Они иза Косова, Каталоније, Курдистана… Ми иза Крима, Републике Српске…

Пише: Дане Чанковић,
председник СНП – Избор је наш

Свијет се дестабилизује и у процесу сучељавања два принципа, права народа на смоопредјељење и принципа неповредивости граница суверених држава.

Нису Албанци успјели једнострано прогласити независно Косово* само захваљујући њиховој жељи и организовању у том смислу, већ по најприје што су ту амбицију утиснули у осмишљен процес свјетских моћника. Можда су им они и дали инспирацију за то.

И људско друштво има своју плиму и осеку. Најмоћнији управљају њима, а остали се прилагођавају мање или више успјешно а понекад и понеко буде и уништен. Они имају моћ у континуитету која се вијековима преноси. Настоје управљати свијетом кроз разне процесе, догађаје, пројекте. Западном Европом, па и цијелом Европом покушали су управљати кроз пројекат Европске уније.

Код свих великих догађаја, пројеката (…СССР, СФРЈ,ЕУ…), без обзира која моћна сила их је осмислила и покренула, јавља се и друга моћна страна, која покушава „воду усмјерити на своју воденицу“. Када су идејни творци ЕУ (онакве којом би контролисали Њемачку и остале) увидјели да преко ЕУ и Брисела не остварују своје потпуне интересе, јавила се друга страна… Њемачка је ЕУ успјела искористити за обједињавање њемачког народа, економско и политичко јачање. Они су прије свега Њемачку, преко Украјине покушали „гурнути“ у сукоб са Русијом, нису имали озбиљнији резултат осим увођења санкција Русији. БРЕГЗИТ-ом су направили припрему за мрцварење Европске уније, којом очигледно нису остварили њихов почетни циљ. Није се успјело ни мигрантском стратегијом. Њена два могућа циља су: мобилизација миграната у евентуалном рату против Русије и дугорочно, преко доласка више десетина милиона људи из Африке и Азије, створити микс идентитет, тј. разбити суверенитет и идентитет народа Европе. Тај процес би захватио цијели свијет, у којем би се издвојила мала елита која би господарила свијетом, којег би чинили безлични појединци.

Јачање националних осјећања и коришћење референдума  у циљу остваривања права народа на самоопредјељење разориће ЕУ и изазвати сукобе у Европи. Можда мисле на тај начин ријешити питање досељеника, Арапа… ислама. Они успостављају принципе, законе, формуле, али увијек влада сила која све то дефинише.

У овом времену они су први по чели, и то од Косова*. У случају Шпаније и Каталоније занимљиво је сљедеће размишљање. Каталонија нема право на референдум којом би се остварила независност. Али, када централна власт Шпаније покуша спријечити процес осамостаљења насиљем (а како би другачије, јер све друго није вриједило), онда ће они подржати независну Каталонију. Па онда иду сљедећи… промјена граница Њемачке и Пољске могу донијети велике посљедице. 

Србија, СПЦ, породица, треба да развијају национално осјећање код људи, родољубље, да се духовно обнове, а то је најважније за српски идентитет, а економски развој може и те како да прати такву унутрашњу обнову. Такво дјелање спријечиће покушаје који долазе и споља, да се Војводина осамостали, а са друге стране оснажиће жељу и дати снагу да Срби створе државу коју ће вољети, а та држава ће бити гарант заштите српског народа и сваког појединца у њој.

Они су они који покушавају загосподарити свијетом, који управљају свјетским догађајима, финансијским токовима, који покушавају разбити све врсте суверенитета, од државног, колективног до личног. Они који покушавају створити контролисаног, безличног појединца, анестезиране душе. Они све темеље на материјалном, а савјест умирују тиме да циљ оправдава средство. Они су антирелигиозни, они који стварају лажну религију.

Они контролишу САД, Енглеску, НАТО, већи дио Ватикана.

Ми смо и за слободу народа, религија, за њихов идентитет, и за духовну природу човјека. Нас, у овом времену може предводити Русија и зато је ваља позивати за ту историјску улогу. Свијет никада неће бити једнополаран.

Спомињање Божијег Устројства и Промисли у овом тексту било би преамбициозно иако је оно пресудно и за разумијевање људског друштва. Због тога, често невјерујући велики интелектуалци бивају изненађени крајњим исходом неког процеса или догађаја.

Отвореним писмом Генералном секретару УН-а, Бан Ки Муну, подсјећам да је процес разбијања суверених држава почело са Косовом. Мада, у суштини, исправно би било закључити да је он отпочео разбијањем СФРЈ. У Уставу СФРЈ из 1974. године налази се реченица „Народи имају право на самоопредјељење до отцјепјељења“. Дакле, прилог „до“ прецизира да отцјепљење није садржано у праву народа које подразумијева сву врсту аутономије, али не и излазак из савезне државе. По Уставу СФРЈ из 1974, републике су имале фактички сву врсту аутономије „до отцјепљења“, али не и право на једностран излазак из савезне државе.

И на крају сваки текст завршавам:

Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

Косово* – привремено окупирана јужна српска покрајина

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: