Општина Будва донира респиратор Општој болници Котор
Општина Будва
Општина Будва донираће респиратор Општој болници Котор у вриједности од 26.000€ како би се у овој тешкој епидемиолошкој ситуацији помогло најугроженијима од коронавируса, хроничним болесницима, старијим пацијентима и другим рањивим групама, а за које наш здравствени систем мора бити спреман и чији животи могу бити угрожени.
Респиратори, апарати за вјештачко дисање, најважнији су дио медицинске опреме у борби са пандемијом ове врсте те се локална управа, на иницијативу предсједника Општине Марка Царевића, одлучила да на овај начин помогне которској болници, према тренутним могућностима.
Општина Будва позива још једном све грађане да се у овој ситуацији понашају одговорно, поштујући мјере и препоруке надлежних органа, посебно мјере социјалне дистанце и изолације.
У овој ситуацији, заједничким и одговорним чињењем и нечињењем, можемо учинити пуно и заштитити рањиве групе од инфекције.
Органи управе и Општински тим за заштиту и спашавање наставиће да прате развој ситуације, предузимају све мјере и радње у складу са препорукама Националног координационог тима и координирају своје активности како би се ширење ове епидемије зауставило, са циљем и жељом да се живот наших грађана, али и свих грађана свијета погођених овом пандемијом, што прије врати у нормалу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svaka cast Bati i sviman koji su kao i on kad je u pitanje pomoc za sviju nas. Carevic je tip coveka koji moze da izvuce Crnu Goru iz krize. Nikad se nezna, mozda i buduci predsednik CG !!
Какав желим да будем у тренутку своје смрти? Да будем чист и ослобођен греха колико год је то могуће; јер како нешто нечисто, прљаво и мрачно може ући у Царство Светлости? У том случају морамо се кајати сваким својим следећим удахом. Свакога дана и сваког часа морамо жалосно уздисати Богу и сматрати себе проклетима, као што су нас учили Свети Оци. Шта значи „сматрати себе проклетима“? То значи не видети ништа добро у себи и препознати нечистоћу своје душе будним очима – нечистоћу откривену у нашим разговорима, делима и мислима.
Чак и ако вам се чини да нисте криви за никакав „злочин“, копајте дубље и на дну душе наићи ћете на „дубоку мочвару“ поноса, таштине, охолости и хвалисавости, која кроз „танке цеви“ трује ваша дела, посебно дела милосрђа. Требало би да будемо тога свесни и да сваког часа тражимо исцељење, опроштај и спасење од Господа. Само Он може да те излечи; Он је дошао на овај свет да буде разапет за наше грехе на Голготи како бисмо могли бити спашени Његовим крстом и имали Вечни Живот.
Морамо ли се хвалити сваком стври коју смо испословали за заједницу која нас плаћа ,а сваку донацију презентоваи као спас човјечанства,треба имати и мјеру и начин за све па и за дарове.Урадите једном нешто да се не мора звонити у сва звона,понекада као на Велики Петак ако смо вјерници,или фарисеји што ми се све чини да је баш тако!