Он је живи светац
1 min read
Била сам на Егини са поклоницима.
У једном од манастира које смо посетили, у храму светог Мине, поред свећа у разговору са монахињом поменух да је група из Србије.
“Наталија, скоро нас је, ваш живи светац посетио“.
Нисам разумела.
“Неко је долазио из Србије?“ питах, чисто да би ми појаснила.
“Да. Дошао је у наш манастир монах, представио се Амфилохије. Није био сам. Целивајући му десницу, такав облак благухања нас је запљуснуо, све монахиње су то осетиле. Сви смо преклониле колена, направиле велику метанију пред њим, сузе су оросиле наша лица од радости.“
“Знате, он је митрополит“, рекох .
“Живи светитељ. Дошао је као обичан монах. Доживесмо и ми да видимо живог свеца.“
“Слава Богу“ подижући поглед ка куполи храма, закрсти се монахиња.
Немо сам је гледала. И мене нека радост обузе. Право у срце.
“Дођи да ти посведочи и сестра монахиња,” и поведе ме ка излазу из храма, држећи ме за руку.
“Теологија!!!“ , одзвањао је манастир.
На терасицу конака монашког изађе једна монахиња.
“Кажи Наталији о светитељу живом, што нас је посетио.“
Монахиња рашири руке радосно ка небу:
“Видех и ја живог свеца, хвала ти Боже“.
“Посетио нас је монах Амфилохије живи светац. Миомириси су нас запухнули, благодати Божја нас посетила, радост и сузе. Сви смо направили метаније пред њим и на коленима целивали десницу његову. Сви смо осетили да је пред нама живи светац! Свет! Свет! Живи светац!“
Белешка са Егине, 2019. године, Наталија Ковачевић
“Шта ћемо, дакле рећи на ово?. Ако је Бог са нама, ко ће против нас?
Ко ће оптужити изабране Божје? Ко ће осудити?
Бог је онај који оправдава.“
Из Посланице Римљанима, светог апостола Павла
Прочитајте ЈОШ:
https://www.in4s.net/godina-bez-djeda-svetionik-i-sidro-jedro-i-pramac-bio-je-crnoj-gori-svanuce-i-spasenje-ostace-nada/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Светитељи су у Православљу по Отачкој линији долазили досад,
А они други су се јављали са својом линијом.
(на мишиће)
Мало грчко, мало римски,
«грчко-римским» стилом
„Како стара латинска пословица каже… “
#
Наша пословица каже,
„Кад се улази у цркву, скида се капа а не глава.“+
Хвала Богу драгоме,
„Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“
(Рим.8,31)
А ми, по својој слободи, да смо с Њим,
„Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама“ (1. Тим. 4, 3-4)
„Ora pro nobis“
Једна паралела,
Латинима у Херцеговини римокатолички клер никако није могао искоријенити крсну славу.
По календару су били разни избори датума. И припадајући односи овакви какви јесу (били) у јавности, са Православљем.
У међувремену се именују Хрвати…
А Међугорје је имало указање. Госпе. И св(ј)едоке. Оба пола.
Послије покоља на истом месту.
Флуоресценција као очити стуб светлости у ноћи, материјално гледано, може имати (физички) основ у фосфору из костију.
Једино је ту питање — где сте сви ви били.
(Осим Бећковића. Он је са др. Вотсоном био на задатку.)
Прича је шира, а плића,
Милачић жели кад порасте да уважава Сабор као Чворовић.
(Веле и да «није битно шта се роди — само да је мушко».
Амфилохије покојни био је парох у Грчкој.)
Уздравље
Prijatelju, shvatio sam sta hoces da kazes, pa sam te lajkovao. Ali, mismim da te mnogi nisu shvatili, pa su ti zato i tekt propustili.
Zivio mi na mnogaja ljeta.