Опело поштењу
1 min read
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Лако је бити храбар рече човек, мој омиљени лик под маском. Темпераментно -енергични, луцидни фајтер, који је успео својом импулсивном оригиналношћу, етичким ставовима, врцавом мишљу као први млазеви меда из препуњеног саћа, да обезбеди агреман псеудонима са интегритетом.
“Бити поштен а не храбар!”, подвлачи, мој правдољубиви племеник.
“То је врлина. А не храброст”, додаје.
Слажем се делимично, јер поштење без куражи је неделотворно. Помало сакато и јалово. Ко запарложена њива.
Мада је некада јунак мудром и поштеном коња водио. Нажалост тог тројства више нема. Јунаци осташе у песмама, поштење у магли, мудрост се изроди у прагматичну препреденост.
Али најпре треба дефинисати појам или узвишени норму – поштење. Дефиниција честитости по традиционалним критеријумима веома тешко да је данас применљива. Одселила се некако са Турцима мада је живела и после њих.
Поштење савременог човека у систему зависности примораног на разне егзистенционалне компромисе и часност наших ђедова на које Ђикан апострофира је неупоредиво. Поштење су убили оног трена када је фамилија расшрафљена и када су људи измештени из својих примарних станишта и када је индивидуалност прерасла домете корена, тренд сахранио памћење, пуно корито душу.
Поштење као олтар унутрашњег бића човека доживело је судбину многих храмова које су безбожници рушили и скрнавили да би човека одвојили од Творца и Сиштине. Поштење је со живота. Поштење је лик, огледало, образ.
“ Образа ми”, била је највећа клетва старих Црногораца, који су живели усправно за судњи дан да би са образом отишли на вечни пут. Поштење је некада била наша стара Црна Гора у којој се свака поганштина санкционисала.
На крају Црна Гора та стара Црна Гора у саграђена на темељима, речи, образа и слободе, представљала је симбол честитости.
Од таквог поштења затуреног по неким чукама ређе у градовима се не данас опстаје. Чак више – страда се. Свако ко је потписао колективни уговор, кредит у банци, узео чланску карту странке, ушао у синдикат, постао председник кућног савета…, орочио је своје поштење. Они амбициознији су га уновчили. Поштење се под високим температурама, као изношене гаће, од честог прања, раширило и сада у њега свашта стаје.
Поштен човек је, данас постао опасност развоју клептоманског друштва које потпирује најприземније нагоне у човеку и своди се на мото : “ Усе насе и подасе”.
Поштење данас постаје сведок колективног посртања околине. Сведоке прво убијају ако нису спремни да се повинују и ућите. Како поштење да ћути или да се скрива. Замисли , мутаво поштење иза ћошка како шапуће или улицом корача погнуте главе.
Шансе поштеног да опстане су данас минималне. Или ће у изолацију што је најбенигније. У тој варијанти околина ће се исчуђавати и помало га сажалевати. Али ће га пустити да тумара попут Камијевог Странаца без циља и пријатеља.
Друга опција је дисквалификација с’ печатом лудака или особењака.
Није ли случајно остало у народу :” Поштен и луд су браћа”.
Трећа непогода је елиминација због ометања токова интереса. “Будала, могао је са нама али он хоће поштено”. И он страда на чудан начин као сведоци Рамуша Харадинаја у Црној Гори.
На крају дилема: Да ли је поштење прагматична флексибилност и неутрално држање или принципијелни морални аскетизам који са собом носи наведене последице. Дакле поштење по традиционалним нормама је на издисају и замењује га придев коректност. Овог пута ћу избећи пословицу : “Карта ко Марта, а Марта к…а..” са пуним устима поштења.
Последице колективног посрнућа су несагледиве, а категорија бруке за читаво братство због лоповлука еволуирала је у сналажење ( ето снаша се) или хигијенски аспект – “чист је ко суза нема га у евиденцији не краде ође но у Италију”. Тај је чак и патриота – домољуб. Плени вани – доноси дома. Нећу о пленидбама.
И на крају долази успешан грађанин са возним парком вредним неколико милиона – без сталног пребивалишта јер ни сам не зна где ће законачити у свом хотелу, вили, кући, стану, јахти …
Један становнил Чачка је предлагао да бившем градоначелнику доделе улицу.
Заслужио је, каже, с обзиром да нема улице у којој се у његовом власништву не налази по неколико стамбених или пословних јединица.
Е такви постају узори младима, још их мотивишу на крадуцкање. Већи од њих могу бити само власници државе. А Црна Гора је већ дуго приватна држава.
Свргавањем поштења са трона страдала је доброта, а достојанство је обучено у шарене ‘аљине док су стид зацементирали дубље него што њихови компањони у Сицилији бетоном наливају противнике.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Živ bio BG!
Lako je mene, dok je boljih od mene!
Poštovanja vredno hrabri Djikane…
S kakvom lakoćom živiš teži put, misliš ga
I sanjaš čestito vodeći sebe kroz njega…
Dakle priume ha ha ha , bravo Djikane!
… Moj prijatelju!
Sam znaš Vukmane da su partije kurtoni ispušeni!
Ko je s kakvom partijom dobra donio narodu!?
Još i partijanje ošteti, iskaiša i onog najboljeg čovjeka!
Ne vjerujem u to, nikada nijesam na vjerovao!
… Gledao sam kako mi prijatelji, kako se u partijama urušavaju oni najbolji ljuđi!
Pa i Milo je pre tridesetak godina bio sasvim ok, i više od toga …
Još i ne znam da je neka partija ikada pomerila nešto na bolje!
… Narod Vukmane, narod. Znaš pobolje od mene!
Kada mu d***** , pa uzme stvar u svoje ruke!
Poslije dođu nove partije i sve useru!
I tako u krug …
Opet, dobro priumi, djeluj kao pojedinac od nikoga zavistan.
Među ljude. ..
To je najviše što slobodan čovjek može!
I ne samo ođe.
Više se od toga ne može.
Jedino ako ne misliš da partijamo, pa da nešto zakučimo i ja i ti.
Znam da ne misliš, naravno.
… A negde ćemo se valjda i gledati, pa ćemo se makar dobro ispričati.
A Mišo, Plamenac, dobri su i novinari i ljudi, nije sporno.
Ali, što ti misliš što sam ja još poodavno otišao u ilegalu, nikom na ruku.
Ni najbolji javne poslove ne mogu da ibavljaju kao oni potpuno slobodno ljudi.
Ako ništa drugo i oni robuju kakvoj ideologiji, ako i ne, robuju sebi i svojim političkim stavovima.
Samo je onaj sam svoj čovjek.
Što će mene i tebe više?
Brate Djikane, Misin tekst sam poceo da citam, ali sam prekinuo zbog dosade.
Posto vidim da si ti citavi tekst procitao do kraja, onda se ja potpuno slazem sa tobom i kazem, tekst je los, mada pojma nemam zbog cega je los, ali ako ti kazes, onda ti vjerujem.
Inace i ja volim da citam Misa, mnogi tekstovu su mu interesantni i lijepi za citanje, mada tu i tamo prodje neki dosadni pampflet, ala casopis „duga“.
A strasno sam alergican na one iz „duge“, jer sam im nekada planirao vrlo ruzne stvari, pa je malo falilo da im citavu redakciju, zajedno sa svima njima, ne dignem u vazduh.
Davno je to bilo, mada me i dan danas boli, kada vidim, da o mojem slucaju niko od njih ni slovo nije napisao, a bilo bi interesantno da su nesto napisali, stim vise jer su oni bili ti, koji su sve najgore o meni pisali i oni su bili ti koji ni jedan demanti nisu objavili, mada cujem da su u redakciji sjedili sve moralne gromade, kako je svjedocio otac Plamenac.
Miso je nekada pisao za Dugu, pa otac Plamenac a svi su iz Crne Gore i svi su znali za ono sto mi se desilo, pa i danas se prave kao da nista nije bilo.
Dobro, nema veze, u svemu ima nekog Bozijeg promisla, pa tako i u tome. Obadvojica su mi dragi i predpostavljam da imaju neke svoje razloge za nepisanje, iako su obadvojica vrlo moralni ljudi i borci za istinu.
Takodje ima nekog Bozijeg promisla i u tome, sto danas tesko koji autentican Srbin moze da dodje do izrazaja cak i medju laznom srpskom opozicijom. Prosto me cudi da mi na ovom portalu bas sve ne brisu.
Na kraju da rezimiramo, Miso je dobar pisac, tekstovi su mu interesantni, ali ponekad napise i po koji mucak, pa eto ovaj zadnji tekst ne valja nista a zbog cega ne valja, pojma nemam, jednostavno vjerujem Djikanu kada kaze da je to tako.
Na kraju, moj dragi Djikane, meni se cini da, dok se ja i ti ne udruzimo, iskrene srpske opozicije u Crnoj Gori biti nece.
Razmisljam nesto, da nas dvojica napravimo neku partiju. Samo ne znam, ja sam njemacki drzavljanin, ne znam kako to ide, ako budem izabran za predsjednika, da li je to prepreka.
Doduse, radije bih da ti budes predsjednik, umjereniji si od mene, ja bih bio strasno radikalan,ali mene vec neko vrijeme interesuje mjesto gradonacelnika Podgorice, pa ne znam da li u onaj sledeci, ili onaj iza njega termin da se kandidujem.
Djikane, sta mislis o tome da ja i ti nesto sami preduzmemo, jer jedino tebi vjerujem, ovo ostalo su sve foliranti.
… Evo, neka moja braća pročitaju okašnjeli moj komentar na Mišove “ sjenke „, đe nas je sve zajedno opleo anonimne, grko prekorjeo! Urnisao!
… A da poštujem Miša, poštujem.
Majstora!
Da se ne slažem, ne slažem se!
Slažem se, ne slažem se.
Makar jednom, nijesam se složio u “ sjenkama“.
… Krivo mi! Jeste.
Vjerujem da se Mišo u “ sjenkama “ ogrješio o svog čitaoca, nepotrebno. Nedozvoljivo.Bez svake svrhe! Nadasve pogrješno, u krivu stranu. Protivan i sebi, ne samo čitaocu!
Začudilo me, nego kako!?
… Opet, nijesam mu uzeo za zlo.
Nenadmašan on. Dragocjen.
Jedina ona prava zvijezda ođe, čiji su tekstovi izviše daleko od novinskog.
Ko ne bi volio da je Mišo … Da umije! Kao Mišo, da umije.
… I Djikan, i on.
A da mu pošljednji oni tekst ničemu nije, nije!
Nije on manji zbog toga, ne!
Е од Бога ти здравље мој латинични брате!
Можда су Мишо и Ђикан иста личност, а ако нијесу хвала Ђикану што га је чачнуо да напише овакав текст.
Zar stvarno mislis da bi Miso hvalio Misa u stavri Djikan Djikana,salbo si ti bogme ista razumio,ukoliko se nijsi salio ,a ako jesi onada uredu,salu je Bog ostavio.
Добра анализа нашијех потонућа. Динамично и жестоко ко да је ово Ђикан посо. Можда су Мишо и Ђикан иста личност, а ако нијесу хвала Ђикану што га је чачнуо да напише овакав текст.
Da li neko zna ko je gradio prugu Niksic Titograd.
Znam pricao mi je pokojni otac ,kako je bilo u Stubicu drzati gijeto a macu drzi neko ko je prvi puta uzeo u ruke,i to sve zimi na minus temperaturi,uzimali ljude na silu ,dobrovoljno moras,isto kao sto se koristila nedelja da se otidje do Ostroga,ko je htio i smio,a ko nije vjerovatno je bio na spisak za prijem u SKOJ,sto bi rekli vrsila se politicka diferencijacija i cekanje za upis od spijuna do sumara,iako je to po obicaju uz postare bilo jedno zanimanje,ili kao danas palmude : inkorporirano benfitoima koji se dobijau kao sredstva za ocuvanje prirodnog okolisa .
@Milan Zec
Da li neko zna ko je gradio prugu Niksic Titograd.
Znam ja.
Moj tata.
Da li neko danas zna ko je bio Alija Sirotanovic, rudar, koji je iskopao rukama i lopatom vise uglja nego bager. Nista nije ukrao niti procerdao. Bio je heroj socijalistickog rada.
Da li neko danas zna ko je bio Batric Jovanovic , koji je bio komandant svih poslijeratnih radnih akcija od Samac Sarajevo pa nadalje.
Da li neko zna ko je gradio prugu Niksic Titograd.
Ovi ljudi se nidje nijesu ugradili pa ni u nase sjecanje.
Al zato znamo sve lopove, ubice i mafijase, kontroverzne biznismene i ostalu gamad.