Окупациони бродови неспокоја у Бару
Пише: Драгутин – Дашо Дурутовић
Од малих ногу сам у Бару. Иако нисам рођени Приморац , то сам постао, јер једном кад сам угазио у море никада нисам из њега изашао.
Ево, након пуних 45 година још је со на мојој кожи. А, ко воли море воли и бродове . Брод је посебна категорија. Бродови се рађају и умиру. Они имају душу. Некада са собом у дубине воде своје посаде, посебно капетане. Уз море сам и ја постао капетан и заволио бродове.
Чак у морнарици постоји обичај да се приђе када брод пристаје и прихвати ланцан, пандул, коноп… Да се брод лакше веже.
Ових дана су у мој Бар упловили бродови које никако не могу да волим. Ратни, непријатељски, са ознакама од којих ми се леди крв у жилама . Но, имам потребу да се вратим мало у прошлост.
Година 1988., вријеме СФРЈ, пред мој одлазак у војску. Љето, ништа није наслућивало догађаје који су услиједили пар година касније .
Тада се играло било Европско првенство у фудбалу. По кафићима се тога љета гледао фудбал, мада Југославија није учествовала. Свако од нас је имао свог фаворита. Навијало се за стране репрезентације. Посебно је била популарна моћна Холандија са Ван Бастеном на челу. Овдје, ипак, не бих да свједочим о фудбалу, већ о нечему сасвим другом – духовном, менталном, и надасве идеолошком склопу људи.
О чему се ради:
У финалу такмичења састали су се СССР и Холандија . Холандија је била боља, а ми који смо пратили фудбал, финале смо гледали у у кафе бару „ММ“ на барском корзоу. Јадна група момака је навијала за Холандију, друга за СССР, односно Русију . Тада није било подјела идеолошких и других које су данас присутне и које се преносе на спорт . Тада смо сви живјели у „Братству и јединству“. Па ипак, неко је и тада више волио Русију, неко Холандију. Чиме је то било условљено? Да ли фудбалским умијећем мајстора из Холандије ? Не бих рекао! То је био тест припадности духа!
Да, ја сам свим силама навијао за Русију, односно СССР, други неко за Холандију. Пар година касније сви они момци који су навијали за Русију су били на једној страни идеологије, политике, војске, мишљења, а они који су навијали за Холандију на другој. Тако је остало до данас. Навијачи Холандије са те терасе из 1988. и данас навијају за НАТО пакт. Њима не сметају бродови у барској луци. Мени сметају! Чак и да није било агресије на нашу земљу 1999. једнако бих о њима мислио.
Увијек се сјетим оног чувеног филма „Окупација у 26 слика“. И ту је дошло до разлаза старих другара. Свако је отишао на своју страну и обукао униформу којој је био склон. Тако и данас, гледам ове који себе називају војском МНЕ, како трче и падају пред НАТО бродовима.
Питам се да ли су, и коме дали заклетву? Да ли су дали заклетву ЈРМ па је погазили ? Памтим и Хрвате који су 1991. године одступили са војском и морнарицом из Хрватске, јер нису хтјели да погазе заклетву. Ови данас не мисле тако. Дошао им НАТО, савезник . Немам ријечи.
Сви знамо да су нас гурнули у НАТО противно вољи макар 85 посто православаног становништва. Неко ће рећи не живе у МНЕ и у Бару само Православни. Тачно је то. Али, моји драги суграђани других вјера су доминантно за НАТО. Знате ли зашто? Тај исти НАТО убија припаднике њихове вјере по свијету, ископава им државе и домове због нафте и других разлога…
Али, небитно је то. Важно је да је НАТО против Русије. Било би депласирано причати о томе ко је НАТО пакт и шта представља. Свакако је непријатељ – војни, духовни, морални, сваке врсте…
Ти бродови су пуцали на нашу земљу и дјецу, без разлога да подрже насилну сецесију дијела наше територије да помогну оружану побуну и тероризам. Не да помогну Албанцима , већ ради својих имеперијалистичких интереса. Због тога су и нас примили, да пркосе Русији.
Свеједно, како тада, тако и данас ми волимо, односно ја волим Русију. Тако ми налаже дух, вјера, наслеђе, васпитање…
Са истока сунце сија, тамо је Русија. То је природно макар мени и припадницима мога народа. За остале питам се да ли важи оно – „Под Румијом три су вјере, оне неће да се дијеле“? Подсјетићу у исто вријеме, веома намјерно, на чувени афоризам легендарног Баранина Николе Шарановића – „Брат је мио које вјере био, само да није Србин“…
Ето, то је мјерило савременог Монтенегра.
(аутор је адвокат)
Извор: „Барски портал“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nemamo se što pitati, kada odgovor znamo!
“ Srbe na vrbe “ je morbidna parola, vidim i danas im se po neđe omakne, nijesu koristili samo Hrvati, bivši Srbi – već i njihovo „Hrvatskoj cvijeće „, onda muslimani, danas Bošnjaci, i oni takođe bivši Srbi!
E, to je ta tolerancija koja Srbe, kad gođ se namjesti da su slabiji od bivših Srba, vodi u jame, pod malj i nož!
… Tolerancija! U koju i ja vjerujem koliko u lanjski snijeg. A nije da ne bih volio da živimo u miru i slozi kao braća, što i jesmo, kukala nam majka … I nama, i njima.
Zajebana smo mi neka sorta!
Pitacu vas za tu ,,Toleranciju,, kada Mi Pravoslavni budemo Manjina, a to je blizu.
Istina je to što kažete za Bosance, ali Barani su ipak Primorci, nisu tako „bukvalni“! Kažu da svako od starosjedilaca Barana, bez obzira na vjeru, ima tri „potkožna identitetska sloja“ – vizantijski, mletački i osmanski, te da u zavisnosti od situacije „izbaci“ neki od njih! To je ono što Primorci zovu „šete bandijere“!
Tako su i u BiH govorili da su tamošnje tri vjere „raja“ pa vidimo što je ta „raja“ kasnije međusobno napravila u tri rata u XX vijeku!
Tri vjere,HM,koliko sam puta to cuo,ili jedan krst dvije crkve,misleci na Rimokatolike i Pravoslavne u Boki.
Prica se to svuda,nije bilo kazemo nekog sukoba,nije ,nekih mrkih pogleda jeste,i to je tacno,ali ubijanja i progonjenja nije,lijepo kazu ,i ja kazem i dobro ,i bice tako,dokle smo mi vecina !
A kako drugačije, Zeče!?
Stradavamo mi i kada smo većina ; zar smo u Srbiji bili manjina, pa grdno postradasmo na Kosmetu!
Čestitamo autoru