Оптужница против 19 особа враћена на допуну: FBI да каже ко им је доставио транскрипте

Виши суд у Подгорици вратио је на допуну оптужницу против 19 особа које се терете за шверц дроге. У питању је оптужница која се заснива на доказима прикупљеним преко Аном апликације.

То је други оптужни акт који је заснован на транскриптима са Анома, а и претходни је враћен СДТ-у како би се утврдило да ли су докази прикупљени у складу са законским прописима.

У овом случају оптужени су Драган Јекнић, Златибор Врховац, Бењамин Љачевић, Ђорђије Гојачанин, Срђан и Нора Звицер, Елдин Тузовић, Никола Црнковић, Александра Рашовић, Алмин Растодер, Ферид Цириковић, Младен Шутовић, Александар Брајковић, Никола Војиновић, Веселин Јаћимовић, Драган Којовић, Марко Гутић, Владан Зековић и Дамир Перичић.

Суд захтијева да се оптужница допуни тако што ће СДТ замолбеним путем затражити од надлежних правосудних органа САД да пруже правну помоћ у виду достављања комплетне документације о предузетим процесним радњама од стране замољене државе, сходно законодавству САД, као и акте, одлуке, наредбе треће земље на основу којих су прикупљени подаци и информације са апликације Аном.

Европски суд правде одбацио „незаконит SKY“: Мора да се поштује домаћи закон и обавијести надлежна држава

Током истраге, СДТ је добило одговор од Министарства правде САД да је доказе доставио ФБИ и да је техника рада на платформи Аном по законима САД. Такође, наведено је да је „трећа земља која је хост“, односно која је прикупила и FBI доставила доказе, у Европској унији преко својих правосудних органа прибавила судски налог за копирање порука које су биле на серверу.

Судије Вишег суда, ипак, запажају да је поступајући по овој замолници Министарство правде САД доставило УСБ, на којем се налази садржај са апликације Аном, али без достављања доказа о извршењу „конкретних и поузданих претходних радњи“, извршених од, како је они називају, „треће земље која је хост за сервер Аном у Европској унији“, а на основу којих су прикупљени подаци и информације који су послати Специјалном државном тужилаштву Црне Горе. Наиме, није наведен поступак у оквиру кога су прикупљени достављени подаци и информације, као ни акти, превасходно наредба надлежног правосудног органа „треће земље“ која је и доставила поруке Федералном истражном бироу, како би се на вјеродостојан начин могло провјерити како и по чијем налогу је ФБИ дошао до података који су представљени у предметној оптужници.

– Из овакве садржине одговора замолнице надлежних правосудних органа САД произилази да је код апликације Аном непознат идентитет треће земље, док остаје нејасно и то да ли постоји судски налог те треће земље – наведено је у одлуци Вишег суда, гдје се позивају на пресуду њемачког суда којом је такође тражен законски основ за прибављање доказа, односно подаци о „трећој земљи“.

Позивају се на њемачке судове

Суд указује и на одлуку Вишег регионалног суда у Минхену од 19. октобра 2023. године у којој, између осталог, кривично вијеће наводи да је код Анома непознат идентитет треће земље (за разлику од Енкрочата, гдје се зна да је то Француска), да нема судских налога из непознате треће земље, те да, упркос одговарајућим истражним напорима кривичног вијећа, они нису представљени. У истој одлуци се наводи и да из званичних изјава поднијетих у поступку 1Клс401 Јс 22809/23 од стране два службеника јавног тужилаштва у Франкфурту на Мајни од 6.4.2022. године и 13.4.2023. године произилази да је ФБИ развио платформу Аном и управљао њом, те да јавно тужилаштво у Франкфурту не зна за трећу земљу за коју се наводи да је чланица ЕУ, као ни за наредбе за које FBI тврди да су издате.

Напомињу да је, сходно законским прописима, тужилац био у обавези да прибави сву документацију од стране замољене државе како би се створила јаснија слика о ваљаности доказа, превасходно да ли је њихово прибављање прошло кроз одређену процедуру, сходно законодавству треће земље која је хост за сервер Аном у Европској унији, а које уређује кривични поступак.

– Стоји чињеница да савремени облици криминала постављају пред органе кривичног гоњења сложене задатке који не могу бити успјешно извршени без коришћења савремених техничких средстава. То значи да коришћење тих савремених техничких средстава мора бити под законом строго утврђеним условима, да не би, у супротном, ти методи прикупљања доказа за кривични поступак, сами по себи, довели у питање право грађана на поштовање приватности, с обзиром на то да последица незаконитог сакупљања материјала насталог примјеном тајног надзора комуникација представља неоправдано одступање од права на поштовање приватног живота, а како то, између осталог, и прокламује чл. 8 Европске конвенције о људским правима и слободама – напомињу из Вишег суда, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: