Оловом отровано 58 од 63 тестирана радника „Port of Adria“: Вапај за спас од „тихог убијања“

Већ двије недјеље радници предузећа „Port of Adria“ имају вишеструко повишен ниво олова у крви, али надлежне здравствене институције нијесу предузеле ништа да их лијече, нити да утврде како је дошло до тровања тим по здравље изузетно опасним тешким металом.

“Вијестима” је јуче потврђено да 58 од 63 тестирана радника има повишен ниво олова у крви, да су обраћали изабраним љекарима, један од њих и Институту за јавно здравље, али да помоћ нијесу добили.

Док запослени чекају медицинску помоћ, из Института за јавно здравље саопштавају да су добили допис од једног од њих и да вјерују да су “ колеге из надлежних здравствених установа предузеле све непоходне мјере”, пишу Вијести.

“Вјерујемо да су, у складу са лабораторијским налазима и клиничком сликом пацијената, колеге из надлежних здравствених установа предузеле све непоходне мјере у овом случају. Инспекцијске службе су обавијештене, те очекујемо да су предузете све мјере у складу са својим надлежностима. Изложеност олову, било кроз радно окружење или друге изворе, може имати озбиљне здравствене посљедице, које зависе од степена и трајања контакта са овим опасним металом”, саопштили су за ТВ Вијести.

Извор “Вијести” тврди да су се у петак обратили Инспекцији заштите и здравља на раду, која би требало да утврди како је дошло до тровања.

Тестирањем утврђено тровање прије двије недјеље

“Вијестима” је потврђено да је прије двије недјеље тестирањем утврђено повећање концентрације олова у крви радника, вишеструко веће од дозвољеног, а да су се Инспекцији обратили у петак.

Извор “Вијести” тврди да су се радници обраћали изабраним љекарима након што су добили налазе, али да ништа није предузето, те да запослени и менаџмент компаније чекају налаз Инспекције, како би знали шта су им сљедећи кораци.

Радници ПоА, приватизованог дијела Луке Бар, између осталог раде претовар руда и тешких метала.

“Вијестима” је јуче речено да су се радници тестирали у приватној лабораторији јер, како тврде, не постоји државна лабораторија или болница у којој би их могли тестирати на повећан концентрат олова.

Извор “Вијести” наводи да је тестирање захтијевао њихов заштитиник на раду, у складу са законским прописима.

Дозвољена вриједност олова у крви је 28, а исти извор наводи да је код дијела радника та вриједност три или више пута већа, док један од њих наводно има концентрацију олова у крви 119.

Предједник Синдикалне организације Зоран Мартиновић испричао је листу да је прво видио налаз једног колеге којем је ова вриједност била 44, а затим контактирао и друге који су били у сличној ситуацији.

Када су схватили да њих неколико имају тај проблем, он је захтијевао састанак менаџмента, заштитника на раду и стручњака који ће им објаснити са чиме се то сусрећу.

Радници су били уплашени видјевши налазе, казао је он, посебно због тога што од изабраних љекара, како тврди, нијесу добили никакве корисне информације. Због тога је, како наводи, један од колега потражио помоћ од доктора медицине рада из Подгорице, који му је објаснио да преко изабраног доктора треба да тражи упут за конзилијум који ће га упутити на инострано лијечење јер се његово стање не може лијечити у Црној Гори.

Састанак са послодавцем одржан је послије недјељу дана, тврди он, када је покренута поновна процедура тестирања оних који су најугроженији, како би се утврдило да ли је нападнут неки дио организма.

На том састанку је наводно присуствовао и стручњак који им је објаснио посљедице овог стања и могуће здравствене проблеме.

“Прво се разлаже у крви, затим у мишићима, па иде у кости. Мене су информисали да ситуација као што је сада није алармантна уколико олово није пробило до организма, а уколико јесте, онда смо у проблему. То ће утврдити даље анализе па ћемо видјети шта може да се уради, да се добије нека терапија или лијечење”, рекао је Мартиновић “Вијестима”.

Главобоља и отежано дисање

Према његовим ријечима већина њих има проблема са здрављем, а најчешћи симптоми су главобоља и отежано дисање. Они су, казао је, то приписивали нечему другом, јер нијесу били довољно информисани и мислили су да се тровање тешким металима испољава другачије.

Оно кроз шта пролазе он назива “системом тихог убијања” јер су они свакодневно изложени металима које удишу, који им се задржавају на кожи, на одјећи и другим предметима, па их чак “носе и кући”.

Оловом су отровани и они који не раде на претовару, већ у непосредној близини.

“Треба ли да чекамо да радници почну да падају? У једном моменту то ће прећи границу коју више нећемо моћи да исправимо. Један стручњак нам је рекао да ситуација није још погубна, да све може да се регулише, да све зависи од организма”, испричао је он и казао да због тога треба што прије реаговати.

Мартиновић је објаснио да су руде са којим раде најчешће складиштене у затвореном простору, али се претовар обавља на отвореном што је посебно отежано када дува вјетар и повећава присуство руде у ваздуху. То је, појаснио је, прашкаска руда коју вјетар лако носи и поставља питање колика је територија заправо контаминирана.

Исти проблем имају и радници АД Лука Бар, тврди он, а сви су у дотаном проблему јер раде једни до других, са истим или различитим рудама које се мијешају и на терену и у ваздуху.

Опрема ни(је) спорна

Радници наводно желе да се према овој ситуацији опходе одговорно и не желе никога да окриве или прогласе одговорним прије него што се то докаже.

Због тога је Мартиновић прије три дана послао захтјев Инспекцији заштите и здравља на раду, а каже да има информацију да је и послодавац то учинио.

“Када се утврди шта је узрок ми ћемо одлучити о даљим корацима и како ћемо се опходити према цијелој ситуацији”, поручио је он и додао да су већ изгубили двије недјеље од како су добили резултате, те да се надају да ће све ићи брже јер се овдје ради о њиховим животима.

Како је казао, послодавац је спреман да плати додатне анализе и лијечења како би се проблему приступило на прави начин. За боловање, уколико се покаже потреба, такође неће правити проблем.

Ипак, према ријечима Мартиновића, ни то неће бити лак процес будући да овдје није у питању повреда на раду, нити болест код куће, већ је сама природа посла опасна по живот. Заштитну опрему имају, тврди он, одијела и маске, али здравствени налази очигледно показују да то није довољно.

“Ја не могу да кажем да је у питању опрема када они кажу да је она одрађена по тим стандардима који су за то прописани. Ако нека државна институција каже да је проблем опрема, онда смо лоцирали проблем”, казао је он, јер не жели да окривљује било кога док надлежни не ураде свој посао.

Закон препознао муке

Колико је посао лучко-транспортних радника тежак и опасан по здравље, наглашавали су и радници АД Лука Бар који су покренули иницијативу за повећање бенефиција радног стажа како би могли да оду у пензију са 25 година стажа.

Тај Закон о допунама Закона о пензионом и инвалидском осигурању подржали су једногласно посланици у Скупштини.

Синдикат радника АД Лука Бар покренуо је иницијативу крајем јануара ове године. Лучко-транспортни радници раде физичке послове са опасним тешким металима, а ти послови налазе се у зони опасности 1.

Они су тада “Вијестима” испричали да, према закону који је тада био на снази, неће ни дочекати пензију.

Све вријеме раде

Мартиновић каже да сматра да послодавац не бјежи од овог проблема, али да није добро то што се одуговлачи.

Послодавац жели да сноси све трошкове, тврди Мартиновић, како тесирања, тако и лијечења, само се мора пронаћи одговарајући начин.

За сада, како је испричао, они траже привремено рјешење и другачији начин рада како би на сваки могући начин заштитили своје здравље и како се њихово стање не би додатно закомпликовало. Менаџмент су информисали да морају дати радницима боловање и прилику да се лијече.

“Био сам у нашој заштити на раду и тражио да због медицинских налаза радници који су ‘у плусу’ се не шаљу на ту врсу робе више. Не морате да им забраните рад, али не могу да раде тамо гдје су угрожени. Нико стварно није вршио ни на кога притисак да мора то да ради”, испричао је Мартиновић.

Његово мишљење је да тим радицнима треба забранити контакт са том робом, те да док се ниво олова не смањи до прихватљиве границе они не смију имати додира са рудом.

“Ако наставимо на овај начин да радимо, ми ћемо имати исти проблем. Нисмо још нашли због чега је дошло до контаминације. Пропуст постоји, то је сада свима јасно, али док се не утврди и исправи проблем нема смисла настављати рад на исти начин јер ћемо ми опет за пар мјесеци бити контаминирани”.

Представници синдката радника су предложили хитну измјену процеса рада и савјетовали раднике који имају повишен ниво олова у крви да не обављају послове који су у директном контакту са рудама.

Из кабинета извршног директора ““Port of Adria“” јуче нијесу одговорили на позиве редакције, а упућена су им и питања писаним путем.

Компанија је настала приватизовањем бивших Контејнерских терминала Луке Бар почетком 2014. Турски “Глобал Портс” већински је власник компаније која послује у дијелу барске луке.

Клиничког токсиколога не препознаје систем

Из Института за јавно здравље кажу да се чека одговор токсиколога, али не прецизирају којег.

Иако Црна Гора има клиничког токсиколога, докторку Сандру Ђурановић, она раднике барске компаније не може да лијечи, јер је, како каже, систем не препознаје.

“Посљедице хроничног тровања оловом може оставити на различите органе и органске системе човјека. Међутим, уколико бих ја званично дала изјаву, с обзиром да ме систем није препознао, на тај начин би се то сматрало надриљекарство и могла бих бити кривично гоњена, јер нисам у систему Црне Горе призната као токсиколог”, казала је она за ТВ Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: