„Олимпијски сан“ Силвије Оташевић – за тинејџере који сањају велике снове
1 min read
Књига „Олимпијски сан“ Силвије Оташевић, објављена уз подршку Олимпијског комитета Србије, намијењена је тинејџерима који сањају велике снове, не само у спорту већ и у науци, умјетности, другарству, љубави…, а највећи жири, састављен од стотину београдских основаца прогласио је за најбољу и крајем прошле године додијелио јој награду „Доситејево перо“.
Ријеч је о књизи која не говори само о одласку на најважније такмичење на планети, већ и о потреби да се заштите слабији, о генерацијском пријатељству, школи за суперталенте, школским кецељама, … и једном Марку који има најчвршћи загрљај и црне очи као јунаци јапанских манга стрипова.
Сањајући о одласку на Олимпијске игре у Јапан 2020. године, главна јунакиња на специфичан начин проживљава однос с родитељима, другарима, баком, сестром, сестрино заљубљивање, губљење ранца у који је ушивена амајлија – аутограм њеног идола Миси Френклин али и затварање свих базена у граду 11 дана прије најважнијег такмичења и суочавања са љутом противницом Даниелом О. која уз све, подсјећа на Селену Гомез.
Написана је у жељи да покаже оптимизам, снагу, одлучност и поручи да се препреке превазилазе чврстом вјером у себе.
„Спорт као темељ духа моја је омиљена књига. Биографију Џонија Вајсмилера знам напамет. Његов пут од Међе, у централном Банату до Стазе славних у Холивуду, преко пет златних олимпијских медаља у пливању и бронзане у ватерполу ми увијек улива наду. Када ми све лађе потону, када ми кажу да будем релана, да је мој идол Миси све могла јер је рођена у Калифорнији, а ја овдје, сјетим се Великог Џонија, мог омиљеног Тарзана“, каже главна јунакиња.
Књига је инспирисана причом родитеља Мајкла Фелпса и разлозима зашто су Мајкла уписали баш на пливање. Написана је и у намјери да сваком дјетету шапне да на ствари гледа другачијим очима, да своје „мане“ види као тајно оружје а не као препреку.
Да има на уму оно што је поручио најбољи играч хокеја свих времена Вејн Грецки – “да је пораз загарантован само онда када не пробаш”.
„Олимпијски сан“ објавила је „Пчелица“ из Чачка уз подршку Олимпијског комитета Србије. А ријечи охрабрења, намијењене дјеци да не одустају од својих циљева, написали су спортисти којима се некада дивила цијела нација.
Књизи „Олимпијски сан“ крајем године припала је награда 20. јубиларно “Доситејево перо”.
Највећи и најискенији жири састављен од стотину београдских ђака прогласио је за најбољу објављену књигу у претходној години, у категорији за старије основце.
Пред њима је било 47 наслова приспјелих на конкурс Дјечје критике, а које су током другог полугодишта морали да прочитају и оцијене.
Силвија Оташевић (по оцу Баранка, прим.ред) добила је прву награду и за књигу „Плуркини мускетари“. Написала је и модену бајку „Градић пуфнастог сунца“, у жељи да најмлађима помогне да превазиђу страх од мрака.
Главна јунакиња код које је поштар Пеца, који је радио у жалбаоници у коју су свакодневно стизала писма од дјеце, по најискривљенијем рукопису ( јер страх од мрака квари рукопис) препознао највећи страх одлази у Градић Пуфнастог сунца кроз дугачак и узак тунел управо као онај од Вирпазара до Бара.
Прије пресељења у САД Силвија Оташевић била је најмлађи новинар сарадник најтиражнијег часописа за тинејџере „Ћао“ у СФРЈ, као и један од носилаца пројекта „Филинг урбан“ у магазину „Време забаве“.
Писала је и за „8“ недјељник који је издавала „Борба“, а међу најважнијим интервјуима које је урадила био је онај са Филом Филиповићем послије његове побједе на Венецијанском бијеналу, великим умјетником од кога је у младости учила и Марина Абрамовић.
Добитник је два Доситејева пера и Златне значке Културно просветне заједнице за несебичан, предан и дуготрајан и стваралачки допринос у ширењу културе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
