то било важно и Карађорђевим и Милошевим устаницима – најважнији су слога, спремност на жртву за напредак, способност за доношење и спровођење најтежих одлука, храброст, мудрост и способност да луч предајемо из руке у руку, и у пољу пред жетву, на сваки звук химне, на звук трубе и команде, и на звук пјесме када се деца рађају. Сви смо ми Срби и зато не оклевајмо да пронађемо своје мјесто на коме ћемо некоме у будућности постати предак којим ће се поносити а затим је указао на значај самог празника истичући да су догађаји од 1804. године па до 1835. године значајно обликовали државност не само Србије већ и државотворни дух читавог српског народа“.

Након њега обратио се проф. Др Жарко Лековић сарадник са Историјског института Универзитета Црне Горе је током вечери истакао „да је Црна Гора одувијек била заснована на српским темељима и да никакви фалсификати модерних дукљанских историчара не могу да побију“.

Вељко Рачић из клуба Црне Горе и Србије је током вечери апострофирао је следеће:

„Након референдума 21 маја 2006 године, па све до 2020 године, српско питање у Црној Гори је много пута доведено у питање“ а након тога додао. „У тих четрнаест година стало је много тога, понајвише дискриминације, одбацивања, свакаквих мука и борбе за очување супстанце нашег народа.

Требало је снаге издржати сва та искушења, претрајати и претурити преко главе све Сциле и Харидбе, да би се у коначном оним светим литијама наш народ ослободио и воздигао у славу и побједу.

Убијеђен сам да и многе тјескобе и тешкоће с којима се суочавамо данас вуку коријене из несрећног комунизма, из чијих чељусти још увијек не успијевамо да се потпуно ослободимо.

По оној библијској причи, као што је и пророк Мојсије четдесет година лутао египатском пустињом, док се није покајао и потом свој изабрани народ увео у обећану земљу, тако ни наш народ неће видјети бољих дана и часова, док се не покаје за све комунистичке гријехе и злочине и док ту пошаст потпуно не уклони из свог животног и цивилизацијског круга.

Обзиром да и сам потичем из равногорске породице, добро су ми познате све муке и страдања свих оних који су били на мети комунистичких лажи, мантри и манипулација и не само то, већ и бројних знаних и незнаних злочина.

Наш народ кад се ослободи комунистичког наслеђа и кад та наопака и сатанска идеологија изумре, тек ће тада моћи да искорачи и иступи на позорницу зрелих, постојаних и озбиљних народа.

Комунизам је управо био велика замка за православне народе, ту је нашао плидно тло, зато се ту и најдуже задржао.

Повратак светосављу као темељном принципу и животном опредељењу и отклон од комунизма нас може уздићи на онај пијадестал који је предвиђен за велике народе.

Чак је и Европска унија својим највишим правним актима осудила и у исту раван ставила и фашизам и комунизам као пошасти новог времена које су однијеле милионе живота, једино још наш народ има ту неку емотивну везаност за оно што га је деценијама уништавало?

Надамо се да комунизам броји своје последње часове и да је на издисају – закључио је Рачић.

Присутнима се обратио испред „Удружења Васојевића Васо “ – „Удружења Васојевића Приморја и Боке“ Иван Милошевић говорећи о значају Васојевића у целокупној српској борби.

Професор Влајко Николић предсједник „Црногосрског универилзализма“ је „потенцирао да Срби у XXИ вијеку морају напредовати на свим пољима, како на научном, тако и на технолошком, напомињући да у Црној Гори мора доћи до промјене свијест и и одрицања од комунистичког начина размишљања тј једноумља. Он је поновио да се морамо увијек држати слогана да већег народа од Беча до Цариграда нема и сходно томе водити своју националну политику. Професор Николић је на крају рекао да ћемо кад тад живјети у једној српској држави и да тај сан јесте остварив и да ће таква земља бити земља пуног националног замаха и просперитета“ – закључио је професор Николић

Српски политичар, медијских посленик и историчар Спасоје Томић, додао је да је политичко јединство најбитнија ствар и да је српски интегрализам основа опстанка Срба у Црној Гори а и у региону. Томић је нагласио „да морамо увијек говорити да је Србија наша матична држава а д је српски предсједник у ствари предсједник свих Срба“.

Испред Српске демократске иницијативе се обратио директор Бранко Стешевић. Истакао је да је јединство Срба важно за даљу борбу против дискриминације, истичући да је сам поријеклом из поносне партизанске породице, и да су подјеле из другог свјетског рата архаичне и не одговарају дискурсу 21. вијека. СДИ борбу за равноправност Срба види као грађански борбу за људска права, а не као политичко питање.

Како би српске организације дјеловање уједињено, потребна је израда Стратегије Срба Црне Горе, са јасном анализом стања и мјерама које би биле усмјерене на побољшање положаја нашег народа.

Српска демократска иницијатива је става да све што је добро за Црну Гору, добро је и за Србе и обратно.
Такође, припремили су истраживачке пројекте који треба да представљају почетак стварања поменуте стратегије, али истичу да им ме потребна подршка у њиховом спровођењу.

Овај догађај нарочито су увеличали и дали му на значају својим обраћањем преко видео бима, директор Културног центра из Новог Сада Бојан Панаотовић и водећи српски историчар Александар Раковић, што је изазвало одушевљење присутних.

Господин Бојан Панаотовић је рекао „да се морамо увезивати и да српски политичари из српских земаља ма колико некада сви имали својих мана и врлина, треба да јасно и недвосмислено воде усклађену политику, која мора бити договорена на начин да то у ствари буде национални програм који ће и нове генерације српских политичара спроводити. Панаотовић је још рекао да не смијемо дозволити да Србе воде Рашић и Рашићи, јер такви јесу по мјери наших непријатеља а то логично није у нашем интересу“.

Професор Александар Раковић у свом обраћању као и увијек јасно, прецизно и надасве надахнуто говорио је о потреби „да се српско питање у Црној Гори мора решавати на начин који ће полако али сигурно довести до тога да се Црна Гора врати у потпуности себи, да у првом реду буде и српска држава и да национални рад упркос тешко могућим изменама садашњег дискриминаторског устава мора бити настављен, јер ће само упоран рад довести до јединства које је неопходно како би српски народ опстао на овим просторима“.

Овом сабрању присуствовао је и представник амбасаде Републике Србије Драженко Мирић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: