Кошаркашка легенда Никола Пековић за ИН4С: Мета сам напада, етикетирања и „сврставања у групације“

„Као што је већина, вјерујем, упозната – мета сам напада, етикетирања и „сврставања у групације“ последњих неколико дана, а све то као повод има контролу полиције у Бијелом Пољу, при којој је од стране службеног лица, изузетно културног, извршена уредна контрола, констатовано да је све у реду, враћена документа и дозвољено поновно нормално укључивање у саобраћај возилу у којем су се налазили моји пријатељи, а које је регистровано на моје име и моје је власништво“, стоји у саопштењу Николе Пековића нашег прослављеног кошаркаша.

Његово саопштење преносимо интегрално:

Поштовани,

Повод за моје јавно обраћање, вјерујем, може да претпостави скоро сваки грађанин Црне Горе, а и шире. Само је угао гледања на ово саопштење, вјерујем, другачији понаособ – у зависности од тога који су „извори информисања“ и да ли жели да чује истину или да остане у заблуди и вјерује у лажи. Али, како год, ово је можда први пут да ћу се овако обратити јавности у циљу истине и заштите.

Као што је већина, вјерујем, упозната – мета сам напада, етикетирања и „сврставања у групације“ последњих неколико дана, а све то као повод има контролу полиције у Бијелом Пољу, при којој је од стране службеног лица, изузетно културног, извршена уредна контрола, констатовано да је све у реду, враћена документа и дозвољено поновно нормално укључивање у саобраћај возилу у којем су се налазили моји пријатељи, а које је регистровано на моје име и моје је власништво. При том, све вријеме сам се налазио у возилу испред, које није ни заустављано ни контролисано – стао сам 5 метара даље (ван кружног тока), да бих сачекао пријатеље, а и у случају да буде потребан власник возила. Нити ме је ко звао да приђем, нити легитимисао, а понајмање хапсио. Наставили смо пут ка Подгорици, да би у Мојковцу, по захтјеву службених лица тамошње полиције, били заустављени и – по налогу ПУ Бијело Поље (ограђујем се, тако нам је речено) – поново искључени из саобраћаја и враћени у Бијело Поље, праћени ротацијама, без разлога, као на Дивљем западу. Ни ту нисам заустављен ја, већ возило иза мене – моји пријатељи су се уредно вратили, извршена је контрола возила и лица и констатовано је да су слободни да иду, али да се возило задржава „ради провјере“.

Све ово и не би било толико страшно, да као последица овога, готово у истом сату када су ми пријатељи још увијек били у ПУ, насловне стране и ударне вијести на порталима и свим медијима нису преплавиле ријечи: „ОКГ“, „нелегално“, „дрогирано“, „високорангирано“. У истом сату. И то – како су написали – по изворима из полиције, или „како тврде из полиције“.

Но опет, ни то не би био довољан повод за овакво обраћање, јер – као што сам сигуран да већина зна – није ово ни први, а вјероватно ни последњи пут да ме свакаквим именима називају, да ме убацују у свакакве групе, називају криминалцем, оваквим или онаквим… Много је тога било. И не спорим – било је доста одлука у мом животу које су остављале простора за разне закључке и стављање мене у различите контексте. Али… олаки закључци су једно, подразумијевање и изједначавање на основу слике или кулоарских прича је друго, а истина је ипак нешто треће. Своје грешке, изборе и одлуке плаћам само ја већ јако дуго и никога нисам кривио нити етикетирао осим себе. Али, то не даје за право људима да бесомучно лажу и стављају ми крст на чело.

И да будем јасан – овим се не правдам никоме – само кажем да знам. Знам. И шта, и ко, и како, и зашто.

Органима власти обратио сам се и ставио на располагање за све што треба, јер – колико знам – против мене се не води никакав кривични поступак, нити сам осуђиван, нити било шта слично. Веома поштујем ову државу и пуно сам јој дао – на стотине начина, како званичним институцијама, тако и појединцима, црквеним институцијама, спортским организацијама – како кроз промовисање тако и кроз финансијска улагања. А у самом граду гдје сам доживио ову непријатност, сам и почасни грађанин.

Ја сам грађанин Црне Горе, изјашњавам се као Србин (јер читам и да је то проблем и тема у свим овим спекулацијама и лажима) и никоме се нећу правдати због тога. Као и у Црној Гори, тако и у Србији послујем врло транспарентно и са великим задовољством, а ово кажем јер не желим да се лажи и увреде са насловница на било који начин одразе на то, јер – Србија је друга половина мога срца. Не желим да вјерујем да је све постало од данас до сјутра и да се више никакве вриједности не цијене, да мораш бити спонзор или поданик било коме – па чак и медијима (које, узгред буди речено, већину поприлично познајем и чак сам био присутан када су дијељени хвалоспјеви, парфеми, грљења – али изгледа да се порив или налогодавац промијенио). Ограђујем се – далеко било да су сви медији у питању – ријеч је о појединцима. Али, нажалост, изгледа да је навика да се вијести преузимају без провјере истинитости, доказа или било чега што показује вјеродостојност.

И… знате како – чак ни ово све не би био довољан повод за обраћање (после свега што сам чуо и прочитао о себи), да као мета ове хајке уз моје име није стављено и име мог ПРИЈАТЕЉА.

Пријатељ – велика ријеч коју, чини се, многи не разумију, већ је користе тек тако, или пак – немају пријатеље па не могу ни знати величину те ријечи. Ја имам пријатеља. Његово име је Борис Драгаш. Његово пуно име и презиме могу овако јавно да напишем ја – његов пријатељ. Не могу да га напишу преваранти, ситне душе и они који се хране и живе од лажи. Не могу. Ни по овом ни по оном извору, ни по олаком закључку, ни за јефтине поене код појединаца, ни због броја кликова на вијест. Нико од њих не може то да уради и нанесе љагу на то име – али цијену тога ће платити. Тим адвоката се већ бави тиме. Све легално и по закону – очигледно њима непознате категорије.

Оно чиме се ја бавим (занимало то некога или не) јесте да кажем јавно ко је мој пријатељ Борис Драгаш. То је један частан и угледан припадник Војске Црне Горе. То је један диван супруг и отац четворо дјеце и дјед двоје унучади. Човјек без мрље. Пријатељ – не возач, а тек не „дрогирани возач“. Човјек који је претрпио такав медијски напад, такву количину лажи, такво гнусно опхођење лажних новинара и медија, а које је као последицу имало огроман удар на његово здравље и вишедневну хоспитализацију!

Да ли је то демократија? Да ли је то правда и заштита људских права у нашој држави? И ко штити људе који су мета за пуњење касе квази-медија и квази-новинара?

Да ли се чују вапаји ових и оваквих поштених људи, частних војника и најисправнијих грађана ове државе, или су вапаји интересних група и појединаца већи од истине?

Извињавам се јавно мом пријатељу Борису и његовој породици због све тортуре чија је био мета само зато што је био поред мене. Увијек ће то и ту остати – јер ми знамо шта та ријеч значи и знамо ко смо.

Јавности се захваљујем на читању овог саопштења – прилично дугог, али искреног. Надам се да ће пракса лажи и олакости у изношењу истих брзо постати наша прошлост.

И… пазите када пуштате људе близу себе. Пазите кога пуштате. Из искуства говорим. Јер све чешће се данашњица претвара у ону народну: „Храни сироту на своју срамоту.“

С поштовањем,
Никола Пековић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: