Окитимо заставу

Чули сте за све популарније магнете-украсе који се каче на врата фижидера као сувенири који се доносе са путовања, рецимо из Будумпеште, Прага, Рима, Њујорка, Београда.

Обично вам такве поклоне дарује љубав вашег живота, пријатељ, у ријетким случајевима одвећ наметљив и поприлично досадан рођак, а није искључено да вас једним таквим магнетом – I LOVE NY – изненади, никад удавана, ауторитативна тетка, именом Смиља.

Поодавно бјеше како су те дрангулије ушле у моду и то је разлог што себи тешко могу представити врата фрижидера – ГОРЕЊЕ – без једног таквог магнета; ох, па братијо, храни се ваља тепати, а ово је цивилизација емотикона и еротикона, још ушараних смајлија и симпа апликација, фантастичних животиња, пуса и тродимензионалних сунаца у којима пулсирају, тактилна, роза срца…

Питате се чему овај, дозласвега, ђавољи увод? Океј, разумијем ваше чуђење, али дозволите да укратко, објасним.

Сједим тако у четвртак вече сам у стану, кад ти га, одједном, ето на малом екрану веома високи Криптокапић Ранко, онако у свом стилу, дакле, намрштено и смртно озбиљно, посвећен појашњавању како је ЦГ држава грађана, илити, грађанска држава…

Дабоме, као што је ништа мање држава гора и борова, камења и таласа, најплављег неба, итд.
И би тако, па то ко кец на десету дочека бошњачки политичар и гост, такође, Петрове емисије Начисто, те ће без длаке на језику рећи: Аферим, и тим прије не видим ни најмањи разлог да се не испоштује и наше грађанство, и да се на зазставу не пришије полумјесец!

Реално, руку на срце бошњаци као грађани ове државе грађана имају на то право, а што се томе са претјераним гримасама Комненић исчуђава, остаје само његов проблем; море, момче, прерано ће навући боре.

Угледајући се на модерни, двоспратни фрижидер са махагони вратима, застава би, поред полумјесеца, могла се још окитити петокраком, поздравом ЕВИВА, и поруком: NO NACIONALISM!

Будући да су колумнисти цикотићких „Вијести“ листом постмодерни љевичари, заклети борци против несрећних деведесетих, убијеђени атеисти, анационални битничари, мејнстрим урбани европејци, лако ће се сложити са моје маленкости предлогом; уосталом, сваки други национализам осим спрског, дакле, „знојавог, фолклорног, гусларског, ракијског, трешерског, хомофобног, параноидног, крезубог, шајкачког, затуцаног и епског, митоманског и косовско-обилићског“ – на брдовитом Балкану више је него пожељан, јер се ради о нечему што иде укорак с временом; о!, па ти нам чисторуки национализми доносе обећану будућност!

(Хм, данас овдашњи посткомунисти постали суверенисти, о!)

(Како су бошњаци новоцрногорско цвијеће што расте на младој мјесечини, треба да им одмах изађу у сурет; боље њима него „агресивном светослављу“ који увијек цитира Владику пјесника, тако мало, успут, разумивши Киша. Ништа мање него што би Данило данас разумио – „црногорце!“)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: