Омбудсман утврдио незаконито поступање: Полицајац грађанину сломио три ребра

Заштитник људских права и слобода препоручио је Управи полиције да у будућем поступању досљедно поступају у складу са Законом о унутрашњим пословима, уз напомену да су дужни да се придржавају стандарда полицијског поступања, а нарочито стандарда који произилазе из обавеза утврђених међународним актима, а односе се на ограниченост и уздржаност у употреби средстава принуде и забрану мучења и примјене нечовјечних и понижавајућих поступака. То је услиједило након поступка који је покренут у априлу прошле године, када је у инциденту у Никшићу један полицијски службеник предузео радње према грађанину примјењујући средства принуде, физичку снагу, иако оштећени није пружао никакав отпор, ни пасивни ни активни. Омбудсман је утврдио да полицијски службеник прије примјене средстава принуде није дао упозорење нити издао наређење грађанину који се обратио омбудсману. У мишљењу се наводи да је полицајац употријебио несразмјерну силу приликом незаконите употребе физичке снаге, да је грађанина бацио на асфалт, након тога сјео и легао на њега и поломио му три ребра, дислоцирао два и нанио му повреде и по лицу, као и коњуктиве оба ока хиперемичне. Полицајац је након тога лишен слободе, а отпуштен је 25. априла прошле године.

Омбудсман је након спроведеног испитног поступка и анализе снимка инцидента у Никшићу констатовао да је неспорно утврђено да је полицијски службеник употријебио средства принуде – физичку снагу према подносиоцу притужбе када се за то нијесу стекли законом прописани услови. Заштитник подсјећа да је чланом 96 Закона о унутрашњим пословима прописано да се употребом физичке снаге, у смислу овог закона, сматрају захвати борилачких вјештина или њима сличних поступака на тијелу другог лица, предузети са циљем да се одбије напад, савлада отпор лица, спријечи самоповређивање или самовољно удаљавање лица у законом предвиђеним случајевима, уз наношење најмање штетних посљедица, пише ДАН.

– Дакле, поступање полицијског службеника у конкретном случају није у складу са наведеним, јер није био испуњен ниједан основ за употребу физичке снаге. Штавише, подносилац притужбе у конкретном случају није указивао било каквом својом радњом или поступком да може доћи до ситуација када би постојао законски основ за употребу средстава принуде, а посебно физичке снаге – констатовано је у мишљењу омбудсмана.

Очигледна намјера да се изазову бол и патња

Омбудсман сматра да је у конкретном случају полицијски службеник поступао у службеном својству очигледно са намјером да код подносиоца притужбе изазове бол и патњу.

– Подносилац притужбе се налазио у беспомоћном положају, посебно при чињеници да је поступајући службеник очигледно снажније тјелесне конституције и знатно млађе животне доби. Код подносиоца притужбе су евидентиране тјелесне повреде у виду фактура VI, VII и VIII ребра са десне стране, са мањом дислокацијом на VI и већом дислокацијом на VII ребру, огреботине коже изнад десне обрве, као и коњуктиве оба ока хиперемичне, на основу чега се може закључити да је достигнут степен суровости и патње који потпада под нечовјечно поступање већег интензитета. Нечовјечно поступање према пракси Европског суда за људска права значи злостављање, које је по интензитету блаже од мучења и које најчешће подразумијева наношење тјелесних повреда уз озбиљне физичке или менталне патње. Најчешће је то ударање, свеједно да ли рукама, ногама или разним за то подесним, па и неподесним предметим, као у конкретном случају – наводи омбудсман.

Заштитник указује на члан 94 став 2, који прописује да ће се средства принуде употријебити кад је то неопходно ради заштите безбједности људи, одбијања напада и спречавања бјекства, ако се давањем упозорења или издавањем наређења не може извршити службени задатак. Примијењено на конкретну ситуацију, омбудсман сматра да поступајући полицијски службеник није дао упозорење, издао наређење подносиоцу притужбе, нити је за то имао основа, посебно узимајући у обзир да писана забиљешка која би требало да буде сачињена од стране поступајућег полицијског службеника након употребе средстава принуде у конкретној ситуацији није достављена институцији Заштитника, а претпоставља се да није ни сачињена.

– С тим у вези, из наведеног произилази да полицијски службеник у конкретној ситуацији није имао ниједан законски основ за предузимање било каквих полицијских радњи и овлашћења према подносиоцу притужбе – закључио је омбудсман.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: