Око срца свога поставићу стражу: Десанка Максимовић – Молба младости
Десанка Максимовић
О, младости, младости,
да брзо одлазиш, људи кажу.
Али ја те нећу никад пустити.
Око срца свога поставићу стражу
једног бола и једне радости
око врта свог засадићу високе
борове, и бршљане, и парвити
ветрове и реке широке
бујицом ћу навити
свуд око нашега брега
а видик у круг ћу завити
цицом и сметом снега.
О, младости, немој од мене отићи:
нико неће моћи у твојој сузи
бити оволико лудо луд,
ни овако суморан у твојој радости.
О, младости, младости,
ни у чијем срцу неће твоја жуд
у оволико сунце порасти
нико неће оволико чистих
имати грехова ни страсти.
О, младости, младости,
да собом односиш, људи кажу,
своје болове и своје радости.
Али ја те нећу никад пустити.
Око срца свога поставићу стразу
једне љубави што мене волеће
у врту своме засадићу пролеће
све мирисе слатке заробићу
што брегом њихају лети
сва сунца, све звезде задобићу
на небу да нашем румене
па нећеш ни моћи, ни хтети
никад отићи од мене.
О, тешке, суморне радости,
о, слатки, луди болови
моје младости,
немојте отићи од мене!
Јер живеће тада долови,
мириси, људи и звезде румене;
а ја скамењена седећу на свом вису
и биће ми свеједно: да ли су или нису
у мени некад горели
твоји болови и твоје радости,
о, младости.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
