Окови ДПС-а су (с)пали и са њима диктатор мора пасти!

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Од доласка са улице „млади(х) лијепи(х) и (још) паметни(х)“, преузимања и трајања њихове власти све до ових парламентарних избора од 30. августа 2020. године, када су
коначно и на једвите јаде „предали“ власт, трајала је и моја усамљеничка – слободнога стријелца борба против њих и њихових високох партијских и државних функционера и посебно против њиховог шестоструког премијера и двоструког „предсједника свих грађана“.

Иако има још другу половину од другога предсједничког мандата надам се да га неће успјети окончати, јер ће морати прије тога од одговорности бјежати – напустити не само
политику, лидерство у странци и државничку функцију него и државу, његов „много вољени Монтенегро“!

Дакле, моја борба против њих и њиховог однарођеног режима трајала је колико и њихова власт три деценије и то само пером-оловком и објављеним текстовима којих је по броју
300, гле случајности јубиларан број! Наравно, борба је била неравноправна и за мене веома тешка и дуготрајна, али ипак успјешна, јер сам макар дао дио својих умних и физичких
снага да се супротставим Д(Р)ПС-овој сили и политици, економији и култури, науци и образовању, уједно карактеришући један диктаторски режим који је исцрпио снагу свим грађанима и сопственом народу Црне Горе.

Дуго, веома дуго чекао сам овај дан када ће „предсједник свих грађана“ коначно отићи на сметлиште историје и уједно пасти као „трула крушка у позну јесен“! А текст са
сличним насловом или мотивом сам међу прве написао још далеке 1990. или 1991. године, мада га нијесам сачувао већ је остао у тадашњем омладинском листу „Покрет“!

Наведени текст је достављен лично уреднику – редакцији за објављивање, наравно са својеручним потписом. Остало ми је (не)познато да ли је објављен, али у њему, сјећам се
добро завршне реченице, стоји јасно да ће Мило Ђукановић коначно пасти као „(пре)зрела крушка у позну јесен“! Од тада је почео „притисак“ на мене лично и моју стручну и научну
каријеру у Историјском институту Црне Горе, који трајао и још траје и данас иако сам већ три године у пензији.

Одржао се шестоструки премијер и двоструки „предсједник свих грађана“ на власти много дуже него сам очекивао, али је на крају, ипак, као и сваки диктатор пао опијен и оборен
својом сопственом и незајажљивом жељом за влашћу. Њему је власт била највећа страст, која га је на крају и оборила на политичка плећа и оставила да сада лежи у брлогу афера којима је и сам кумовао, а многе је врло вјешто конструисао и изњедрио. Сада могу коначно да себи дам одмора и оставим се писања текстова на разноразне аномалије у црногорском друштвено-политичком животу, теме и личности којима сам попуњавао мозаик једне политичке владавине од генерације, која је дошла са улице, тзв. „млади, лијепи и (још) паметни“ и ускочила у фотеље, а онда почела борбу „ ми знамо како“
и „за бољи живот“ са пљачком народа и распродајом државних ресурса и уништавањем свега чега се дотакла а у сопствену корст и енормно лично богаћење богаћење и незапамћени
непотизам у запошљавању.

Поред свих обмана и превара, куповине личних карата и разноразних махинација са којима је досадашњи режим вјешто баратао и калкулисао по први пут „уједињена“ опозиција са три колоне успјела је да најбројнију политичку партију пошаље у опозиционе клупе. Била је то велика, чиста и часна побједа опозиције, без обзира што је у питању мала
разлика у посланичким мандатима. Требало се (из)борити са бројним преварама и политичким малверзацијама и махинацијама, као и бројним тајним спонзорима, са којима је
тродеценијска власт добијала све изборе и имала већину у парламенту са или без коалиционих партнера.

Наравно, да у овој борби, не смије се заборавити велика морална подршка СПЦ – Црногорске православне митрополије на челу са митрополитом Амфилохијем и његовим
свештенством. Још није све готово!? Докле год је диктатор на власти нема слободе за све грађане Црне Горе! На парламентарним изборима ДПС је коначно изгубио већину и одлази у опозицију. Наравно, нема му спаса ни са својим коалиционим политичким сателитима и пиончићима. Остаје да се „предсједник свих грађана“, још док је на власти и док није побјегао, позове на одговорност и процесуира за бројне афере о којима има већ много материјала макар за његово лично и његове уже и шире породице, кумова и пријатеља материјално нагомилано богатство које су „стекали“ бавећи се „бизнисом“, коруптивним, криминалним или другим радњама и разноразним начинима, а омогућујући и своме сину упркос конфикту интереса да са својим потписима на „концесијама или тендерима и уговорима“ добија послове и незаконито стиче огромно финансијско богатство.

Дакле, још није све готово! Тродеценијски окови Д(Р)ПС-оваца на челу са њиховим страначким лидером и уједно „предсједником свих грађана“, не и мојим јер га одавно не признајем, коначно су (с)пали, али је још остао на власти њихов несмјењиви челни човјек који се мора позвати на одговорност и којега мора сачекати судбина диктатора као његових вјерних партијских послушника, улизица, корупционаша и мафијаша, симпатизера и коалиционих пиончића.

Диктатор мора са њима пасти, јер нема потпуне слободе за све грађане Црне Горе, који су живјели у политички оковима Д(Р)ПС-оваца и економском сиромаштву безмало три деценије. Режим „предсједника свих грађана“ је био и остао однарођени
режим, који је испијао зној и крв поштених, скромних, мирних, лојалних и часних људи у Црној Гори. Само за оне који су му служили као послуга, пожмирепи, подрепаши, гмизавци
и били слијепи политички послушници и доушници могли су се надати запослењу, имати боље услове живота и радна мјеста у државним установама – институцијама.

Ни година дана неће проћи а некад јединствени и бројни Д(Р)ПС-овци издијелиће се на неколике мање странке и добар дио напустити страначки живот или ће бити (пре)летачи (к)од
једних до других странака.

Окови ДПС-а су (с)пали, и са њима диктатор мора пасти!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: