Опроштајна ријеч Момировог и Павловог брата проф. др Ранка Булатовића (ВИДЕО)
Проф. др Ранко Булатовић
Опроштајна ријеч Момировог и Павловог брата проф. др Ранка Никичиног Булатовића, који због лошег здравственог стања није није могао бити у Подгорици. Писмо је прочитано на Чепурцима, над одром Момировим.
Његово опроштајно писмо преносимо у цјелини:
Жалосни саборе,
Благо земљи и народу из којег је поникао Момир Савов Булатовић, а данас куку и леле коротницима Софији и Нади, Нини и Драгану.
Благо нашем и вашем високопреосвећеном митрополиту господину Амфилохију, што ће под митроносном капом опојати још једног новог Божјег мученика, а тешко мени што ме породица издвојила за крупу и жалосну ријеч, над блиставим одром, до јуче много живљега од мене.
То не могу и не умијем, јер ми се чини да ме још увијек гледа и види, а пред њим о њему до сада нијесам смио говорити. То ће ми од сада бити лакше. Из Задарске луке у којој му се догодио живот је рано пренио у завичајну луку Раће у којој је последњих година узимао жељу од свијета, и којој се као једној од отменијих пријестоница кучких брда у подне свог живота без повратка враћа.
Хитном позиву срца се одазвао, тамо гдје нико никад није закаснио! Одлазак таквих праведника, на тако велики пут, није смрт него погибија и општенародни изгуб, рећи ћу и оно, што ми он не би дао да кажем, и што можда није моје да кажем.
Витешки је стајао на најтежим мјестима у најтежа времена, и на челу бескрајних колона, мученика и страдалника, примио вијенац заслужника, одабраних глава, гдје су сви могли стати на једној, а Момир Булатовић на другој страни.
Оно што нас обичаји, као најстарији закони уче, је да захвалност не иде на руку, него на хумку, па неће то мимоићи ни њега. У тужној земљи, његови Раћи су данас најтужнији, а најмилији најскамењенији. Нема те земље, ни камене колијевке, која може загрнути, оно чега је имао много више, и од година које је бројао. Све је себи приремио, и шта треба и шта му се мора рећи. Ништа му ових дана није заборављено.
Браће је имао много више, него што му их је мајка родила, ко год га је срео, у њему је нашао и друга и пријатеља. Био је саткан од неке урођене отмености, која је сваког озарила и угријала, која није умрла и коју данас нећемо сахранити, за гробље је лако.
Појавом је украшавао сваку стопу земље којом је газио, а могао би украсити сваки двор.
Његовим одласком, отишао је највећи из гарде отменим човјештвом орденованих државника и заћутао добар дио економске науке, његове раскошне професионалне завичајности. Ни ту му многи нијесу били ни до кољена, не зна се да ли је био умнији или кичменији, рјечитији или мудроликији, писменији или духовитији, карактернији или природнији, витешкијег духа или славнијег имена и презимена.
Био је људина од главе до пете, њему на част, породици на понос. Таквих више нема!
Колико се Бошку био ужелио, чудо је колико је затрајао, данас ће им најмилије бити. Лака му дуга ноћ!
Сав његов,
Ранко Никичин Булатовић, 1. јул, Београд
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kapu skidam i do zemlje se klanjam Momirovom i Pavlovom bratu, gorostasu iz Gornjih Rovaca, Prof. dr Ranku Nikičinom Bulatoviću, koji je iznašao snage, da se na ovako dostojan, veličanstven, mudar, potresan, bratski način oprosti od brata, ( ne rođenog), ali i kao rođenog i da Momirovo ime i prezime trajno ukleše u dušu srpskog i crnogorskog naroda, odakle ga nikada i niko neće moći izbrisati.
Kao od Momira, ovih dana, tako, ali malo potresnije, i, razumljivo bratskije, oprostio se prije 20. godina od nevino ubijenog rođenog brata Pavla, ministra vojnog , a čiji nalogodavci i izvršioci, na veliku i neoprostivu sramotu i Srbije i Crne Gore ni posle 20. godina nijesu otkriveni?!?!?!
Kako te udarce sudbine podnosi čelično i čestito srce Profesorovo, to samo ono zna.
Veličina, dobrota i čestitost Momira Bulatovića više nijesu mogle da rastu, jer ono što je najveće, nikako ne može postati još veće.
Veličine se ne dokazuju, već samo potvrđuju, a naš Momir je to dokazao, ne samo svojim životom, nego i svojom smrću, jer su se, kada je otišao sa ovog svijeta , oglasili najumniji ljudi našega vremena, od Vladike Amfilohija, Matije Bećkovića, Emila Labudovića, do Profesora Ranka Bulatovića.
Podugačak je taj spisak velikih ljudi, koji su se ovih dana, toplo, ljudski, bratski, oprostili od Momira i neka mi ne zamjere, što ih ne mogu sve pobrojati.
Divim se Momiru Bulatoviću, koji je svojim ognjenim srcem, svojom mekanom i kao dječja suza čistom dušom, odavno obezbijedio sebi mjesto u prvim redovima srpskih vitezova čestitosti, ljudske dobrote, čojstva, junaštva i pera.
Oproštajnu riječ, Profesora Ranka Bulatovića, od velikog Momira, o kome će istorija tek pisati, treba pažljivo čitati i razumjeti, kako se ne bi izgubila i potonula u zaborav, maglu i tamu.
Hvala ti brate Ranko, a Momirovoj duši, neka Bog da lako!
JEDAN je samo vaskrsavao iz mrtvih,pre dva milenijuma,kada je zapovedio Lazaru da ustane iz groba posle četri dana.Jedan drugi,ovovremeno,profesor Ranko Nikičin Bulatović sačuvao je u dugom pamćenju sećanje na Momira Bulatovića svojim dotle neviđenim saučešćem i pismom.Istinski,posle dostojanstvenosti i kočmenosti Momira Bulatovića,kako to kaza u pismu Ranko Nikičin,niko više neće moći da se pravda i izgovara na zla vramena što se nije poneo hrabro i dostojanstveno kada se to od njega očekivalo i tražilo. Vučko Veljkov Kićović,diplomirani filozof,Beograd 06.jula 2019.godine
Покој Момиру, њежном господину суровог времена. Интелектуалцу и гласу разума у доба моралне глувоће у земљи антрофиралих етичких чула. Колико је Црна Гора посрнула сведочи и његова сахрана. Мада је и боље да га оваква ни у чему достојна власт није испратила на вјечни починак. Без обзира на грешке Момир је направио границу између Црне Горе дивова и монтенегринско – дукљанског талога испливалог на површину.
Рајско насеље добром човјеку нека му “свилен конац” милује душу.
Мало је рећи добар говор.
ODAVNO NE PROČITAH OVAKO LIJEPIH I DIVNIH RIJEČI ZA ČOVJEKA. BLAGO MOMIRU, ŠTO IH JE ZASLUŽIO
/Поштовање Момиру Булатовићу и нека му се душа одмори међу анђелима.
Био је и остаће једини и јединствен у људскости и памети.
Благо томе кога овако прате, имао се рашта и родити. Момировој души покој, породици саучешће!
Jedini pravi intelektualac, medu crogorskim politicarima. Oni su u jami po moralu, obrazovanju, postenju, ma po svemu nisko u trap. ON JE MILJAMA DALEKO OD OVIH NEOBRAZOVANIH LOPOVA
Kakvo uzivanje citajuci ovo. Kakve rijeci da se divis bez da dises. Pa, postovanje i pokoj dusi Momiru Bulatovicu i od mene.
Veliki Momir , mnogi bi bili srećni kad bi mu i do koljena bili , ali niti im može biti niti li će ..Pokoj duši pravom Crnogorcu …