Омаж људској солидарности: Отворена изложба “Сјећање на земљотрес“ у Будви
1 min read
Марко Бато Царевић отвара изложбу ''Сјећање на земљотрес'' у Будви
У Модерној галерији “Јово Ивановић“ у Будви синоћ је отворена изложба и одржана трибина „Сјећање на земљотрес“, поводом 40 година од катастрофалног земљотреса који је 15. априла 1979. године погодио Будву и црногорско и бокешко приморје. Изложбу је отворио Марко Царевић, предсједник Општине Будва.
Публици се, у Малој Сали, гдје је изложба постављена, обратио Царевић, који је отворио изложбу ријечима: „Изложба којој присуствујемо је омаж сјећању на трагични биланс опаке игре природе, али и доказ да се наш град, захваљујући његовим суграђанима и пријатељима, неуништивој људској солидарности, попут феникса дигао из рушевина. Ова изложба је истовремено призор трагичне епизоде у животу једног града и његових житеља, али и наде у човјекову снагу да се ухвати у коштац са слијепим силама природе и учини све да град стар преко два миленијума настави свој историјски пут. Зато ова изложба нема само умјетничку, него и историографску а прије свега меморијалну вриједност”.
Присутнима се обратио професор архитектонског факултета др Илија Лалошевић, који је нагласио да су последице земљотреса биле много видљивије у Будви него у Котору.
„Котор је имао колапс свега два, три објекта, сва оштећења су била у виду пукотина, падова неких дијелова, али је све мање-више остало на ногама, док је Будва претрпјела много више због самог положаја, морске обале, геоморфолошког положаја али и саме близине епицентралног подручја”, казао је он.
Професор Лалошевић је такође навео да је сеизмолошки ризик много већи данас због градње великих стамбених објеката.
Публици се испред ЈУ Музеји и галрије Будве обратила директорица мр Луција Ђурашковић.
“Будва, на срећу, није имала људских жртава када је разорна стихија захватила њено подручје. Међутим, неминовно се намеће питање да ли ће и даље одређени дио тада откривеног споменичког блага, које по својим вриједностима представља, поред нашег националног културног поноса и дио свјетске баштине, доживјети судбину јединих жртви катастрофалног земљотреса остајући до данас само помпезно откривени, неадекватно презентирани и жалосно заборављени“, указала је Ђурашковићева.
Ахитекта Слободан Бобо Митровић истакао је да су стари градови приморја, стварали нас као људе, да су имали дух и причу да су били супротно од онога што су данас, а што им је донио XX вијек:
„Без градољубља нема ни живота града јер град чине људи. После тога што се десило у Будви почела са новим развојем, новим плановима, новом урбанизацијом, јер Будва више није град за живот него град за посао, биснис и за профит. То у њој доминира“, објаснио је Будванин Бобо Митровић.
Будва, како је он објаснио, живи у тим крајностима, које, додаје он, нису у историји развоја градова, јер таквих поступака нема и историја градитељства их не познаје.
“То није засновано на економској логици раста и развоја града него на некој сезонској кампањској који се развија у Будви јер држава нема капацитета да ухвати проблем и да са својом пореском политиком и разним другим механизмима подржи живот града и развој града“, поручио је присутнима будвански архитекта.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
