Официр с ружом
Жарко Лаушевић
Жарку Лаушевићу
Пише: Батрић Бабовић
Војниче! Ја често сањам твоју ружу
Високи чин, драму и еполете
Твоје очи што носе судбину тужну
На моја осјећања понекад слете
Кад нас задеси вријеме лудо
Једино нас могу спасити даске
Срећа је привид, сновиђење, чудо
Које личи на згуљене глинене маске
У свјетлости тражити мир и смирај
Животу душману у очи гледати
Саставити једва са крајем крај
Могу само они што неће нестати
Боље од бјекства пут је ка Богу
Само је један корак до Сна
Да се заувијек скрши сав Јад
Крст носити само глумци могу
Подједнако ићи од врха до дна
И стално сањати да је живот млад
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
