Оптужница заобишла куповину „Штампе“: Тврди се да је Шарић наредио постављање бомбе под Николашевићев ауто

Особа која је на „Скај“ апликацији користила шифру „ЦА 283 Г“ током размене порука са Дарком Шарићем, који је у том тренутку у ћелији Централног затвора у Устаничкој улици, обавестила га је да је његов новац од продаје кокаина искоришћен и за куповину компаније „Штампа“.

Пљевљак је на то одговорио да он због тога није осуђен (у поступку за прање пара прим. аут.), као и да је ту фирму, „Штампа систем“ 2009. године продао немачкој компанији ВАЦ.

Ова комуникација, како тврди Тужилаштво за организовани криминал, одвијала се последњег дана јула 2020. године у раним поподневним сатима. На основу ове преписке сумња се да је Шарић новац од продаје кокаина, за шта је и осуђен, користио за куповину фирми и некретнина по Србији, али и да га је „опрао“ препродајући ове објекте и компаније.

– Каже вештачење ОК, али паре за куповину удела „Штампе“ су ти из продаје дроге – пише тајанствена особа Шарићу.

– Отарасио си ме са 24 године и сад одмарај – одговорио је Пљевљак. – То чак ни Фирер није рекао. А нисам ни оптужен за то.

Надимком „Фирер“, током вишемесечне комуникације преко апликације „Скај“, Шарић и људи са којима разговара, називају заменика тужиоца за организовани криминал Сашу Иванића. Поред тога, у тужилачким списима се наводи да је цифра коју Пљевљак помиње – 24, заправо збир година на које је првостепено осуђен. Шарић је у том тренутку имао пресуду од 15 година за кријумчарење кокаина, као и девет за прање пара.

Из ове комуникације, надлежни истражни органи закључили су да је Пљевљак новцем од дроге првобитно купио фирму „Штампа“, али да у том тренутку тужилаштво није имало доказе за то, па та фирма није била ни обухваћена судским поступком.

Добар део комуникације, крајем јула 2020. преко заштићене „Скај“ апликације, судећи према ономе што се налази у оптужници, Шарић је водио са Лазаревићем и још неким оптуженима везано за то да се дискредитује сведок-сарадник Небојша Јоксовић. План, који је после првог, неуспелог пута, био спроведен у дело, јесте да се експлозивна направа постави под ауто Горана Николашевића из Ваљева, иначе, Јоксовићевог пословног партнера, кога зову Род. Намера је била да Николашевића, Лазаревић, који је био и његов адвокат, усмери да поверује да иза дизања његовог возила у ваздух стоји Јоксовић.

– Шта мислиш да ли је довољно да Роду само дигнемо ауто и ништа више, јер од свега другог би се превише уплашио – према оптужници питао је Шарић.

Лазаревић му је на то одговорио да је довољно и да нема потребе за нечим већим.

– Него, не смемо му рећи, не знам ни сам – говори Шарић. – Можемо касније, јер ће ионако сумњати да је инсценирано. Па да у старту он буде убедљив.

Тако је, тврди се, Шарић издао наређење оптуженом Николи Спасојевићу да пронађе и набави експлозивну направу, као и особе које ће је подметнути под Николашевићев аутомобил.

– Нека ови користе шта хоће за ауто, важно је да нико не буде повређен и да они оду, да неко не падне. Зато је можда бољи даљинац. Где за глупост да нам неко падне – писао је Шарић Спасојевићу.

Према тврдњама Тужилаштва, Спасојевић је ангажовао оптуженог Стефана Андрејића да пронађе место где ће се сакрити извршиоци после активирања направе. Андрејић је за тај посао ангажовао Уроша Радовановића (раније Мишић) и Марка Вукића. Током 6. августа 2020. из преписки између Шарића и Спасојевића произлази да је Спасојевић обавестио Пљевљака „да је све спремно, да иду двојица, један поставља, други чека на мотору и гас“. Међутим, те вечери, како тврди тужилаштво, план није успео, јер је једна каписла била влажна. Три дана касније, акција дизања у ваздух је спроведена у дело у два сата и 50 минута. После непуних сат времена, Шарић контактира са Лазаревићем и пита га да ли га је Николашевић звао, и добија негативан одговор.

– Чудо да не зове. Жао ми га, али боље овако да не зна, па ћеш га смирити – каже Шарић.

– Поштује адвоката, па неће да га буди… Вероватно је погубљен – одговара Лазаревић.

– Мораш и то добро да одглумиш – наставља Шарић, а нешто касније Лазаревић му говори да га Николашевић зове. – Смируј га. Кажи, брате ту смо уз тебе, хоће да те уплаши. Видео нове доказе. И сад ће он да на..бе због овога. Мора сад да осети од нас бригу и подршку…

ОДБРАНА: НЕЗАКОНИТИ ДОКАЗИ

У свом одговору на оптужницу, који су Шарићеви адвокати доставили Посебном одељењу београдског Вишег суда, између осталог се наводи да оптужница обилује незаконитим доказним предлозима, односно да је реч о кривичним пријавама и допунама кривичних пријава:

– Поставља се питање која је то процесна радња сачињавање извештаја о идентификацији корисника ПИН-ова? На основу ког законског прописа, ког правила службе, које доказне радње, неки радник МУП има овлашћење, знање, способност, вештину и све друго што је потребно да се бави идентификацијом корисника ПИН-ова? Да ли је било који од уређаја са „Скај“ апликацијом пронађен, одузет, вештачен? Није. На основу којих критеријума је сачињен некакав извештај, као допуна кривичне пријаве, а да он садржи објективне критеријуме, а не субјективна запажања?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: