Опроштајна турнеја Мила Ђукановића по Црној Гори: Од ратног хушкача и мрзитеља “шаха због шаховнице“ до шефа мафије и дружења са криминалцима

Пише: Владимир Вукићевић

Борба је са нескривеним задовољством посматрала и уредно испратила опроштајну турнеју Мила Ђукановића по Црној Гори, људског и политичког очајника који је видно изнервиран бауљао од Плава до Бара, од Жабљака и Пљеваља до Будве, успут загађујући и трујући јавни простор својим отрцаним фразама и екстремистичком реториком.

Иако је у Подгорици издао налог да се његова лажна, криминална странка сакрије иза тзв. Покрета и води позитивну кампању, коју није пратио Ђукановићев познати фолклор о “одбрани државе од великосрпске агресије“ и лов на издајнике, Ђукановић се својски потрудио да пробије дно када је у питању дифамирање политичких противника и оних грађана који га не гласају, називајући их у Пљевљима- штеточинама, квислинзима и паликућама. Због свега тога, наш портал се одлучио да подсјети све грађане и демократску јавност на политички пут овог некада узорног комунисте и ратног хушкача, а данас оф-шор шпекуланта који је опљачкано благо посијао широм свијета по бјелосвјетским рајевима, јавно и бестидно поручујући да “улаже новац, тамо гдје је порез нижи“.

Мило Ђукановић је рођен у Никшићу 1962. године. Већ као омладинац пришао је Савезу комуниста и био у руководству омладинске организације партије. На позив Ратка Кнежевића, свога каснијег кума, долази из Београда у тадашњи Титоград гдје су “млади, лијепи и паметни“ у тзв. АБ револуцији смијенили старо комунистичко руководство.

Ђукановић, по струци економиста, без дана радног искуства, крајем 1990. године, на првим вишестраначким изборима у Црној Гори изабран је за посланика, а најмлађи премијер у Европи постаје већ наредне године – на 29. рођендан. Остало је записано да је Црна Гора била једина земља у Европи у којој су на првим вишестраначким изборима побиједили комунисти, а Ђукановић се посебно истакао изјавом прије расписивања избора да ће Црна Гора размислити да ли да уопште уводи вишестраначје.

Тиме је већ на самом почетку своје политичке каријере, Ђукановић показао аутократске склоности и неспремност на дијалог и компромис, на плурализам мишљења и демократску борбу, а посебно се истицао бруталношћу у обрачуну са својим политичким противницима.

Највећи ратни хушкач 1990тих

На почетку грађанског рата у бившој Југославији, Ђукановић се истакао својим ратнохушкачким изјавама, позивом на коначан обрачун са “усташама“, оптуживањем свих који су одбили мобилизацију “издајницима“, дакле, Ђукановић је био најригиднији и најактивнији у лову на ‘’унутрашње непријатеље’’. На удару су били и политички противници (углавном окупљени око Либералног савеза), а ни мањински народи нису били поштеђени његових ријечи, па и не-дјела (углавном припадници бошњачког народа)

Малтретирања, хапшења, пребијања, па чак и тешки злочин депортације избјеглица, злоупотребе јавне и тајне полиције у партијске и личне сврхе, пљачка грађана путем девизних штедионица, осиромашење радника и затварање готово свих фабрика и погона, све су то били “резултати’’ рада Владе Мила Ђукановића у само првих пар година власти.

Са друге стране, док је огромна већина грађана грцала у немаштини, а тзв. средњи слој разорен и уништен, рађала се нова црногорска класа, Ђукановићеви тајкуни, готово по правилу сви редом његови пријатељи, “другови са кошарке’’, школски другови, кумови, браћа. Шверц под патронатом државе епских размјера, у времену блокаде и санкција, не би био толико споран, да се иза њега није крило намицање богатства за само уски круг људи везаних уз Ђукановића лично.

Доушничка мрежа злогласне црногорске УДБЕ је годинама касније у свакој кафани, на свакој свадби или саучешћу, ширила лажи како се шверц морао радити “да би Црна Гора опстала’’, “да би се исплаћивале плате и пензије’’, иако свако добронамјеран одлично зна да су од оних 1000 дојч марака плата са краја 1980-тих и почетка 1990. године, грађани сведени на неколико марака плата и пензија. Шверц цигарета, нафте и оружја је цвјетао, а појединци из Ђукановићевог окружења су “преко ноћи’’ постајали мултимилионери.

Још прије више од 15 година, италијанска Управа за борбу против мафије (ДИА) је у извјештају, који се може наћи и на њиховом сајту, прецизније Оперативног центра Бари, навела се да су парламентарни избори 1996. године у Црној Гори финансирани новцем италијанске мафије. Наиме, 2. фебруара 2005. ДИА је објавила опширан извјештај, на чак 408 страница о истрази спроведеној против Мила Ђукановића, Душанке Пешић (Јекнић), Мирослава Иванишевића (тадашњег министра финансија у Влади Црне Горе), и двојице италијанских држављана Ренца Гафлетија и Клементеа Бјондија. Током истраге, искочила су и друга имена позната нашој јавности попут Веска Баровића, Брана Мићуновића, Брана Гардашевића, Жарка Марковића, али и фирме као што су Зета Транс и Југопетрол.

Када је Слободан Милошевић “од фактора мира и стабилности’’ постао ‘’балкански касапин’’, Ђукановић је позван у Вашингтон да промијени политички дрес, па је по повратку из САД-а, у интервјуу за београдско ‘’Време’’ изјавио да је Милошевић ‘’превазиђен политичар’’. Тако је након издаје бивше СФР Југославије, Ђукановић издао и свог политичког оца који га је с улице и довео на власт у јануару 1989. године. Јединствена Демократска партија социјалиста (ДПС) се подијелила на два крила- његово и оно Момира Булатовића, а у окршају на предсједничким изборима у октобру 1997. године, Ђукановић излази као побједник, учврсћује своју неконтролисану власт и креће у нове обрачуне са политичким противницима.

У интервјуу из јула прошле године, Вилијам Монтгомери, некадашњи амбасадор САД у Србији и Црној Гори, Хрватској и Бугарској, изјавио је да су САД у хрватском граду Цавтату имале брод са екипом Централне обавештајне агенције (ЦИА) чији је једини посао био да спаси тадашњег и актуелног председника Црне Горе Мила Ђукановића ако тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић крене на њега.

„Гледао је из ког смера ветар дува и прилагођавао се томе. Ако погледате његов живот видећете да је започео као лојалан комуниста, потом био лојалан Милошевићу, а у одређеном тренутку схватио је да Милошевић неће победити, па је променио страну, окренуо поглед на Запад тражећи подршку. У тој је улози био током кампање бомбардовања Савезне Републике Југославије (СРЈ). Али онда кад је Милошевић отишао, почели смо посвећивати пуно више времена и помоћи Србији, док је пре то ишло више Црној Гори. Углавном, ми смо током Милошевићевих година, кад се Ђукановић окренуо и одмакао од Милошевића и кад је било врло тешко обезбедити финансирање за његову владу, почели да дозвољавамо масовним кријумчарима дувана да оперишу из Црне Горе. Ми као Запад. Окренули смо главу и одлучили да не видимо то кријумчарење. Међу осталима и Италија“, рекао је Монтгомери.

Шеф државне мафије

Крајем 1990-тих и почетком 2000-тих десила су и многобројна убиства, углавном људи укључених у посао шверца, из полицијских и кругова блиских ДБ-у, па чак и оних из најближег Ђукановићевог окружења. Готово све ликвидације су остале неразријешене, а Ђукановић је и формално постао шеф државне мафије, неприкосновени вођа политичког и криминалног крила. Расписивањем референдума 2006. године и проглашењем Црне Горе независном државом, Ђукановић се буквално спасио италијанске оптужнице, коју су грађани Црне Горе и региона могли да читају са страница загребачког ‘’Национала’’ и подгоричког ‘’ДАН-а’’ пар година раније, те тиме обезбиједио себи имунитет од кривичног гоњења.

Мафијашка бајка се наставила, а Црна Гора улази у нову фазу криминалног развоја, поставши једна од највећих пераоница прљавог новца у Европи, можда и шире. Ушло се и у бизнис наркотрафикинга, а благо Ђукановићевог клана, стечено нелегалним активностима се само увећавало и множило.

На политичком плану, Ђукановић је себи обезбјеђивао побједе из циклуса у циклус иако се његова подршка крунила. На нефер и недемократским изборима, намицао је тачно онолико колико му је требало да задржи апсолутну власт, шатро је дијелећи са својим ‘’коалиционим’’, сателитским странкама. Од 2015. године је ушао у терминалну фазу политичког дјеловања и битисања, брутално се обрачунавајући са политичким противницима, углавном окупљеним око Демократског фронта (ДФ).

Упоредо са тим политичким проблемима, на криминалном плану су се многи ситнији играчи ‘’одметнули’’ и почели да солирају, с посебним нагласком на которске нарко-кланове. Подјеле у криминалној сфери, као по правилу, пратиле су и подјеле и фракцијашења у ДПС-у, што је било и очекивано, с обзиром да је Ђукановићев странкоид од самог почетка био само политичко крило црногорске државне мафије.

Америчка ДЕА, агенција за борбу против кријумчарења дроге, све више је откривала, хапсила и заплењивала товаре кокаина, а Ђукановићев клан је у последњих пар година озбиљно уздрман и притјеран уза зид. Није било мјесеца да се неки товар кокаина, чланови посаде брода, па и сам брод у Њемачкој (под црногорском заставом) не повеже са Црном Гором. Крајем 2019. године и почетком 2020. године Ђукановић улази у отворени обрачун и удар на Цркву и вјерујући народ, очекивајући да ће му пљачка светиња, црквеног земљишта и добара, обезбиједити опстанак и вјечну власт.

Народ је пружио незапамћени отпор, побунио се, Црква је организовала величанствене литије невиђене на европском тлу, па је 30. августа 2020. године Ђукановићева странка, у немогућим условима пандемије и аутократије, коначно поражена на изборима.

Одлазак на политичко сметлиште

Премијер Дритан Абазовић директно је оптужио на последњој сједници скупштинског Одбора за безбједност и одбрану бизнисмена Ранка Убовића и бившег помоћника директора Управе полиције Зорана Лазовића за шверц цигарета и кокаина, а одлазећег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића политичким покровитељем шверца цигарета и кокаина, при том наводећи да је преко тридесет људи из Демократске партије социјалиста (ДПС) прало новац за Ђукановића.

„Једина политичка адреса за криминал је Мило Ђукановић. Он је именовао премијере, директоре полиције, директоре Управе прихода и царина. Ти људи су повезани са Кавачким и Шкаљарским кланом. Овдје постоји само једна политичка особа. Ако Тужилаштво крене у то. Могу кренути од мене. Ја ћу да се самозапалим ако ово није истина. Сам ћу себи да ставим лисице на руке“, казао је Абазовић.

Овако тешке оптужбе посебно добијају на тежини када долазе са највише функције у држави- премијерске, јер су до сада углавном стизале са позиција лидера и функционера некада опозиционих странака. На претходној сједници истог Одбора, Абазовић је показао скандалозну фотографију одлазећег предсједника са припадницима “шкаљарског клана“, што Ђукановић данима није коментарисао нити покушавао да се на било који начин одбрани. Тиме је и свима постало јасно да је у терминалној фази своје политичке каријере, на крају своје опроштајне турнеје по Црној Гори 2022. године, одлучио да се више и не брани од оптужби да је “политички покровитељ шверца цигарета и кокаина“. Запаљива реторика и називање свих који га не подржавају “штеточинама, квислинзима и паликућама“ показују и његовим преосталим симпатизерима тоталну погубљеност и превазиђеност човјека који је преко 30 година био на челу државе.

На предстојећим изборима у Главном граду и осталим општинама 23. октобра, грађани имају прилику да дефинитивно запечате судбину и Ђукановића и његове криминалне странке. Након свега што су прошли са човјеком који је са улице далеке 1989. године у распалом џемперу дошао на власт, а онда пар деценија касније постао милијардер који је опљачкано благо преселио у пореске рајеве, јер је “тамо порез нижи“, најмање што могу да ураде у недјељу је да масовно изађу на биралишта и Ђукановића и његову странку пошаљу на политичко сметлиште, тамо гдје им је било одавно заслужено мјесто. А онда ће се у демократској атмосфери, ослобођене правосудне институције морати позабавити њим, његовим криминално-биолошким окружењем, али и бројним функционерима лажне странке, чије ће нестајање са јавне и политичке сцене означити почетак новог, здравијег периода политичког и друштвеног развоја Црне Горе.

Борба

Читајте ЈОШ: 

ИН4С САЗНАЈЕ: Црногорски држављанин Екрем Бајровић ухапшен у Пећи под оптужбом за ратни злочин

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: