Одржано поетско вече Илије Лакушића

У Народној библиотеци Будве je у петак, 21.септембра уприличено је поетско вече Илије Лакушића.

О Лакушићевом стваралаштву говорили проф. др Синиша Јелушић и проф. др Драган Копривица, а аутор је казивао своје стихове.

Проф. др Синиша Јелушић је истакао да саму димензију тзв. метафизичког пјесништва Лакушићевог критика није довољно запажала до сада: “пјесништво које надилази ту физичку, непосредну, чулност и улази потпуно у простор метафизике и у том смислу је Лакушић у великој мјери настављач пјесника за кога је несумњиво везан; то је једна паралела тематска која је веома битна, то је Његош.

Читав један циклус је посвећен врло занимљивим транскрипцијама, варијацијама на Његошеву тему и то се види. Његош је тај изворни подстицај у великој мјери и управо та метафизичка димензија.”

Истичући да у гостима имамо једног од најугледнијих пјесника региона – Илију Лакушића, професор Јелушић је подсјетио да је године 2013. био одржан један немали научни скуп који је био посвећен Лакушићевом стваралаштву са кога је објављен зборник са петнаестак критичких радова о његовом стваралаштву.

Издваја се неколико проблема везаних за пјесништво Илије Лакушића: проблем ријечи пјесме, папир као материјал на којем ријеч настаје, у томе наравно и проблем пјесничког стварања, затим те различите синтагматске конструкције које веома често упућују на иронију, аутоирнонију и један суптилан смисао за хумор.

Сами наслови Лакушићевих дјела такође имају посебна значења, а у склоповима његових стихова чест је и парадокс.

Врло специфична за Лакушићево стваралаштво је и хуморна димензија, сматра проф. Јелушић која се преплиће, пресијеца: иронија, аутоиронија и хумор. Такође, има и извјестан број политички-ангажованих пјесама које се жанровски преплићу.

Надаље професор Синиша Јелушић истиче да је Лакушићев стих најчешће слободан, који је тежак и озбиљан, али има и класичних облика римованог стиха који имају своју музикалност и ту димензију је пјесник врло развио. “Његов творачки принцип је усмјерен на ријеч, пјесму, слово; а јавља се и логос у смислу слова које има већ једно друго значење које му дају Грци, Платон и каснија хришћанска теологија”. Његови наслови су врло занимљиви обрати у структури саме ријечи, као нпр.

у збирци “Папирова побједа” која упућује на то да каква год да је пјесничка побједа она нас на неки начин одводи у Пирову побједу, неку врсту побједе која је пораз – анализира надаље проф. Јелушић.

Брига о наслову је за Лакушића веома важна, а у случају збирке Од Парнаса до Пигала, “дакле Парнас- велика инспирација муза она нам указује на оно што је највише, што је на неки начин поетски трансендентно, одакле нам долази та божанска инспирација која је у различитим варијантама код Лакушића врло важна; а онда нам долази Пигал, познати дио Париза у коме се збивају ствари које нису увијек пристојне; тамо су куртизане…” Када је ријеч о инспирацији Лакушићеве пјесме имају и једну еротску димензију, али ни принцип монтаже у структурирању стихова Лакушићу није стран.

По оцјени професора Јелушића постоји један важан став Лакушићев карактерисичан за његов поглед на пјеснички свијет, а то је “нека свијет иде својим током, ја и даље вјерујем у пјесму” што подразумијева егзистенцијално значење које има поезија. Лакушић се у поезији показује и као изврстан мислилац – закључује Јелушић.

Проф.др Драган Копривица је између осталог истакао да прави пјесник мора и треба да буде пробуђени дио народа: “подсјетићу вас на једну пјесму великог руског пјеснка Некрасова под називом “Пјесник и грађанин” којом поручује пјеснику, јер је и тада и данас важило да постоје тзв. вунена времена : “пјесниче, ти пјесник можеш да будеш, али грађанин мораш да будеш”; дакле мораш да реагујеш на изазове времена да се не затвориш у кулу од слонове кости, парафразирам, и да пишеш о мјесечини, поточићима, сузама, љубавним уздисајима у тренутку када треба проговорити гласом народа, бити тај пробуђени дио народа…”

Он је даље истакао да данас у Црној Гори имамо много лажних писаца, али срећом имамо и оних “који се не шћаху у ланце везати” и пишу поштено и бриљантно као што то ради Илија Лакушић.

“Тај дијапазон од Парнаса до Пигала, од великих и пречистих муза које персонификују умјетности, до Пигала гдје тријумфују краљице ноћи, гдје постоји плочник и бордели, сигуран сам између осталог да је писац хтио да укаже на данашњу свакодневицу која иде од тог сјаја људскости и сјаја умјетности до сјаја и биједе куртизана у култури којих имамо и данас јер су такве личности несаломиве…”

Професор Копривица истиче да је био у жирију за Тринаестојулску награду кад ју је добио Илија Лакушић и био срећан што је могао дати свој глас за њега, те да Лакушићеву поезију и данас чита као љубитељ поезије и надахњује се његовм књигама.

Код Илије Лакушића је, сматра Копривица, присутно питање “куда даље”: “ он то у књижевности рјешава трагајући за новим неиспитаним просторима када нешто што није за очекивање може да постане литерарна грађа, па то могу да постану и саме ријечи и саме реченице…

Трагајући за новим литерарним просторима, Илија Лакушић нас приближава оном тако дивном, свијету заумног, ивици реалног и иреалног, и омогућава нам умјетнички угођај, без којег нема ни поезије ни умјетности.”

Професор Драган Копривица је истакао значај Илије Лакушића као великог афористичара, страна његове стваралачке личности која се помало потискује, а захваљујући афоризмима у његовој поезији се осјећа та језгровитост и када бисмо његовим пјесмама одузели стилске фигуре, врло често би остали бриљантни афоризми које је он у ствари заодјенуо у пјесничко рухо и трансформисао те мудре сентенце у поетско штиво – закључио је Копривица.

Аутор Илија Лакушић је захвалио Народној библиотеци Будве на могућности да у институцији културе након готово 20 година одржи поетско вече.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: