Они, тамо они
1 min read
Пише: Максим Драшковић
Они, тамо они,
звијери залутале
у тијело човјека,
због чије ћуди подивљале,
заупокојено звоно звони
више од четврт крвавог вијека-
усуђују се, без трунке стида,
да подло зареже и закмече,
и тобож недужне жртве жале,
док небо над Црном Гором рида
и сваки камен од туге лелече –
они и даље плам крвави пале.
Поново они, тамо они,
у људском обличју
чопор безумника,
умјесто да их кајање прогони,
главу да погну и грешни заћуте,
да се огледну у своме наличју
зликовачкога крвожедног лика -они и даље овај народ муте.
И опет они, тамо они,
оличење смрти
и злих мрачних сила,
ти западни биједни пиони,
што су им погледи ка паклу упрти,
и што крв лопћу у једноме душку,
јер им је, кажу, Црна Гора мила,
једино слободна кад потегну пушку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
