Ој, Косово, грдно судилиште …

Пише: Јован Лакићевић

У једном часу очаја, знајући да Косово за његовог земног живота неће бити поново српско, Ловћенски Тајновидац је завапио: „Ој, Кпосово, грдно судилиште, на сред тебе содом запушио!“

Владика Раде, који је нацртао Обилића медаљу, крстио Обилића Пољану, створио црногорску капу по косовском усуду,  „скројио“ свечану црногорску ношњу по мјери српске тробојке…, вратио  заувијек косовски  завјет у српска срца и српско памћење, рећи ће у једном часу: „Здружите се громи и потреси,  / земљи српској друго лице дајте,/ е нечистом ногом окаљата.“

Петар Други, за разлику од његовог стрица Светог Петра Првог, није баш често посезао за клетвом. А, ето, омакла му се она наведена  с почетка текста.

Спомињати након ових Владичиних стихова потоњу маратонску расправу у српском Парламенту, могло би се схватити и као нека врста светогрђа.

То што се готово нико од „народних представника“ у српском Парламенту није сјетио у дводневној расправи, у вријеме судбоносно, да спомене бар неки од Његошевих завјетних стихова о Косову   (а има их поприлично)  не чуди ме нимало, будући да сви знамо како се  бирају „народни“ посланици.

Оно што ме помало чуди, јесте –  да се баш нико од њих није сјетио , (а како да се сјети, ако немају појма!) да је приликом првог турског пописа  на подручју Косова и Метохије,  1.456. године, пописано тачно  46 арбанашких кућа! Толико о „старосједиоцима“, „Илирима“.

( Са огрномним и неопростивим закашњењем српски свијет је у  новије вријеме схватио да  да нам је и „косовски пораз“  као  и безброј других историјских фалсификата,  оставила у наслеђе германска историографија! А ми смо се, незнавени, чудом чудили како су звона  париске „Нотр дам“ данима звонила у част српске побједе на Косову!  Нико да се сјети зашто су „побједници“, Османлије, дошли у  српске крајеве тек послије шесдесет година… У опустошену земљу чија је властела  махом изгинула у светом Косовском боју… Али, забога, пораза није било и то нам је једна од највећих квазиисторијских подвала, којих је било небројено!)

У циљу разбијања српског корпуса и  смањења српских територија, спада, свакако и Кардељева, односно Брозова наредба о  забрани повратка српских избјеглица на Косово и Метохију из 1945. године. То је била једна од првих уредби нове југословенске власти! Добро, тога се понеко и сјети.

Али нико, баш нико да спомене да је  из Зајма за развој неразвијених, деценијама Космет добијао више него сви остали. Највећи дио „трошка“ уплатила је, наравно, Србија. Међутим, мало ко зна за страшну шиптарску подвалу да је из тог Зајма добар дио издвајан за куповину српских и црногорских кућа и имања, кад је  знатно прије „револуције“ осамдесетих почело тихо исељавање с КОСМЕТА! Моји алави земљаци су, веома добро знам,  предњачили у овој прљавој анационалној работи.

Са тим је настављено и кад је   Слободан донио Уредбу о забрани продаје српских имања деведесетих година! Издајничке суме су биле превише примамљиве, а продаја је ишла преко „посредника“.

Нико да спомене пропуштену прилику деведесетих година, када је из Албаније на Космет ушло око 400 хиљада дивљих усељеника.  Нико, ама баш нико им није тражио, ни личне карте ни родне листове!

Коначно, шта је са повратком 250 хиљада прогнаних Срба, након доласка  окупационих НАТО трупа на КОСМЕТ, на њихова непродата имања?  То нико ни од минулих, ни од садашњих власти, нажалост, и не спомиње!  Чуо сам да је нешто порушених и попаљених кућа поправљено и нешто нових саграђено. Али то је толико мало да готово није вриједно ни помена!

И гдје изгнаници да се врате кад им нико не гарантује безбједност боравка  на њиховим старим/новим огњиштима?

Можда гријешим, али сам запазио да ставке „повратак прогнаника“ није било ни у скорашњим преговорима… С тога ми је и превише тужно  и да мислим, камо ли да говорим о билансима  маратонских  бриселских преговора, кобајаги са Шипштарима, а заправо са њиховим  менторима и заштитницима из НАТО братије, који су  створили арбанашку  квазидржаву на  српском светилишту Косову!

Мислим да о судбинском значају Косова  , не само за српски, него и читав православни живаљ, они који су нам га привремено отели, много боље знају од нас Срба!

Ваљда више и врапци (а требало би и посланици), знају да ћемо  Косово, без помоћи наше једнородне браће Руса тешко повратити. Управо зато су нам наши „освједочени европски пријатељи“, а посебно они „атлантски“,  недавно понудили , уз сваковрсне пријетње и ултиматуме, систем спојених судова: санкције Русији  и признање Косова!

И политичке аналфабете знају да би са санкцимјама  руској браћи Косово било „на изволте“!

У последњем од текстова, који се није појавио на мом и вашем Порталу, исписао сам и ове реченице:

„На дводневној сједници српског Парламента наводно није било алтернативних  предлога за рјешење „косовског питања“… Након вишевјековног историјског искуства могло би, ипак,  да се каже:  Оно што је отето на силу Бога, оружјем, тешко  може да се врати „за дипломатским столом“.

Дакле, причекајмо још неколико мјесеци док се не заврши ово са Украјином. Онда ћу вам, господо посјетиоци овог часног Портала рећи „алтернативно рјешење“,  уз завршне стихове моје поеме “Херојима са Кошара“:

„Још се чује са Кошара, одјекују Проклетије:

„Косо во ће бити српско, док је Срба и Србије!“

 Прочитајте ЈОШ:

Гости власти

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: