Они су зауставили прогон хришћанства: Данас су Свети цар Константин и царица Јелена

Цар Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године. Јелена је у Јерусалиму пронашла Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи
Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници обиљежавају данас празник посвећен Светом цару Константину и његовој мајци царици Јелени.

Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. у Наисусу (Нишу), од оца Констанција Хлора и мајке Јелене.

После смрти оца, 306. године, од војске је проглашен за августа (савладара) сјеверозапада Римског царства. Иако многобожац, био је благ према хришћанима.

Одмах по доласку на престо, имао је цар Константин три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију. Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе, уз речи „овим побјеђуј“!

Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику побједу.

Одмах потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим је престао прогон хришћана.

После побједе над Византијом, саградио је диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољем. Када се цар тешко разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле и савјетовали да га епископ Силвестар крсти.

После тога страшна болест нестала је са његовог тијела.

Света Јелена, царева мајка, радила је много за вјеру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла је Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи, а потом и многе друге цркве у Светој Земљи (Израелу).

У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године, а цар Константин поживио је још десет година после своје мајке.

Умро је у граду Никомидији 337. године, а сахрањен у цркви Светих апостола у Цариграду.

Њихов култ је посебно његован код Грка и Румуна. Што је код Срба Свети Сава, код Грка је цар Константин.

Код Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу. Као еснафску славу данашњи дан прослављају кујунџије. У Поморављу и Шумадији има села које данас држе заветну славу и носе литије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: