Омаж Мојковцу

Пише: Војислав Караџић

Бој се оног ко је свик’о
без голема мријет’ јада.

Омча вражја не мирује над вратом
Трубе војне кидисале пут Мојковца
Свето бјеше заклињат се Србин братом
Слогом братском исписиват историје словца.

Б’јесна швапска регемента насрнула
Крила шири из маузерки
А ни горска срца нијесу утрнула
Московскама ломе зубе звјерки!

Барјак слоге хоће да нам спрже
Сунце поарају, мрак да лине
Коров посију, у синџире да нас држе
Јутро Истока заувијек да нам утрне!

Корјен неће ишчупати, ни нас разорити
Сваки педаљ грудве ове ницао је из крви
Ни светиње затући – то су наше нити
Знамења што нам праоци освјешташе први!

Гусле ће да јече и плотун слободе да пјева
Са сваким годом Бадњак ће да се слави
Са којим се божур гора заодијева
За Брегалницу, Кајмачкалан и Крф плави!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: