Оптужница против Фикрета Превљака: Има ли правде за српске жртве Храснице

Пише: Зоран Шапоњић

Против генерала тзв. Армије БиХ Фикрета Превљака, који се 5. новембра прошле године после једноипогодишњег скривања у Турској вратио у Босну и Херцеговину, и који је после хапшења на сарајевском аеродрому једну ноћ провео у притвору а затим уз пар мера забране пуштен на слободу, Тужилаштво БиХ 31. децембра подигло је оптужницу због бројних ратних злочина над Србима на подручју Храснице у Сарајеву.

Суд БиХ сада има рок од осам дана да потврди или одбаци оптужницу против некадашњег команданта Штаба Територијалне одбране Храснице и Четврте моторизоване бригаде тзв. Армије БиХ, коме је Алија Изетбеговић почетком 1995. године дао чин генерала.

Породице жртава, сарајевски Срби расељени по свету, који добро знају шта се ратних година дешавало у Храсници, нису уверени да ће, више од три деценије од злочина, правда коначно бити задовољена.

Само пуштање Превљака на слободу одмах после хапшења, међу породицама страдалих доживљено је као ругање – још једно понижења жртава.

„Настављају се двоструки аршини правосуђа на нивоу БиХ, који и даље чини све како би све оне који су мучили, тамничили и убијали Србе амнестирали од одговорности, док је, с друге стране, сваки Србин мета тог истог суда и потенцијални оптуженик или осуђеник“, изјавио је Бранимир Kојић, председник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице.

Суд Босне и Херцеговине, у једином поступку до сада који се бавио злочинима у Храсници, насељу које је постало симбол страдања Срба у Сарајеву, осудио је Заима Лаличића на шест година затвора због силовања у Храсници, али је Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине касније донело правоснажну пресуду којом су Сенад Гаџо, поменути Заим Лаличић и Суљо Хебиб, ослобођени оптужби за злочине над цивилима почињене у Храсници у другој половини 1992. године.

На првом саслушању у Тужилаштву од Превљакових адвоката могло се чути да он годину и по дана и није био у бекству него на лечењу у Турској, да се није скривао. Наводно, није ни знао да је под истрагом. У Турској се, јавили су у међувремену сарајевски медији, скривао заједно са такође одбеглим командантом тзв. Армије БиХ Сакибом Махмуљином који је осуђен на осам година затвора за злочине над Србима у Возући и Завидовићима.

„Осумњиченом Превљаку се ставља на терет да је за време рата у Босни и Херцеговини и оружаног сукоба између Армије РБиХ и Војске РС, од средине априла 1992. до марта 1995. године, на подручју Храснице, Соколовић Kолоније и Бутмира, општина Илиџа, Сарајево, у својству команданта Штаба оружаних снага Илиџа, од краја јула 1992. године до половине новембра 1992. године, а затим у својству команданта 4. моторизоване бригаде Армије Републике Босне и Херцеговине (4. мтбр Армије БиХ), касније 104. моторизоване бригаде Армије Републике Босне и Херцеговине у периоду од половине новембра 1992. године до марта 1995. године, свесно и вољно, за време обављања поменуте дужности, односно функције, својим радњама, са свешћу, хтењем и пристанком, омогућио и организовао затварање и злостављање цивила српске националности у логору који се налазио у гаражама у улици Игманских партизанских батаљона 11. Затим су, у подрумским просторијама недовршене стамбене зграде између солитера у улици Алексе Бојовића Брке бб, на подручју насеља Храсница, општина Илиџа, на начин да су њему подређени припадници Штаба оружаних снага Илиџа, а касније 4. мтбр Армије БиХ, намерно и тешко, супротно међународном праву, ускраћивали основна права цивилима српске националности и то на начин што су вршили незаконита затварања, убиства, нечовечна поступања, наношења повреда телесног интегритета и здравља, те присиљавање на принудни рад, на који начин су поступали у супротности са чланом Женевске конвенције о заштити цивилних лица за време рата“, наведено је у оптужници Тужилаштва БиХ.

„Логори су били под директном ингеренцијом команданта – Фикрета Превљака“, рекла је  после подизања оптужнице тужилац Маријана Чобовић.

И док медији у Сарајеву углавном штуро и без навођења детаља јављају да је против пензионисаног генерала подигнута оптужница за „ратне злочине над цивилним становништвом српске националности“, детаљи злочина у Храсници, у зони одговорности штаба ТО тог насеља, четврте моторизоване бригаде, терају језу у кости.

После хапшења Срба, крајем јула 1992. године, у мучилишта су претворене, поред осталих и помоћне просторије школе „Алекса Шантић“ у Храсници, подруми два храсничка небодера, недовршене Фамосове стамбене зграде. Одабрани војници повлачени су са ратишта, промовисани у затворске чуваре.

Кроз те логоре наредних месеци проћи ће више од 400 Срба из Храснице.

„Само у року од пет ноћи, од 1. до 5. августа, од посљедица пребијања умрли су, 1. августа, током ноћи Борко Стојановић и Секула Мандић. Радомир Милутиновић и Достимир Николић звани Шеки 3. августа, а Гојко Стјепановић је умро од посљедица батињања 5. августа“, рекла је тужилац Маријана Чобовић.

Још најмање 50 српских логораша у Храсници убијено је или преминуло касније од последица премлаћивања. У логоре су довођени под оптужбама да им је пронађено, а у ствари подметнуто оружје, да су „давали сигнале четницима с брда“, да су били снајперисти.  

„Горан Михајловић – надимак ‘Глумац’. Као трогодишњак глумио је у филму ‘Козара’ Вељка Булајића. У култној сцени, док поред њега лежи мртва мајка у козарачкој земуници, коју су убили Немци, отац дечаку прекрива уши да не чује филмску страхоту и теше се узајамно речима ‘спава мама’. Три деценије касније, филмска сцена постала је стварност. Поново, подземље, овај пут храсничко и утамничени Глумац који по узору на филмског оца, теши дечака“, преноси ових дана портал РТРС једно од ратних сведочанстава из Храснице.

Како је испричао је Горан Михајловић за РТРС, то је било дете које је било са њим у ћелији.

„Пошто је мајка његова била ћелија преко пута наше, они су у једном тренутку силовали ту жену, тако да ја сам причао са њим наглас да не чује то шта се дешава његовој мами. Мислим та вриска и то силовање“, испричао је он.

Међу силованим Српкињама, женама, девојчицама, била је и Бранкица Лекић, средњошколка. Девојчица је после вишедневног иживљавања ликвидирана. Њено тело, са телима других жртава сахрањено је на ливади иза некадашње музичке школе на месту касније названом „српско гробље“.

Тела на том гробљу посипана су кречом, ексхумација је извршена 1999. године, званично, нађени су остаци 56 тела.

У једном од званичних извештаја МУП-а Републике Српске наведено је и како је Здравко Глигоријевић, који је од студентских дана носио браду, два дана и две ноћи, у стојећем ставу био везан за стуб у Храсници, без воде и хране, да је приказиван народу као „четнички војвода“ – народ је прилазио, пљувао га, псовао, тукао…

„Храсница је један од симбола страдања Срба у Сарајеву у којој су се дешавале грозне ствари, од убистава, силовања, мучења. Фикрет Превљак није обичан војник. Довољно је подсетити да је био командант Четврте моторизоване бригаде која је била одговорна за злочине у Храсници, такође био је у пријатељским везама са породицом Изетбеговић“, речи су Виктора Нуждића, в.д. директора Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина, тражење несталих лица Републике Српске.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: