Онај са највише гласова може изгубити изборе: Како се бира предсједник САД?

Предсједник Америке не мора нужно да буде кандидат ком су грађани дали већину гласова. Изборни систем у Америци значајно се разликује од оног који је заступљен у европским државама, а највећу разлику представља постојање електорског колеџа. Ево шта то у пракси значи.

Највећи утицај на избор председника Америке заправо има електорски колеџ. Ове године, кандидат републиканаца је Доналд Трамп, а кандидаткиња демократа је актуелна потпредседница Америке Камала Харис.

Шта је електорски колеџ

У питању је група изборника или електора, која на сваке четири године одлучује о новом председнику и потпредседнику Сједињених Америчких Држава.

Електора има 538, а свака држава има одређени број електора, који се формира на основу броја становника.

Највише електора имају Калифорнија (ове године 54), Тексас (ове године 40), Флорида (ове године 30), Њујорк (ове године 28) и Илиноис (ове године 19).

If the Electoral College ends with a tie — D.C. would not be part of the House vote that decides the President. pic.twitter.com/5wpM424Xym

— Adam Longo (@adamlongoTV) October 25, 2024

Број електорских гласова које држава има једнак је броју сенатора (2) и броју представника у Представничком дому, при чему овај последњи зависи од броја становника који су пријављени на попису.

Двадесет трећим амандманом из 1961. године, Дистрикт Колумбија је добио три електора, чиме је укупан број електора порастао на 538.

Како се бира председник Америке

Након што грађани обаве гласање на неки од могућих начина – лично или путем поште, ту на сцену ступају електори, а председник Америке се бира на следећи начин:

Електори: Свакој држави се додељује одређени број електора на основу њене заступљености у Конгресу, што укључује два сенатора из сваке државе плус одређени број представника који зависи од броја становника државе

Гласање: Када бирачи гласају, они технички гласају за листу електора које је одабрала њихова странка, а они се обавезују да ће гласати за кандидата своје странке

Победник добија све: Већина држава, осим Мејна и Небраске, користи приступ победник узима све – кандидат који добије највише гласова, осваја све електорске гласове

Већина: Да би освојио председнички мандат, кандидат мора да добије апсолутну већину електорских гласова, што је најмање 270 од 538

Ко освоји највећи број гласова грађана може да изгуби изборе

Оно због чега је електорски систем на мети критика јесте чињеница да је могуће да кандидат који добије највећи број гласова грађана не постане председник Америке, односно не освоји и већину у електорском колеџу.

Један од проблема је дистрибуција гласова. Систем електорског колеџа значи да освајање великих држава са малом разликом даје исти број електора као и победа са великом разликом.

Насупрот томе, губитак малих држава са малом разликом значи губитак свих њихових бирача, чак и у случају да на националном нивоу имате више гласова.

Онда су ту свинг или „колебљиве државе“. Како већина савезних држава представља упориште једне странке – демократа или републиканаца, резултат избора зависи од оних држава које нису стриктно републиканске или демократске. Због система победник узима све у овим државама, кандидати се у великој мери фокусирају на победу управо на овим местима. Кандидат који победи у неколико великих свинг држава може да обезбеди улазак у Белу кућу. Свинг државе су Пенсилванија, Невада, Висконсин, Џорџија, Аризона, Северна Каролина и Мичиген.

(Блиц)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: