Омер-бег Сулејманпашић – Скопљак: Србин и ријечју и дјелима

Велика породица Скопљака, по свједочењу самог Омер-бега, води поријекло од босанског властелина Михаила, господара Веселе Страже код Бугојна. Михаило, кога Омер-бег назива и деспотом, након пада Босне под турску власт примио је ислам и том приликом добио име Али-паша.

Од Михаилових потомака најпознатији је био озлоглашени Сулејман-паша Скопљак, који се истакао у сукобима са Карађорђем и са Милошем Обреновићем. Његов син, Осман-паша Скопљак, острашћено је ратовао против Црне Горе, са нескривеном амбицијом да је уништи. Његош га је у преписци подсјећао да су и Црногорци и Бошњаци – Срби:

„Када је Бајазет (Илберим названи) Босну покорио и када су дивље орде азијатске наше малено, но јуначко царство разрушиле, онда су моји преци и јоште неке одабране фамилије, које нијесу ту погинуле од Турака, оставили своје отачаство и у овијем горама утекли… Ја бих рад да сам се малко доцније родио, јер бих видио своју браћу ђе су се себе и својијех споменули и ђе јавно пред свијетом казали да су они достојни праунуци старијех витезовах нашега народа. Када се ова света ријеч изговори, благо цијелом нашем племену, онда ће име црногорско босански и прочи витезови српскога народа како свети талисман (аманит, запис) чествовати и у њедрима носити“.

Чукунунук Сулејман-паше Скопљака, истакнути српски пјесник са краја 19. и почетка 20. вијека – Омер-бег Сулејманпашић Скопљак, родио се 1870. године у Оџаку. За разлику од предака, он је свом родном имену и презимену дописивао и – Деспотовић, будући савршено свјестан свог поријекла. Књижевношћу је почео да се бави непосредно по окончању средње школе, коју је завршио у Сарајеву. Позивао је све босанске муслимане да се освијесте и схвате да су Срби.

„Проклет био, ко рад вјере,
На својега режи брата,
Јер несрећа сва навире
Само из тог калног блата.“

Његове пјесме: Жеља, Српству, Лети пјесмо, Њој, Молитва рањеника, Цариградском гласнику, Устајте браћо – дубоко су надахнуте патриотизмом и на директан начин рефлектују постојање српске националне свијести код тадашње генерације муслимана у аустријској Босни и Херцеговини.

Са Мостарцем Смаил-агом Ћемаловићем 1906. године покреће лист Босанско-Херцеговачки гласник у ком је сарађивао још један Мостарац, Осман Ђикић.

Заједно са Ћемаловићем и Ђикићем, Омер-бег се писаном ријечју непрекидно борио против тадашњих окупационих власти, исказујући љубав према отаџбини и наду у братско уједињење свих Срба на страницама Зоре, Бехара, Босанско-Херцеговачког гласника…

Маштали су о уједињену свих Срба (прије свега православне и мухамедове вјере) са матицом Србијом. М. Деспотовић оцјењује да је жртва, коју су ови млади пјесници поднијели, била слична оној коју су дали Гаврило Принцип, Владимир Гаћиновић, Богдан Жерајић, Данило Илић, Трифко Грабеж, Вељко Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић и остали младобосанци.

Једно од Омер-бегових умјетнички најуспјелијих дјела свакако је пјесма Устајте, браћо, која је преведена и на руски језик.

Устајте, браћо!

Устајте, браћо, на ноге лахке,
јер ропству задњи дошо је час!
Устајте, браћо, браните право,
у љутој борби Србу је спас!

Чујете л’ звеку ханџара златног,
са звеком како позива нас?
Устајте, браћо, на борбу свету,
у борби знајте Србу је спас!

Ено нас зове јатаган љути,
он нам је осто аманет свет,
слушајмо, браћо, аманет дједа,
јера нас може некада клет.

Устајмо, браћо, бранимо своје,
не дајмо да нас душманин тре!
Нек ханџар звечи, нек пушка јечи,
нека нам душман од страха мре!

Тешка је мука робоват, браћо,
на лицу ропски носити срам.
Устајмо, браћо, на борбу свету,
Душанов треба поновит храм.

О, Србе, брате, пружи ми руку,
признај ми, драги, да сам ти брат!
Заједно ко два хајдемо лава
прот’ црног врага водити рат!

Устајмо, браћо, не жа’лмо крви,
спасимо род нам и мили дом!
Устајмо, браћо, прот’ црног врага,
са силом нашом и снагом свом!

Чујете л’ како дјеца нам пиште,
како их пати невоља, глад?
Видите л’ како народ нам плаче,
како га тару зулум и јад?

Спасите дјецу, спасите народ,
даће вам помоћ и драги Бог!
Јер Аллах драги увијек чува,
и штити роба правога свог!

Ево како то звучи на руском језику, у преводу Татјане Пискарјове:

Вместе, братья!

Встаньте, братья, встаньте смело –
рабству бьёт последний час!
Встаньте! Право наше дело,
сербский дух скрепляет нас!

Звон кинжала золотого –
клич единства, зов борьбы.
Сила воинства святого –
сербам в помощь! Встанем мы!

Серп жестокий ятагана
скосит в поле мрака темь.
Если ж нет – навечно рана
будет ныть, и сгинет день.

Если ж нет – проклятья дедов
нас настигнут и сразят…
Крылья сильные победы
Только ввысь всегда летят!

Тяжек стыд, убого рабство,
нам ли в муках рабских жить?
Мы вольны в свободном братстве
храм Душана обновить.

Протяни же, брат, мне руку,
мы ведь оба – сербы, брат!
Чёрный дьявол примет муку.
Мы – два льва. Идём, солдат!

Встанем смело, братья, рядом,
сбережём наш дом, наш род
от всего, что жгло нас ядом.
Мощь единства нас спасёт!

Слышите, как плачут в доме,
где так много тяжких бед,
где черна тоска неволи?
Вспомним праведный завет!

Так спасите же всех слабых
и умерьте горе их.
Ведь Аллах поддержит правых,
истинных детей своих!

Омер-бег је умро 1918. године, пред сам крај Првог свјетског рата. По свједочењу проте Јове Поповића, на његовом надгробном споменику, поред арапског натписа, било је уклесано на ћирилици: Омер-бег Сулејманпашић, српски пјесник. Током Другог свјетског рата усташе су оскрнавиле његов споменик, избрисавши ћирилични натпис.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: