Ој Козаче, бојни брате, познајем ти тешку муку и по песми и по звуку: Ђура Јакшић – Поздрав

Поздрав

Ој Козаче, ратни сине!…
Сред грмљаве и звекета,
Усред наше бојне муке,
Слушао сам танке звуке,
Пуне бола, пуне сета,
— Ко да слушам старе бајке —
Твоје гласне балалајке.

Гледо сам те, пун милине,
Како јездиш, како летиш,
И крвавом шашком претиш;
Па још кад се Козак сетиш
Твоје лепе Украјине,
У оку ти пламен сине,
Полего би танку змију,
Мегданџију — бедевију
Преко поља да се вине —
Али где је земља лепа?
Где је степа?…

Ој Козаче, бојни брате!
Познајем ти тешку муку
И по песми и по звуку,
По узвику и јауку,
Што задркће са усана
Као жеља усијана…
Певаш песме тужне, миле,
Од љубави и мегдана,
Па се сећаш страшне силе,
И страшнијих јоште дана;

Та бојева давни’, стари’,
Са Татари и Маџари,
И козачкој новој слави,
На Тимоку и Морави, —
Како сте се онда били,
Како сте се крвавили:
Против сто си сам ишао,
На хиљаду јуришао:
Зуји куршум и кумбара,
Грме горе и долине,
А Козаку душа стара
Од силине и милине —
Дирнут ханџар из корице
Или листак из горице,
Кад се вихор игра њима —
Затрепери у прсима.

Па, Козаче, брате мили,
Кад отидеш твоме крају,
Козачкоме завичају,
И затресеш балалајку,
Поздрави нам стару мајку
Украјину…

*

Ђура Јакшић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: